Posle Minhena

Nemačka je odlučila: ma šta hteli u SAD, „mi želimo da gradimo sigurnost u Evropi zajedno sa Rusijom, a ne protiv Rusije“

Mislim da se može početi sa sintezom. Rusija je konačno jasno i konkretno izrazila svoju viziju situacije, ustvari, predlažila je Evropi da se odluči. Sa svoje strane, sličan predlog, kao i uvek nasitno, tuđim poslušnim šapama, dale su i SAD, preteći za neposlušnost Evropskoj uniji omčom. I…

I Nemačka je odlučila. Ma šta želeli u SAD, „mi želimo da gradimo sigurnost u Evropi zajedno sa Rusijom, a ne protiv Rusije“. Štaviše, potrebno je što pre ukinuti sankcije kako na tu temu više ne bi razmišljali preko okeana.

I, kako se i očekivalo, ono što predlaže Berlin, podržava i Francuska, i to na nivou konsenzusa – o čemu najbolje svedoči izjava mesje Sarkozija, političara sa predsedničkim ambicijama i pri tome 100 odsto američkog čoveka.

I odmah SAD besne. Dakle, na zvaničnom nivou dozvoljavaju sebi da budu grubi, podsećajući ko je gazda u kući, a to ljuti nemačke političke krugove. Na „nezvaničnom“ nivou idu čak i na direktne uvrede na adresu frau, a to ljuti nemački politikum još više.

Ukratko, Evropi nije po volji ideja o snabdevanju Ruine oružjem, to jest, prema mišljenju mesje Olanda, ideji velikog rata u blizini EU. A, ako snabdevanje oružjem počne na zahtev Petka, onda će persona Petko vrlo brzo biti (ako već i nije) odbačen u evroprestonicama.

Ukratko govoreći, uprkos svoj zavisnosti evropolitike od SAD, čak i eksperti Chatham House zaključuju da će se razmimoilaženje na ovom pitanju neminovno produbiti i da na podršku Stare Evrope Amerikanci ne mogu da računaju. Ali…

Ali SAD ceo slučaj vode ka ratu. Svesno i namerno. Zakonom HR 5859 („glasanje je prošlo bez rasprave „jednoglasno“ i sadrži sporne odredbe“) proglašena je zona materijalnog interesa, što znači, za mišljenje Mulata baš ih briga.

Rezime:

(a) Da pomogne Ruini da preživi, neće niko. Da pomogne hunti da uništi zemlju, hoće Amerika. O čemu već sasvim otvoreno govore u vođstvu NATO, ističući da je svaka varijanta smirivanja koju nudi Moskva „potpuno neprihvatljiva“;

(b) Praktično, s punom sigurnošću se može tvrditi, da jednoglasje u NATO o ovom pitanju neće biti postignuto, a samim tim rat na teritoriji Ruine Amerikanaci će pokušati da izburgijaju uz pomoć zloglasnih „šest zemalja“ (baltičkih patuljaka, Poljske, Rumunije i robova iz Sofije);

(c) U takvim okolnostima odlučujuću važnost ima vremenski faktor, pa prema tome, skorije oslobađenje „teritorije mnogo veće od Donjecke i Luganske oblasti“ – s neizbežnim pučem na Majdanu, kao posledicom – postaje glavna stavka na dnevnom redu.

Autor je pisac i politikolog iz Odese

Izvor: Rusvesna