Maršićanin intervju – Skidam kapu Vučiću kako obmanjuje

U DSS važi za čoveka koji uvek kaže šta misli, spreman da kritikuje i ukaže na greške s kojima se stranka suočava.

Bio je jedan od najbližih saradnika bivšeg predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, dugogodišnji potpredsednik DSS, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ministar privrede u Vladi DSS, pa onda ambasador u Švajcarskoj.

Ostao je veran, kako kaže, politici stranke u kojoj je od osnivanja i posle promene njenog rukovodstva, abdikacije Vojislava Koštunice i dolaska Sande Rašković – Ivić za kormirala potonule stranke, ali ne i političke opcija, koja će, čini se, već na narednim izborima da se vrati tamo gde joj je i – mesto!

– Uvek sam poštovao Vojislava Koštunicu i njegovu istorijsku ulogu u petooktobaskim promenama. Ali ljudi se u strankama obično vezuju za ličnost ili za ideju i njenu politiku. Ja spadam u ove druge. I sve dok se DSS bude borila za politiku koju zastupa od osnivanja, ja ću biti deo te stranke kojoj sam posvetio veći deo života, kaže za „Svedok“ Dragan Maršićanin.

Svedok: Sada će 15 godina od demokratske revolucije i 5. okotobra. Danas, po mišljenju većine opljačkanih građana nismo dobili omo – što smo očekivali. Ali, pitanje je i – šta je to što je Srbija očekivala 5. okotobra?

Dragan Maršićanin: Očekivala je, pre svega, smenu autoritarnog režima, to je bila i osnova okupljanja. Naknadno su u to ubačene tvrdnje da se tada već zalagalo za ulazak u EU. To nije tačno. Bila je to borba za promenu poretka, za demokratizaciju Srbije, za uspostavljanje pravne države. To je bila osnova za okupljanje tog potpuno šarenog društva, dijametralno pozicioniranih stranaka i to je bio, tada, jedini cilj okupljanja i formiranja DOS-a. I taj cilj je ostavren.

S: Šta je bilo s onim „Dogovorom s narodom“ koji su svi zaboravili?

D.M: Pa nije realizovan kada pogledate sve te tačke. Nešto je bilo počelo da se realizuje, danas od toga nije ostalo ništa, čak ni onaj osnovni cilj, jer danas nemamo ni demokratsku ni pravnu državu.

S: Kada ste spomenuli danas…Stiče se utisak da se Srbija danas stidi Srbije od prekjuče. Zašto?

D.M: Srbija danas stidi se i Srbije od juče.

S: Zašto? Prošlost Srbije nije sramotna, stalno smo vodili odbrambene i pravedne ratove i bili smo formalno uvek na pravoj strani. Ispostavlja se da je bilo bolje, iz današnjeg ugla gledano, da smo bili na „krivoj strani“. Jer, sve zemlje koje su podržavale Austrougarsku,  Nemačku, Rajh, bolje su prošle prošle od zemalja pobednica?!

D.M: Zato što vam je na delu jedan od zahteva Angele Merkel i nemačkih parlamentaraca revizija istorije i – promena svesti. Ako je u Nemačkoj to bila denacifikacija, u Srbiji je to desrbizacija. I na delu imate tu desrbizaciju Srbije. To podrazumeva da se vi stidite svega onoga što jeste identitet jednog naroda i njegove herojske prošlosti.

S: Na šta se to odražava?

D.M: To vam otupljuje sposobnost da se danas izborite za svoje nacionalne interese.

S: Ali zemlja koja nema prošlost, verovatno nema ni budućnost?

D.M: To kažete Vi, to kažem i ja. Ali oni koji čine sve da se ta prošlost zaboravi da bi se manje vodilo računa o budućnosti misle, ili makar javno govore drugačije.

