29 Новембар – Празник који смо радо славили

БЕОГРАД – Титова Југославија одавно не постоји, Дан Републике се више не слави, али, да се не лажемо, многипамте те нерадне дане и одласке код родбине на село, стављање пионирских марама око врата, спремање руске салате ипечења. Тај 29. новембар, непостојећи празник непостојеће државе, празнује се само у сећањима, а код југоносталгичарске сорте, биће свечано посебно данас, када је истински јубилеј – 70 година од дана АВНОЈ-а.

Дан Републике био је централни празник, обележавајући годишњицу Другог заседањаАВНОЈ-а, када су у босанском градићу Јајцу представници партизанског покрета прогласили федерално уређење Југославије. Уставотворна скупштина ФНРЈ формирана је такође – 29. новембра 1945. године.

После распада Југославије, овај празник се обележавао само у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.

– Иако је то празник непостојеће државе, када се пробудим 29. новембра, ја га се итекако сећам, мада немам никакав идеолошки однос према њему. За разлику од актуелног Дана државности, за који знам само да је нерадни дан – каже етнолог и главни и одговорни уредник Трећег програма РадиоБеограда Предраг Шарчевић, појашњавајући како је веома интересантно да је Дан Републике био један од централних партијских празника без посебних идеолошких ритуала, за разлику од прослава, рецимо, Првог маја.

– За празник рада или Дан победе, неколико пута су одржаване војне параде, чиме је демонстрирана моћ режима. Али Дан Републике се временом претварао у истински, народни празник. Они који нису славили славу, поред Нове године, славили су 29. новембар. Рођаци из града одлазили су код родбине у село, и обрнуто. То је било доба колективних сеоба народа и народности бивше Југославије. Постоји још једна симпатична чињеница – био је то и колективни дан за свињокољ и породична окупљања– каже Шарчевић  наглашавајући одсуство идеолошког притиска и наметање формалних образаца за прославу Дана Републике.

Он објашњава да и данас у југоносталгичарској митологији Дан Републике постоји као један од централних стубова бивше државе.

–Како је 29. новембар био нераскидиво повезан са Јајцем, испричано је много вицева на рачун имена тог лепог града, али су те шале биле без злурадости, што је овај празник још више одвајало од осталих револуционарних светковина и приближило га грађанима. Мада је и 1. мај имао велику празничну „популарност”, јер пада у време када се обележава пролећно доба, тако је 29. новембар био важан, јер је падао у славско време, што сада веома добро видимо и осећамо – напомиње Шарчевић.

——————————-

Кућа цвећа 29.11.2013.

Ветерани обележили 29. новембар

ЈАГОДИНА – Делегације СУБНОР-а шест опстина Поморавског округа, са гостима из Крагујевца, Крушевца, Лапова и Варварина, данас су у Јагодини бројним манифестацијама обележили некадашњи празник – 29. новембар Дан Републике.

Свечаност је почела трибином о оснивачу социјалистичког покрета у Србији и на Блакану Светозару Марковићу, о чијим идејама и републиканству уопште, је говорио директор Историјског архива у Јагодини, историчар мр. Дејан Танић.

„Реч је о цивилизацијским напорима Србије кроз 19. и 20. век, и не само Србије већ и народа читаве јужнославенске територије, што се на неки начин одразило и на Друго заседање АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године”, рекао је Танић.

Учеснике трибине, која је одржана у организацији Окружног одбора СУБНОР-а поздравио је председник Велимир Остојић.

Делегације бораца су посетиле Споменик Светозару Марковићу на градском гробљу и положиле венац и цвеће.

Споменик Марковићу на његовом гробу, подигнут је 22. септембра 1946. године на стогодишњицу његовог рођење, и од тада, до 1992. године Јагодина се звала Светозарево.

Борци су положили венце и на Споменик погинулим партизанима у „Алеји носилаца партизанске споменице 1941”. године и на Спомен костурницу 1.170 војника и официра Црвене армије на „Руском гробљу”, погинулих у ослобађању овог дела Србије.

——————————–

Туристи у Музеју историје Југославије

Обележено 70 година од Другог заседања АВНОЈ

БЕОГРАД – Друштво за истину о НОБ и авнојевској Југославији и Савез антифашиста Србије обележили су данас 70 година од Другог заседања АВНОЈ-а, а са скупа је упућен предлог државама наследницама СФРЈ да се обнове и реафирмишу три савезна празника којима су слављени заједничка борба, победа и вишедеценијски живот у једној земљи.

Они су у саопштењу поручили да су ти празници (4. јул-Дан устанка народа Југославије, 9. мај-Дан победе и 29. новембар -Дан Републике) насилно и исхитрено укинути у ратовима деведесетих година „на штету свих народа заједно и сваког посебно”.

Подсећајући на значај који је у историји јужнословенских народа имало заседање АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године, председник Друштва за истину о НОБ и Југославији песник Горан Бабић рекао је да потомцима „морамо објаснити разлоге и узроке пропасти овдашње левице и то морамо обавити бескомпромисно и самокритично”, али и „пронаћи одговоре на питања данашње епохе”.

Председник Савеза антифашиста Србије Александар Краус рекао је да иако нема више земље у „којој су многи од нас провели већи и најлепши део живота, та земља, као да је, на неки свој, посебан начин, и даље, врло жива”.

„Као део југословенске државне заједнице, Србија је значајно допринела остварењу многих циљева АВНОЈ-а и НОБ-а”, рекао је Краус и додао да смо данас сведоци да се многи од циљева антифашистичке борбе не остварују, а да се истовремено обнављају и многи поступци који по свему подсећају на нацифашизам.

Образлажући предлог о враћању значајних датума из прошлости заједничке државе у календар државних празника, пензионисани генерал Светозар Оро рекао је да чланови антифашистичких друштава дижу свој глас и захтевају да се „трајно и одлучно искорењује и искоријени братоубилаштво и да се трајно реафирмише и афирмише братство и јединство”.

Свечаности у Музеју „25. мај” присуствовали су и већник АВНОЈ-а Љубо Бабић, пензионисани генерал Петар Матић, преживели борци НОР-а и њихови потомци, представници Удружења шпанских бораца, чланови породице Јосипа Броза Тита, представници СУБНОР-а и други.

Извор: Политика