Извештај криви посаду

Основни узрок удеса војног хеликоптера 13. марта код Аеродрома „Никола Тесла”, у којем је погинуло седам особа, је људски фактор, а одговорност за удес сноси вођа посаде хеликоптера, стоји у извештају Комисије за основно испитивање удеса. Код вође посаде и летача техничара, како се наводи у извештају, пронађено је присуство алкохола, а део одговорности сноси и други пилот и летач техничар у пилотској кабини, наводи се у извештају комисије коју је одмах после пада хеликоптера формирао генерал мајор Ранко Живак, командант РВиПВО.

На основу анализе извештаја две војне комисије, али и других детаља, Више јавно тужилаштво јуче је саопштило да је за удес хеликоптера Ми-17, у којем је погинуло седам особа, примарно одговорна посада, док постоји сумња да део одговорности сносе поједини припадници Војске Србије, као и одређени број цивила.

У извештајима комисија синоћ објављеним на сајту Министарства одбране, после 21. дана чекања, јавност је коначно могла да сазна детаље несреће.

„У најбољој намери да се спаси живот петодневне бебе, чије је лечење затражено, дошло је до одређених пропуста у реализацији прописаних процедура током извршења задатка. Постоје елементи одговорности војне организације у припреми и извршењу задатка, али они нису непосредно проузроковали удес хеликоптера”, закључак Комисије за испитивање узрока настанка ванредног догађаја коју је основао генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије

Ова комисија предложила је поступак за утврђивање одговорности генерал мајора Ранка Живака, команданта РВиПВО, бригадног генерала Предрага Бандића, команданта 204. ваздухопловне бригаде (аеродрома у Батајници) пуковника Љубомира Јосифовића, руководиоца оперативног дежурног тима система одбране и пуковника Гордана Павловића, руководиоца оперативног дежурног тима РВиПВО као и поступак за утврђивање правилности рада контроле лета на аеродрому „Никола Тесла” која је водила хеликоптер приликом слетања 13. марта.

Хитно превожење тешко оболеле бебе, како стоји у извештају ове комисије, иницирао је министар одбране Братислав Гашић позивом генерала Предрага Бандића у 19.26 кобне вечери 13. марта. Генерал Бандић је затим звао вођу дежурне екипе на аеродрому Батајница, а хеликоптер је полетео са Батајнице у 20.08 часова. У анализи догађаја који су се те вечери одвијали, утврђено је да је дошло до низа пропуста у ланцу командовања. Нико, на пример, о полетању хеликоптера није обавестио генерала Љубишу Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије – он за ову акцију сазнаје тек у 21.12 часова.

У закључцима извештаја помиње се и да је дошло до низа пропуста приликом издавања команди: попут тога да генерал мајор Ранко Живак није известио начелника Генералштаба Војске Србије о реализацији задатка, а то није учинио ни руководилац оперативног тима Система одбране.

Посада хеликоптера на путу од Рашке ка Београду летела је према ВМА, а када се јавила контроли лета на београдском аеродрому, добила је информацију да очекују слетање на Аеродром „Никола Тесла”. Посада одговара да им је дестинација ВМА, наводи се у извештају комисије коју је основао генерал Живак. Посада инсистира да слети на ВМА и тражи податке о метеоролошкој ситуацији.

„Након добијених информација посада саопштава да ће имати проблема да слети на ВМА и да би ишла даље на слетање на аеродром Батајница. Контрола јој саопштава да настави према Београду. Посада поново тражи да директно настави према Бањичком вису (ВМА) и да ће уколико буде имала услове извршити визуелно слетање.”

Контролор лета посади саопштава да је комплетан прихват бебе организован на аеродрому „Никола Тесла”. Посада потврђује и тражи инструкцију за слетање на тај аеродром”, наводи се у извештају ове комисије.

Контрола летења упутила је хеликоптер на процедуру за прецизно инструментално слетање на стазу, а прво прецизно прилажење по инструменталном систему за слетање завршено је неуспешно око 22.10 часова.

Посада доноси одлуку да изврши продужавање по процедури неуспелог прилаза и у 22.20 часова покушава поново да слети. У 22.30 контрола лета саопштава посади: „Имате још једну миљу, два километра до прага 30, слободно снижавање даље”, а затим у 22.31 даје инструкцију – „курс 300”.

Одмах затим вођа посаде јавља: „Поново ја не видим писту, имам проблем, немам видљив контакт. Морам у пењање”.

„Изнад писте сте сада, можете се задржати, лебдење изнад писте, јавите се ако је угледате испод вас јер тачно сте на прагу 30”, одговара контрола.

„Па не видим је, имам 140 метара”, одговара пилот и у 22.32 саоптштава – „идемо у пењање”. То је било последње јављање посаде.