S: Postoji nešto u srpskom narodu da mi očito ništa ne pamtimo. Jer sadašnja vlast nema opoziciju. Ispostavlja se da je DSS, ovakva kakva je sada, vanparlamentarna i slabašna – jedina opozicija u zemlji?! Neverovatno je da u paralemntu imamo i opozicione i vlastodržačke stranke koje sve duvaju u istu tikvu?

D.M: Opoziciju i imate samo van paralamenta. Formalno u paralamentu su stranke koje ne učestvuju u vlasti, pa su opozicija. Ali, praktično njihova politika se ne razlikuje od politike vlasti, ili se razlikuje samo u detaljima kao kada je u pitanju ekonomija.

S: Jedan od simbola Jugoslavije i Srbije bila je vojna neutralnost. Ko daje pravo skupštinskojh većini da oni mogu da učlane Srbiju u NATO i promene volju naroda?

D.M: Niko im ne daje pravo. Kada je NATO u pitanju i uvlačenje Srbije u NATO, to je  ista politika koja se vodi prema Kosovu – politika puzećeg priznavanja nezavisnosti Kosova, kao i puzećeg ulaska u NATO. Poslednje potpisivanje sporazuma sa NATO je, ako ne zvanično ulaženje Srbije u NATO, onda je uvođenje NATO – u Srbiju!

S: Imamo brojne (ne)sporazume koje su potpisivali Vuk Drašković, pa Boris Tadić sa Kondolizom Rajs, pa sad Dačić – Gašić u Briselu. Da li građani Srbije imaju parva da znaju šta potpisujemo?

D.M: Sad građani Srbije znaju šta se potpisuje, recimo ovaj poslednji sporazum objavljen je na sajtu Vlade, ali ne i ZAŠTO takve sporazume potpisujemo?! Uz to problem je što građani iz, ne znam kog razloga, na sve to ćute.

S: Malopre smo pomenuli promenu svesti?

D.M: Građanima se preko kontrolisanih medija plasira neistina da to što piše – nije to što piše, da je to korak koji ne podrazumeva ulazak u NATO. Ali, kada pročitate sporazum vidite da je Srbija na neki način nezvanično uvedena u NATO i uvučena u jedan potencijalni sukob između NATO-a i Rusije koji ne znamo kako će da se završi, ni kojim tokom će da ide.

S: Rekli ste da je cilj 5. oktobra bio rušenje autoritarnog sistema Slobodana Miloševića. Da li Srbija ponovo ima autoritarni režim? Je l treba danas 6. okotbar?

D.M: Treba! I ovo što ću reći je moj lični stav. Postoji i danas nešto što može da bude zajedničko svim strankama sa kojima se DSS zapravo ni u čemu ne slaže osim u jednoj stvari, a to je u tome da je danas na delu jedan autoritarni režim i jedna potpuna nesloboda građana da budu informisani i da na osnovu dobre informisanosti mogu da glasaju za koju će se političku opredeliti.

S: Ovde se sve više priča da narod nema za koga da glasa. Da li je tačno da nema za koga da se glasa, ili je i to u domenu marketinga i spekulacija?

D.M: Ima političke opcije, imaju priliku da glasaju za razne opcije. Ali činjenica je da su gotovo sve političke stranke na današnjoj političkoj sceni kompromitovane. Neke opravdano, neke neopravdano. Kompromitovana je na neki način i moja DSS zbog toga što se od 2003. vodi žestoka medijska kampanja protiv DSS, ranijeg predsednika Vojislava Koštunice. Ostavilo je posledice i ostalo je uverenje da je naša politika bila neplodotvorna i to je instalirano u javnosti. I ne može se reći ni da DSS nije iz tih razloga kompromitovana, a da ne govoim za ostale kod kojih postoje opravdani razlozi što je to tako.

S: Sudeći po aktivnostima Sande Rašković Ivić, žestokim, praktično dnevnim i promtnim saopštenjima DSS, na brojne promašaje aktuelne vlasti, nešto se u DSS ipak promenilo. Ne delujete više kao autistička stranka, na protiv?

