policija-ubisrvoВрх београдске полиције учествовао је у мају прошле године у ометању истраге убиства Велибора Дуњића, једног од вођа навијача Црвене звезде испред сплава „Џимис”, тврди за „Политику” Властимир Вуликић, у то време начелник Трећег одељења за сузбијање крвних и сексуалних деликата у београдској полицији. Он је оптужио Небојшу Марковића, тадашњег начелника београдске Управе криминалистичке полиције (УКП), да је неколико сати после убиства повукао екипу за посматрање и праћење на терену. Ова екипа је, сматра Вуликић, требало инспекторима Трећег одељења да помогне у проналаску главног доказа и осумњиченог за убиство.

Екипа је повучена са терена пет минута након што је Вуликић, како тврди, обавестио Марковића да су они забележили да се са особом за коју се верује да је власник сплава „Џимис” у познатом београдском ресторану састао један од шефова београдске полиције. Наш саговорник је навео да не може јавно да каже његово име, већ ће то рећи у оквиру истраге тужиоцу који буде радио на овом случају.

Марковић је јуче негирао ове оптужбе уз напомену да нема појма о чему говоримо и да је за случај надлежно тужилаштво.

Вуликићу је, како тврди, 20 дана после убиства, саветовано да оде на годишњи одмор, а по повратку га је сачекало решење о смени са места начелника Трећег одељења на чијем је челу био годину дана. Претходно је од 2006. до 2013. године радио као заменик начелника овог одељења чији је шеф био Небојша Марковић. Упитан због чега је тек сада одлучио да проговори о свему, Вуликић каже да је исцрпео могућности да се обрати директору полиције и министру унутрашњих послова.

Велибор Дуњић убијен је 15. маја прошле године испред сплава „Џимис”, у свом аутомобилу. Вуликић наводи да од самог почетка није било спорно ни ко је убица, ни шта је мотив. Били су потребни докази. Он каже да је кључни доказ, хард-диск са снимком камере на сплаву „Џимис” на којој је забележно убиство, нестао пре доласка увиђајне екипе полиције на лице места.

„Екипа је открила да је хард-диск са снимцима свих камера на сплаву па и оне која је забележила убиство и убицу ишчупан и однет. На основу информације да је оружје, којим је Дуњић убијен, највероватније бачено у реку, захтевао сам да се ангажују рониоци. Жандармерија је после четири до пет сати роњења нашла пиштољ, али сам им рекао да наставе да траже хард-диск, јер смо сумњали да је можда и он бачен у реку”, објашњава Вуликић.

У међувремену на информативни разговор у полицију доведен је један од сувласника сплава „Џимис” са којим је лично разговарао.

„У вези са кључним питањима о томе ко је шеф обезбеђења сплава и да ли га препознаје на фотографији, није хтео да сарађује. Тврдио је да он не памти имена и ликове особа. Будући да је било очигледно да сувласник сплава нешто крије, од Небојше Марковића, начелника Управе криминалистичке полиције тражио сам да се ангажује екипа за посматрање и пратњу. Мислио сам да ће нас он одвести до убице или макар до особе, која је сакрила хард-диск или убицу”, наводи Вуликић.

Како објашњава, ангажовањем екипе, неколико сати после убиства регистрован је састанак једног од шефова београдске полиције и особе за коју се верује да је власник сплава „Џимис”.

„Овај сусрет регистровали су оперативци, који су радили на расветљавању убиства, а који су у то време били испомоћ екипама за пратњу, преко којих смо покушали да дођемо до места где се скрива убица. Када су ми око поднева тог дана казали да је дошло до овог сусрета у ресторану, обавестио сам Марковића, свог првог претпостављеног. После пет минута ми је речено да екипе за посматрање и праћење не могу више да наставе посао на убиству, јер се нешто хитно десило што морају да раде. Никада нисам сазнао шта је тог дана био већи злочин од убиства да би ми био одузет алат за рад”, наводи Вуликић.

Он каже да је његов тим сам наставио да истражује Дуњићево убиство.

