Благодетни огањ у храму Светог Саве

И ове године, уочи Ускрса, кренуће хиљаде ходочасника ка Јерусалиму не би ли се својим очима уверили да се пламен Благодетног огња није угасио ни после два миленијума и да ће његова светлост на Велику суботу обасјати Исусов гроб.

На тај пут кренуће и представници српске државе и СПЦ, који ће свети пламен пренети у Београд како би верницима увеличали највећи празник. Скептици, којих у Србији није мало, могли би да кажу да је Бог од нас давно дигао руке, па нас ни светлост Благодетног огња не може извући из мрачне свакодневице.

Наравно, биће и оних који ће баш због такве свакодневице спас потражити у чудотворном божјем пламену у Храму Светог Саве. Вековима већ води се полемика да ли је Благодетни огањ мит или стварност.

У свечаном догађају преноса Благодетног огња биће државна и црквена делегација коју ће предводити епископ славонски Јован и заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Јововић. Њихов пут и пренос божје ватре од Јерусалима до Београда омогућила је група добротвора из Србије и Русије.

За Београђанина Хаџи-Предрага Милановића дилеме нема – пламен је стварност јер се у то уверио сопственим очима пре пет година у Јерусалиму. На то га је, каже, натерала мука због које се у 50. години преко ноћи од атеисте трансформисао у верника.

– За шест месеци изгубио сам ћерку, која је страдала у саобраћајној несрећи, и супругу… Када се и син разболео, почео сам да верујем да ме неко с неба кажњава. Када сам помислио да је све изгубљено и да за мог сина нема спаса јер му се поново појавио карцином на дебелом цреву, срео сам школског друга ког годинама нисам видео. Он ми је рекао да иде у Јерусалим да присуствује спуштању Благодетног огња и позвао и мене рекавши да је то чудо које може да ми помогне – каже за “Блиц” Милановић.

Он додаје да верује да је то био његов најважнији животни потез.

– Имао сам прилику да се уверим да је Благодетни огањ стварност. После литије у великом храму отпечаћена су врата Христовог гроба и унето угашено кандило које ће бити упаљено светим огњем – објашњава наш саговорник.

Патријарх јерусалимски Теофил је затим узео четири снопа од по 33 свеће, које симболизују Христове године, и у мраку ушао у просторију где је смештен гроб.

– С њим улази и представник Јермена, који контролише да ватру не пали неким средствима која нису божја воља. Верници стоје и чекају и након двадесетак минута изненадна бела светлост муњевито се спустила на сводове, а кроз моје тело је прострујало такво блаженство да сам могао да полетим. Од тог тренутка добио сам снагу коју не могу да вам опишем. Вратио сам се у Београд с вером да ће све бити боље. И било је јер је мој син превазишао болест – тврди Милановић.

– Пламен ће у Србију стићи по други пут јер је фењер са огњем 1969. први пут донео патријарх Герман. То не треба да се заборави, као ни то да је овај божји дар за људе свих вероисповести. У Јерусалим, због различитих мотива, одлазе и римокатолици и муслимани и протестанти и сви имају жељу да путем ватре осете божју милост – објашњава Калезић.

Он додаје да је велика привилегија за православне божје изасланике на земљи што само уз њихове молитве Благодетни огањ може да засија на Христовом гробу.

– Покушавали су поглавари других цркава да га упале, али им није успевало. Овај божји сигнал се вековима понавља на истом месту и увек на исти дан, Велику суботу, и зато се и сматра чудом – додаје професор Калезић.

Међутим, професор Петроградске духовне академије Николај Успенски тврди да је чудо Благодетног огња само мит. Као аргумент наводи да “хришћанска свест не може да допусти чудесност појаве Огња у одређени дан, сат и минут, јер би такав став спуштало хришћанску религију на ниво тзв. природних религија”.

Извор: Блиц