D.M: Ono što ja vidim kao šansu DSS je promena koja je nastupila posle poslednjih izbora u stranci, nova lica, novi mladi ljudi, koji na novi, drugačiji način i duboko opoziciono suprostavljeni današnjoj vlasti. Samo oni mogu da povrate poverenje građana u DSS.

S: DSS je jedna od retkih političkih opcija koja nešto pokušava da uradi. Ušli ste u savez sa Dverima. Mada oni imaju to specifično ustrojstvo, sa starešinama… Kako ne može da se ujedini patriotska opozicija u jedan blok? Jel u Srbiji može da pomogne išta drugo osim – ulica?

D.M: Ulica je najgore rešenje i nije temeljno, samo je trenutno. Teško je objasniti što ne može da dođe do šireg okupljanja opozicije čak i u ovom patriotskom bloku u kome smo samo mi i Dveri i neke manje stranke. Tu su se priključili patriotski intelektualci. Za sada je to to. I mi i Dveri se krupno razlikujemo u nekim manje bitnim pitanjima. Ali smo se okupili oko nama nekih bitnih zajedničkih tačaka. Ali kako privoleti radikale da se uključe u taj blok bez pitanja ko će biti lider?!

S: Demokratski blok bi mogao da napravi 10 do 15 odsto ako bi se ujedinio.

D.M: Ali ko da se ujedni, kada na radikale ne možemo da računamo.

S: Kolike su šanse da se DSS dogovori sa SPS, ako socijalsite izbace iz Vlade?

D.M: Za sada osim što u SPS, pa i u krajnjoj liniji u SNS možete da prepoznate samo pojedince koji imaju neki osećaj odgovornosti prema državi i nacionalnom pitanju vi ne možete u politici te stranke da to prepoznate i ne možete s njima da pravite ozbiljnu kombinaciju.

S: Hipotetički, da SPS izađe iz Vlade da li bi onda bila za vas prihvatljiva saradnja s njima?

D.M: Da SPS izađe iz Vlade? Pitanje je – zašto? Varijana prva je da ih isteraju, ali to ništa ne govori o njihovoj želji i ideji da politiku i odnos prema državi promene. Politika koju vode je evrofilna, opredeljenost za EU, neodgovorna politika prema pitanju državnog integriteta.

S: Čekajte, postojao je period i kada je DSS vodio evrofilnu politiku, pa je onda promenio stav?! Zašto ste vi imali, a drugi nemaju pravo da promene stav?

D.M: Promena mišljenja nije ništa strašno i preporučljiva je, ako mišljenje menjate zbog toga što su se okolnosti promenile. Kada je DSS prestala da se zalaže za EU to je bila posledica promene odnosa EU prema Srbiji. Kada ste dobili EU kao protivnika interesa Srbije morate da promenite svoj odnos prema njima. Ako politiku menjate samo radi opstanka na vlasti kao SNS i SPS, onda je to nemoralno. E sada ukoliko SPS sebi, javnosti, pa onda i nama u opoziciji pokaže i uveri nas da svoju politiku menja zato što je istinski promenio odnos prema EU onda tu može da se o nečemu razgovara. Ali, ako je to posledica samo činjenice da vas je neko isterao iz vlasti, onda to ne vodi ničemu.

S: Šta Evropa i velike sile treba još da kažu Srbiji da mi shvatimo da nas neće i da se opasuljimo?

D.M: Pa ne znam odakle vam to, oni stalno govore da nas hoće. Samo još da priznamo Kosovo i da uvedemo sankcije Rusiji i da promenimo svest.

S: I sve to uradimo i onda Šešelj neće u Hag.

D.M: Onda će nam reći da nas neće.

S: Koliko Siriza može Srbiji da pomogne?

D.M: Može da pomogne u tome da narod shvati da ne postoji samo jedno rešenje i da postoji alternativa. Stalno imamo neku politiku da nešto nema alternativu. Siriza pokazuje da alternativa postoji. Da li je ta alternativa dobra, ili rđava –  to je drugo pitanje. Ali postoji. To je dobar pokazatelj kao i jačanje drugih  evroskeptičnih stranaka u Evropi,kao i ponašanje mađarske stranke koja je na vlasti.