„Истрагу у вези са осталим члановима обезбеђења после њиховог саслушања у полицији, током којег нико није рекао ниједан користан детаљ, наставили смо да радимо сами тог дана, кријући то од шефова. Знали смо да хард-диск, који је једини доказ за убиство може да буде уништен, као и да претпостављени немају вољу да се он нађе. Цео тај дан протекао је у нашем самоиницијативном раду, без икаквог интересовања начелника УКП-а, што је било неуобичајено, имајући у виду да смо годинама заједнички бринули докле се са којим предметом стигло”, оцењује Вуликић.

Он додаје да је Марковић тек увече око 20 часова дошао код њега у канцеларију:

„Рекао ми је да је хард-диск са снимком, на којем се убиство могло видети као на длану, код извесне особе на Карабурми и да одемо по њега. Казао сам му да се надам да га нису уништили и да га сада великодушно преко њих предају инспекторима. То се показало као тачно. Особа код које смо дошли сачекала нас је са осмехом и хард-диском увијеним као новогодишњи поклон. Одмах је рекао да му је носећи га тог јутра до куће, три пута пао. Испоставило се да су снимци неупотребљиви”, тврди Вуликић.

„После мог склањања са места начелника, колико знам, није рађено ништа на расветљавању убиства Дуњића. Моју смену је иницирао Марковић са образложењем да су непобитни одлични резултати Одељења за крвне и сексуалне деликте, али да показујем „субјективност у руковођењу”, закључује Вуликић.

Он је недавно добио решење о премештању у Управу за пожаре и поплаве Сектора за ванредне ситуације. О мотивима због којих говори за „Политику” каже:

„Ову обавезу имам као члан владине комисије за расветљавање убиства новинара, као и због 90 одсто часних полицајаца, који одговорно обављају свој посао. Немам право да ћутим ни због чињенице да сам са својим тимом прикупио доказе на основу којих је Дуњић осуђен на затворску казну. Своју смену доживео сам легитимно јер свако бира сараднике, али непоштовање закона и понижење нисам могао да прогутам”, тврди наш саговорник.

Вуликић каже да је свестан одговорности због изласка у јавност и чињенице да ће бити у још тежем положају, као и да ће му живот бити угрожен.

Поједини дневни листови, позивајући се на полицијске изворе објавили су пре два дана да је београдска полиција расветлила убиство и прикупила довољно доказа за кривичне пријаве против Владимира Ђуровића, осумњиченог за убиство, иначе шефа обезбеђења сплава „Џимис” и Александра Ђурановића, осумњиченог да је у реку бацио пиштољ којим је Дуњић упуцан. Објављено је да је Ђуровић у бекству, док је Ђурановић наводно ухапшен. Међутим, у МУП-у Србије за наш лист нису могли да потврде ову информацију.

Подсетимо, Веселин Милић, начелник београдске полиције је три дана после убиства Дуњића у медијима изјавио да је случај практично решен.

„Грађани немају разлога да брину, полиција ради свој посао. Идентификован је убица и очекује се ускоро његово хапшење”, казао је Милић за телевизију „Пинк”, 18. маја прошле године.

Спорадичне информације о осумњиченима за убиство извучене су „из нафталина” у јеку кадровских промена у београдској полицији.

Подсетимо, Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова најавио је кадровске промене у врху ПУ Београд због тога што у овој управи, како је рекао, не знају да ли је на бизнисмена Милана Бека пуцао аматер или професионалац. Први је решење о смени добио, 31. децембра прошле године, Небојша Марковић, начелник УКП-а. Иако је рекао да нема ништа против да пређе на место помоћника начелника УКП-а у МУП-у, Марковић је уложио жалбу на решење о смени.

vlastimir-vulikic.gifВластимир Вуликић – смењени начелник одељења за убиства

Начелник УКП-а негира оптужбе

Небојша Марковић, смењени начелник београдске Управе криминалистичке полиције каже за „Политику” да не може да коментарише да је учествовао у ометању истраге убиства Велибора Дуњића и да као начелник УКП-а нема везе са тим. На питање да ли је тачно да је на дан убиства, током истраге наредио да се са терена повуче екипа за посматрање и праћење, Марковић одговара: „Чије праћење, не разумем шта ме питате?”

