БАЊАЛУКА – Радовао бих се да дођемо у позицију да се територија Републике Српске прошири и да преко Суторине додирнемо море. Међутим, знајући све процедуре мислим да улазимо у дугорочан, неизвестан процес који не може да обезбеди сагласност свих страна. Народна скупштина РС имаће прилику да се одреди по питању Суторине и границе са Црном Гором, али питање граница је у надлежности БиХ.
Очигледно је да ће коначну реч дати међународна арбитража, али у овом тренутку не желим да прејудицирам каква ће одлука бити – каже у разговору за Данас Милорад Додик, председник Републике Српске.
Он подсећа да је у случају Суторине после распада СФРЈ формирана комисија која је утврдила званичне границе република на основу „авнојевских граница“, осим ако се републике међусобно не договоре другачије.
Колико спор око тог питања може да заоштри односе са Црном Гором? Председник Црне Горе Филип Вујановић већ је одложио слање Милана Лакића за амбасадора у БиХ.
– Црна Гора је прекомерно покушавала да се мази са руководством из Сарајева, а оно им је приредило ову причу и то након што су две стране у мају прошле године завршиле разграничење и парафирале документа према којима приморска превлака код Херцег Новог остаје у саставу Црне Горе. Недавно је Резолуцијом о Суторини, поднетој на изјашњавање парламенту БиХ, тражено да се међудржавни уговор одбаци као штетан. Најпре треба да се утврди да ли је авнојевска граница ово о чему се говори, а ако јесте, онда треба успоставити дијалог са Црном Гором и решити питање границе. Међународна арбитража је последња инстанца.
Нова председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић сматра да БиХ треба да добије још један – хрватски ентитет. А ви?
– Хрвати су у БиХ у значајном смислу мајоризована страна и зато немам ништа против формирања трећег ентитета, уколико он не задире ни у какве територијалне и уставне надлежности РС. Хрватску територијалну јединицу требало би да чини оно што је била Херцег-Босна и да обухвати Посавину и централну БиХ. Нетачне су и тврдње појединаца из Српске да би трећи ентитет задирао у Дејтонски споразум, управо зато што су Хрвати тим споразумом равноправно заступљени народ. Формирањем тог ентитета БиХ би имала више могућности да даље егзистира.
У Федерацији БиХ не мисле тако већ оцењују да би издвајање хрватске територије угрозило опстанак земље?
– То је ирационални бошњачки приступ који доводи у питање сваку озбиљну расправу о будућности земље. Бошњаци су се очигледно окупили како би маргинализовали Хрвате, али без једнаке позиције Хрвата као политичког народа не може се одржати прича о мултиетничкој заједници. Спорна је жеља за апсолутном доминацијом Бошњака над Хрватима и Србима.
Али и ви сте се изјаснили против заједничке изјаве Предсједништва БиХ о реформама и опредељености политичких лидера у оквиру процеса приступања ЕУ?
– Ко вам је рекао да сам против? Ја сам своју изјаву о подршци коју тражи Европа потписао и предао и Федерики Могерини. Добру идеју ЕУ да се помогне БиХ злоупотребили су политичари из Сарајева, не уважавајући реалност. Покушавају да кроз квалификације и дисквалификације нађу кривца. Последњих година ја носим квалификацију лошег момка и то ми не смета, али ми је важно да заштитим интересе РС и да афирмишем своје политичке ставове. Они значе – да БиХ у Европској унији, али са Српском. Сваку изјаву тог типа спреман сам да потпишем.
Осим са Сарајевом, изгледа да и ваша сарадња са председавајућим Председништва БиХ Младеном Иванићем није баш на високом нивоу?
– Нема потребе да сарађујемо. Он има своје одговорности, ја своје. Иванић покушава да избори неке битке које су плод његовог дугог задржавања на опозиционој страни. Међутим, сарадња предвиђена Уставом никада неће изостати.
У Иванићевој Партији демократског прогреса тврде да ви желите да РС водите у изолацију и у азијатске интеграције?
– Наш пут јесте ЕУ, али исто тако и сарадња са свима са којима можемо да сарађујемо. Процес придруживања ЕУ који је вођен у БиХ значио је укидање ингеренција Српске и ми смо то зауставили. Инсистирамо да на путу ка ЕУ, РС мора бити видљива онолико колико има надлежности и у том погледу ми нећемо престајати да истрајавамо на томе, свидело се то некоме или не.
Бакир Изтебеговић тврди да Српска не може без државе БИХ, без ЕУ и кредита ММФ?
– Изјаве Изетбеговића су углавном накарадне и кад нешто смислено треба да каже, он има озбиљан проблем. РС може да живи без федерације, али не и обрнуто. Ми смо у драматичној штети јер се налазимо у БИХ и сви заједно смо заробљеници једног система који не функционише и не даје никакве резултате. Таква БИХ никоме не треба.
Има ли опасности у БИХ од ширења исламизма?
– БиХ је потенцијално подручје за ширење исламизма. То је стални процес и апсолутно је јасно да су земље које су годинама шириле исламизам овде добиле базу за јачање група које су ескалирале и претвориле се у могуће исламистичке групе радикалног карактера. Маоча је једно од најпознатијих места где је евидентирано више од 3.500 људи са потенцијалним терористичким способностима. Осим тога око 350 држављана БиХ већ је отишло да ратује на страни Исламске државе и то говори да на све то не можемо спокојно да гледамо. Нужно је начинити добар обавештајни и превентивни систем којим би биле онемогућене било какве активности мотивисане радикалним исламом.
Ја сам Милорад Додик, не Шарли
* Очекујете ли протесте припадника муслиманске вероисповести сличне оним који су забележени у Новом Пазару?
– То што смо видели у Новом Пазару није нешто што делује умирујуће и не представља значајан допринос укупној стабилизацији, али ни промоција антимуслиманског расположења не води ничему добром. То може да направи само додатну еуфорију у многим друштвима. Више је него јасно да сви муслимани нису терористи. Напротив има муслимана који у масовном броју заслужују потпуно поштовање и себе и своје вере.
* Да ли сте и ви Шарли?
– Не, ја сам Милорад Додик.
Оставите коментар на Додик о трећем ентитету
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.