S: Ali, stiče se utisak da mi prihvatamo i nešto što niko od nas ne traži.

D.M: Tačno je prihvatramo više nego što nam traže. Tako je bilo i sa Borisom Tadićem i Vladom DS. Uvek se nudi nešto za šta se pretpostavlja da će se naići na dobar odziv za opstanak na vlasti. Tadić se njima obećao on im duguje, oni su ga doveli na vlast. I on se svim silama trudi da zadrži njihovo poverenje i računa da će lagarijama nešto da uradi. I tu su mu građani potrebni.

S: Mislite da će uspeti da ih prevari?

D.M: Jedan broj hoće. Srbi su lakoverni.

S: Stiče se utisak da je kampanja počela?

D.M: Kampanja nije ni prestajala. Realno.

S: Vučić se ponaša kao opozicija i dalje. Samo da dobije vlast, sve će da reši.

D.M: Pa njemu je sve u futuru, u predstojećem periodu mi ćemo… Kampanja i ne prestaje: rekonstrukcija vlade jedna, pa novi izbori, pa najavljena nova rekontrukcija … To je samo kupovina vremena, a rekonstrukcijama se zaturaju rezultati – kojih nema. I opet otvara ono mi ćemo da sve uradimo – samo da dobijemo izbore… Tu je mnogo podvala. On kaže povećaćemo plate i penzije. A šta je to povećanje u suštini. To je smanjenje smanjenja. On to zove povećanje. Vučić je vešt političar. To kako obmanjuje narod, skidam kapu. Svaki dan laže sve više. On pre neki dan pričao o tome da je ostvaren suficit u budžetu sa sve onim njegovim omiljenim izrazom da se to nije desilo u novijoj istoriji. Tamo u nekoj vladi je bilo suficita tri godine, sticajem okolnosti ta vlada je bila DSS-ova. Pa, kao nezaposlenost se smanjila? Odem na sajt Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlenost povećana, više registrovanih nego prošle godine. Onda kaže povećane plate. Pogledam podatke Narodne banke, zarade manje.

S: Rekao je da je povećan PDV. Kako može PDV da poraste s obzirom na sve ove parametre?

D.M: Jeste porastao PDV. Ali zato što smo uvozili struju, a na uvoz struje se plaća PDV. Zbog poplava smo imali manju proizvodnju, pa smo imali uvoz i platili PDV. I on kaže – PDV se povećao, ali ne objašnjava i – kako. Promet u prodavnicama manji, uvoz kapitalne opreme stagnira ili manji, a PDV se povećao?!

S: Da budu izbori za mesec dana šta bi očekivao DSS, a šta Vi lično?

D.M: Očekujem da uđemo u parlament. Daleko lošiji rezultat SNS, ali ne toliko da ne sastavlja buduću vladu i samim tim komplikovaniju situaciju oko sastavljanja te vlade. Ne mogu da procenim kako bi prošle evrounijatske opozicione stranke. Očekujem i nastavljanje problema, jer se bojim da se posle sledećih izbora ljudi većinski neće opredeliti za promenu politike, već će samo ova politika koja se vodi da dobije manju podršku od ove koju ima danas. Ali dovoljnu da se sa njom nastavi. Zapravo tek neki drugi izbori za koje slutim da neće biti daleko iza sledećih će rešiti stvar.

S: Ima jedna olakšavajuća okolnost, u Španiji je pitanje trenutka kada će opozicija da pobedi.

D.M: Mislim da u Srbiji to nije toliko brzo moguće.

S: Što smo mi gori od Grčke i Španije?

D.M: Nismo gori. Ali ima nešto u mentalitetu našeg naroda koji ne dopušta tako nagle, radikalne promene stavova. Postoji velika lakovernost. Ne mogu da okrivim narod, krivi su političari. Ali lakovetrnost kod izbora i nasedanje na lažna obećanja uvek dobro prolaze.

