Муке по Вучићу

Када је Шекспир у ‘Хамлету’ написао своју чувену реченицу  ‘To be or not to be’ (Бити или небити’), није ни слутио да овај израз у постмодерним временима може имати више значења. Ерго (дакле), за председника владе Србије, дилема се, изгледа, своди на ‘Бити за Запад’ или ‘Бити за Русе’. Вучић је изузетно интелигентна особа, а добро зна и историју, па се одлучио за ‘Тито-варијанту’, која у постмодернизму гласи ‘И бити и небити истовремено’, а што се једнако односи како на Брисел-Вашингтон, тако и на Москву. Успут се сетио и оне народне ‘Умиљато јање две мајке сише’. Додуше, цена за овакву „несврстаност и мирољубљиву коегзистенцију“ била је поприлична, барем што се територијалног интегритета тиче (15% мања Србија), мада не, и никада, сасвим. Али добро, народ је и за то гласао имајући поверења у свог вођу.

Чинило се, да ће све добро ићи. Статус кандидата за улазак у ЕУ добијен, Путин у Београду и најава градње ‘Јужног тока’; милијарде дохотка с једне и с друге стране. А онда су почели проблеми. Амери, којима као стање у свету одговара једино хладни рат, рекли су Вучићу: „Нема Циле-Миле. Признајеш територијални интегритет Украјине, а не уводиш санкције Русији. То за нас значи да си против нас.“

Ни Русима се Вучићева тактика није свидела: „Што нас брига што не уводиш санкције против нас, јер, у противном, тако једино себи можеш нашкодити. Нама је важно да ти признаш да је, од сада, Крим легално у саставу Русије, а не Украјине. Пошто ти тврдиш супротно, е, онда плати дугове, нема више јефтиног гаса, а нема, чини се, ни ‘Јужног тока’.“

Овакав став Русије су са радошћу дочекали добро плаћени прозападни „интелектуалци“. Они, ма што год причали, држе се, као пијан плота, оне латинске: Ceterum censeo Karthaginam esse delendam’. Што у слободном преводу значи: ‘Сматрамо, да неопходно морамо ући у НАТО и ЕУ’. С друге стране, проруски занесењаци говоре с много аргумената о ‘Мајчици Русији’, православљу, словенству и историјским везама. Искрено речено, избор је тежак, а једно, нажалост, искључује друго; јер ми смо истодобно Европа и Русија, а и Русија је Европа. У теорији комуникација, то се зове ‘когнитивна дисонанца’, а односи се на ситуацију када нетко мора у себи бирати између два супротстављена става, а оба су му подједнако драга.

У француском језику постоји изрека: ‘Cherchez la femme’ (‘Тражите жену’ – као узрок неке петљавине или када ствари треба отпетљати). Чини се понекад, да је Вучић ту жену пронашао у Ангели Меркел. Видећемо.

Извор: НСПМ