Предмет извештаја комисије који је предат тужилаштву, бавио се процедурама, летом хеликоптера, али и његовом техничком исправношћу и саопштење тужилаштва тек је први корак у утврђивању шта је изазвало трагедију, каже за „Политику” професор др Милан Шкулић са Катедре за кривично право Правног факултета у Београду.

– Преурањено је говорити о било чијој одговорности, јер је овде реч о сумњама, а да би се оне потврдиле, потребно је прикупити информације у кривичном поступку, односно спровести истрагу. Ако би након истраге постојале сумње у кривично дело, онда се подноси оптужница – истиче Шкулић.

Одговорност, опште гледано, може бити морална, али и кривична, а да ли она постоји у овом случају, и која је, може да покаже истражни поступак.

Износећи почетна сазнања о узроцима несреће, на основу извештаја комисије, али и других сазнања, како наводи Више јавно тужилаштво, „одговорност за удес војног ваздухоплова примарно је на члановима посаде хеликоптера”.

– Појам одговорност посаде јако је широк – то може бити стручна грешка или она која може да се јави у току пилотирања због лоших метеоролошких услова, такозваних илузија до којих може доћи када је ограничена видљивост, али може бити и одлука о полетању по лошим временским условима. Посада хеликоптера је била врхунска и обучена за слетање и ван аеродрома, па јој слетање на Аеродром „Никола Тесла” у нормалним околностима не би представљао проблем – објашњава за „Политику” војни пилот у пензији потпуковник Милан Бабић.

Непримерено фокусирање на алкохол

Милан Бабић, бивши командант хеликоптерске ескадриле у Батајници из које је и страдала посада, каже да је потпуно непримерено у првим незваничним информацијама које су јуче поподне на волшебан начин „процуреле” у медије, акценат стављати на налаз по којем је приликом обдукције утврђено присуство алкохола у крви пилота Омера Мехића.
„Сигуран сам да иза тог налаза стоји одговорна институција. Међутим, поред ангажовања посаде и хеликоптера на неодговарајући начин и других детаља из извештаја, потпуно је непримерено у први план стављати налаз са обдукције пилота. У ваздухопловству је нулта толеранција на алкохол који се сигурно фактор ризика. Људи различито реагују на алкохол, али не бих спекулисао тиме у вези ове несреће”, каже Бабић.

Наставља се истрага

„Тужилаштво ће спровести истражне радње против одређеног броја лица у циљу потпуног утврђивања свих релевантних чињеница”, наводи се у јучерашњем саопштењу тужилаштва.

Подсећамо, због неизношења информација у јавност о хеликоптерској несрећи, у којој су животе изгубили четири припадника Војске Србије, лекар и медицински техничар из Новог Пазара, као и тешко оболела беба стара само пет дана коју су сви страдали спасавали, реаговао је и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, тврдећи да се у овом случају не поштују законске одредбе.

Шутановац: Очекивано, скандалозно, оставка

„Као што се и очекивало, по тужилаштву, за трагедију примарно одговорни чланови посаде. Скандалозно. Оставка”, написао је јуче на свом твитер-профилу Драган Шутановац, посланик Демократске странке и бивши министар одбране.

Драгишић: Добро да је објављен прелиминарни извештај

Објављивање почетних сазнања о одговорности за пад војног хеликоптера и погибију седам особа је добро јер спречава спекулације, изјавио је јуче професор Факултета безбедности Зоран Драгишић.

„Добро да је јавност упозната са прелиминарним извештајем да би се спречиле даље спекулације” о томе да неко нешто крије. Види се у саопштењу да против одређеног броја лица постоје одређени основи сумње, а против неких цивила само индиције”, рекао је он.

Детаљи из извештаја војних комисија

– Хеликоптер био исправан и обављен претполетни лет.

– Метео услови били испод прописаног метеоролошког минимума за аеродроме „Никола Тесла” и Батајница

– Иницирање задатка извршио је министар одбране позивом мобилним телефоном команданта Предрага Бандића.

– Посада је највероватније доживела просторну дезоријентацију, као последицу замора, емоционалне пренапрегнутости и компромитованом функцијом пажње, услед чега не успева да одреди положај ваздухоплова у простору помоћу инструмената

– Вођа ваздухоплова (пилот) је оспособљен и у тренажи за летење у СМУ (сложеним метеоролошким условима) и дању и ноћу

– Други пилот у летелици је оспособљен, али не и у тренажи за летење у СМУ дању

– Други пилот у летелици није био оспособљен, а самим тим ни у тренажи за летење у СМУ ноћу.

– Један део РВ и ПВО није био укључен у припрему дежурне екипе за операцију, иако је одговоран за извршно командовање свим снагама у операцији

– Магнетни компас на хеликоптеру је био неисправан и послат је на поправку

Извештај Комисије коју је формирао начелник Генералштаба Војске Србије и Извештај стручне комисије коју је формирао командант РВ и ПВО у целости можете прочитати на приложеним линковима. 

Извор: Политика