S: A Beograd na vodi? Koliko će biti skupi stanovi?

D.M: Ne isključujem mogućnost da tu budu povoljni stanovi. Ako on ne plaća zemljište i skidamo im redovne doprinose za uređenje, ako plati koliko košta cigla, cement i staklo…

S: To je oko 520 evra…

D.M: Tako je. Što ga onda ne bi prodavao za 1500 po kvadratu?

S: Verujete li da će da bude Beograda na vodi?

D.M: Bageri će da kopaju temelje, pruga za prevoz opasnog tovara će i dalje tu da prolazi dok ne napravimo most kod Vinče. Napraviće oni prvu fazu, one dve zgrade, šoping mol i hotel. I to je to. I biće: evo krenuli smo, radimo. S tim što čovek mora da kaže da je zaista potrebno da se izmesti stanica, da se sredi savski amfiteatar, ali to sve mora da se radi određenom dinamikom i po propisima.

S: Koji projekat ima DSS da obmane građane? Kosovo je Srbija i još?

D.M: Mi imamo problem što nikada nismo naučili da da obmanjujemo građane.

S: Za početak im obećajte da će Zvezda biti prvak Evrpe u fudbalu, Partizan u košarci…

D.M: Razmotrićemo te vaše ideje na Predsedništvu.

S: Narod ne voli istinu.

D.M: Pa šta sada mi treba da radimo, da ga lažemo? Pa ne možemo. Istina je nekada teška, ali lekovita. Mi ne možemo da idemo s drugom politikom osim onom koju imamo – ne u EU, ne u NATO.

S: Dobro, a šta vama građani Srbije kažu kada odete u neko mesto na to – ne u NATO, Kosovo je Srbija?

D.M: Pitaju kada ćete da zamenite ove drvene bandere betonskim.

S: Pa ne učite od boljih zato vam i ne ide. Ima jedno selo kod Smederava koje kada padne kiša nema struju. Pred izbore doveze betonske bandere, istovare ih i obećaju da će to da reši problem. Na izborima svi u selu glasaju za njih. Čim su pebrojani glasovi dođe kamion pokupi bandere i odveze ih. Onda im obećaju da kiša nikada više neće da pada?!

D.M: To sam viđao sa vodovodnim cevima, dovezu ih stoje tu dok prođu izbori i pokupe. O banderama i lokalnim putevima moraju da vode računa i da to rade opštinski odbori.

S: Dobro, Kosovo, EU, Nato… A šta ćemo sa ekonomijom, sve manjim standardom…

D.M: Mi uporno pričamo da politika štednje nije dobra politika. Nije rešenje. Ta politika koju nameće MMF štiti politiku poverilaca i njima je važno da vi možete da vratite dug. Njih ne interesuje razvoj privrede. Vi kada štedite, dodatno se ne zadužujete da investirate u privredu, tu nema razvoja privrede. Nema rešavanja problema, standard stanovništva još više opada, dugovi se i vrate, ali privreda nastavlja da propada. Mora da se zaduži, ali da se zaduži da bi se ulagalo u pokretanje srpske privrede. I onda iz prihioda od rasta BDP da se varaćaju dugovi.

S: Da nekim  čudom DSS dobije vlast da li bi ukinuli davanje para strancima za otvaranje firmi i navodnih radnih mesta?

D.M: Da, to je kranje neracionalno. To je odličan izvor korupcije. Kada se vi i ja dogovaramo da li ćete da otvorite radno mesto koje biste inače otvorili. Zašto se ne daje 10.000 evra nekom poljoprivredniku koji će da otvori plastenike i zimske bašte, i da tamo zaposli ljude.

S: Jesu li izbori potrebni Srbiji?

D.M: Jesu, ali biće teški u ovakvim medijskim neprilikama, posebno posle ove najave privatizacije i lokalnih medija.