Појаснили смо да мислимо на праћење особе за коју су инспектори, који су радили на случају веровали да може да их одведе до хард-диска са снимком убиства, којег је забележила камера на сплаву и до осумњиченог за злочин.

„Појам немам шта ме питате и одакле вам то. Ја не повлачим никог. Не знам о чему причате”, тврдио је Марковић.

Упитан да ли је потребно његово одобрење за ангажовање екипе за праћење и посматрање у истрази он је одговорио потврдно. На питање да ли је он тог дана одобрио да се ангажује екипа за пратњу и затим је повукао са терена, Марковић је казао да није тачно: „Не знам о чему причате. Не знам ко вам је то рекао, то су инсинуације.”

Он није хтео да потврди ни да коментарише писања медија о томе да је београдска полиција расветлила случај убиства Велибора Дуњића и да је ухапшен помагач који је бацио пиштољ, наводећи да истрагу води тужилаштво.

Случај Дуњић – Злоупотреба или незнање полицијских старешина?!

Поводом писања „Политике” о томе да је врх београдске полиције у мају прошле године учествовао у ометању истраге убиства Велибора Дуњића, једног од вођа навијача Црвене звезде испред сплава „Џимис”, у МУП-у Србије нам је незванично речено да ће сви наводи бити детаљно испитани. И у београдском Вишем тужилаштву нам је такође незванично саопштено да ће овим поводом вероватно моћи да се огласе током данашњег дана, када се буду боље упознали са детаљима.

Властимир Вуликић, који је у време Дуњићевог убиства био начелник Трећег одељења за сузбијање крвних и сексуалних деликата у београдској полицији је, подсетимо, рекао да је Небојша Марковић, тадашњи начелник Управе криминалистичке полиције (УКП), неколико сати после убиства наложио да се из истраге овог случаја повуче екипа за посматрање и праћење на терену. Она је, сматра Вуликић, требало инспекторима Трећег одељења да помогне у проналаску главног доказа и осумњиченог за убиство.

Екипа је повучена са терена пет минута након што је Вуликић, како тврди, обавестио Марковића да су они забележили да се са особом за коју се верује да је власник сплава „Џимис” у познатом београдском ресторану састао један од шефова београдске полиције.

Према речима саговорника „Политике”, искусног полицајца који је желео да остане анониман, у испитивању да ли је било пропуста надлежних у истрази убиства кључно је то да ли је овде реч о злоупотреби службеног положаја или о незнању полицијских старешина. Ипак, у оба случаја, како наводи, последица у смислу одређених санкција би била иста.

Велибор Дуњић убијен је 15. маја прошле године испред сплава „Џимис”, у свом аутомобилу. Вуликић је испричао да од самог почетка није било спорно ни ко је убица, ни шта је мотив. Проблем је био што је кључни доказ, хард-диск на којем је забележно убиство нестао пре доласка увиђајне екипе полиције на лице места.

Због тога је после разговора у полицији са власником сплава, који је, како је рекао, очигледно нешто крио, од Небојше Марковића, начелника УКП-а, тражио да се ангажује екипа за посматрање и пратњу. Сматрао је да ће они помоћи полицајцима који су радили на расветљавању убиства у потрази за хард-диском или осумњиченим за убиство.

Наш саговорник из полиције каже да у случају да се истрага покрене, било по налогу надлежних из МУП-а или београдског Вишег тужилаштва, кључни су одговори на питања ко је јавио где се налази хард-диск и ко је тај који је руководиоцу тима рекао да повуче екипу са терена.

Подсетимо, Небојша Марковић је негирао ове наводе напомињући да нема појма о чему говоримо.

У Вишем тужилаштву у Београду јуче су саслушани А. Ђ. (38) и М. Г. (32), који су ухапшени у оквиру истраге убиства Велибора Дуњића, потврђено нам је у овом тужилаштву. Против осумњиченог А. Ђ. поднета је пријава за кривично дело убиства у саизвршилаштву и предложено је одређивање притвора. М. Г. је после саслушања пуштен да се брани са слободе и против њега је поднета кривична пријава за помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.

Како је прекјуче саопштено из МУП-а, полиција интензивно трага за В. Ђ. (32) из Београда, за којим је расписана потрага.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Убиство, полиција и заташкавање

* Обавезна поља