S: Stiče se utisak da se DSS često sada pojavljuje u javnosti. Vi odgovarate na prvu loptu. Ne propuštate priliku da se svaki dan oglasite. Čak i mediji koji su debelo pod kontrolom vlasti to – objavljuju?

D.M: Mislim da grešite. Mi se sporadično pojavljuemo u tri dnevne novine, u štampanim medijima. Pojavljujemo se nešto češće u elekstronskim izdanjima i na raznim portalima. Na velikim televizijama nas nema. Sužene su mogućnosti da se sazna za reakcije DSS na aktelna pitanja.

S: Dobro, 9. mart je formalno krenuo sa rušenjem TV Bastilje. Sada imamo medijske bastilje širom Srbije. Većina medija je ni na nebu ni na zemlji. Imate par nedeljnika koji nemaju moć da se suprostave Sorajama, farmama i parovima i gebelsovskim metodama vlastodržaca.. sličnima. Kako je moguće da ta opoziciciona pamet  DSS, Dveri, pa i DS, ne pronalazi način da izvrši pritisak i da bar malo olabavi medijske mengele?

D.M: Kako ćete to? Možete parama, a nemate toliko novca. Imate prisutan strah u redakcijama i nemate način da ga razbijete.

S: Ovde, i pored svakodnevnih priča, mahom onih koji su stalno živeli na tuđoj grbači da je na delu cenzura, to nije tačno, cenzura ne postoji. Postoji autocenzura, ali iz znanih i neznanih razloga.

D.M: U pravom smilu reči ne postoji cenzura. Ne postoji neki Beba Popović koji okrene telefon i kaže da ne smete da napišete ovo ili ono, kao što je postojalo u vreme vanrednog stanja. Ali imate vlasnike koji vam dikttiraju politiku i medije koji, ipak imaju neki prostor slobode, ali koji su zastrašeni.

S: Imamo krizu u svim segmentima društva, pa i u novinarstvu. Nema više pravih novinara, ali imamo „naš izvor“, „kako saznajemo“ i „iz izvora bliskih istrazi, vladi“?

D.M: Ako novinar dođe do poverljive informacije koja, navodno, ne bi smela da procuri u javnost, šta je njegova profesionalna obaveza? Da štiti svog sagovornika i izvor, ili da ga cinkari?! Pročitao sam izjavu Nikole Selakovića da će Srbija da krene dobrim putem tek kada novinar koji dođe do te informacije i odmah prijavi nadležnom organu da je došao do takve vesti?! Jesam ja tu lud ili Selaković? Ja sam novinar dolazim do određene informacije i dužan sam da štitim svoj izvor. I onda pričamo o tome da li imamo pravni poredak i demokratsku državu.

S: Vi ste se kao stranka prvi oglasili i usprotivili prodaji „Telekoma“?

D.M: Pa to je potpuni apsurd, vi prodajete jedan od najvrednijih resursa u zemlji. Prošle godine „Telekom“ je ostvario profit od 170 miliona evra, ove godine će biti oko 220 miliona evra, a sledeće 370 sa vraćenim dugovima. Vi to sada prodajete. Uz to ugrožavate bezbednost i stabilnost države, jer nećete imati ni jednu zaštićenu liniju koja nije u rukama stranaca. Imate potpuno ugroženu bezbednost države, imaćete otpuštanje radnika, zatvaranje malih i srednjih preduzeća koja su vezana za „Telekom“. Potpuno iracionalan pristup rešavanju problema. U vreme Vlade DSS imali ste širenje „Telekoma“ kupovinom „Telekoma“ Republike Srpske, širenjem na Crnu Goru. I vi umesto da širite poslovanje, idete na prodaju profitabilne fireme. Štetočinska politika potpuno. Isto je i sa aerodromom. Tako je i sa „Fijatom“. Ni jedan dinar od njega nemate, a u njega i dalje ulažete.

Izvor: Svedok