Јанковић и УНС – У Србији се наставља притисак на медије

БЕОГРАД — Поводом Светског дана слободе медија, 3. маја, заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да се Србија не може подичити стањем слободе медија.

Он је такође навео ни да се Србија не може задовољна ни економским положајем новинара.

У саопштењу он је нагласио да сет нових медијских закона, који је оцењен позитивно и у земљи и у иностранству, још није донео жељени напредак у пракси.

„Светски дан слободе медија ове године обележавамо са угушеним осећајем задовољства, јер је доношење нових медијских закона остало у сенци таблоидизације државе и наставка притисака на независне медије и новинаре“, оценио је Јанковић.

Он је новинаре и медијске раднике подсетио на професионалну, друштвену и уставну обавезу да, упркос свему, истинито, потпуно и објективно извештавају грађане, а државу на дужност да „им стварно, а не на папиру, осигура услове за слободан и несметан рад“.

УНС: Нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха од власти

Београд — Поводом Светског дана слободе медија, 3. маја, УНС је позвало медије да се прикључе акцији „Пет минута тишине“.

Такође, медијима је упућен апел да тада објаве Проглас у коме указују на тешку материјалну ситацију и цензуру.

Медији би требало да прекину емитовање вести на пет минута, од 11.55 до 12.00, и Проглас објаве на екранима или онлајн издањима.

„Пад Србије на светским ранг листама медијских слобода није последица само материјалног положаја новинара, него и настављања праксе власти и политичара да користе медије за политичке обрачуне. Зато и ове године, на Светски дан слободе медија, морамо поновити да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха од власти“, наводи се у Прогласу.

Додаје је да је година за нама „избацила“ на медијску површину сурову чињеницу да слободи медија не прети опасност само од власти него и „анонимних чувара приватног капитала“.

Подсећа се да је угушена култна емисија „Утисак недеље“, као и да упркос обећањима нису истражене спорне приватизације медија, „Вечерњих новости“ и „Политике“.

„Власт сматра да је решила проблеме у медијској сфери тиме што је усвојила медијске законе. Иако је њима обезбеђено повлачење државе из медија и прозрачност државног финансирања медија, и даље није видљива новчана помоћ коју добијају од страних и домаћих донатора“, пише у Прогласу.

Упозорава се да законом о јавном информисању и медијима није прописана обавеза финансирања медија из буџета локалних самоуправа, нити минимум издвајања, због чега четвртина општина ове године неће издвојити „ни динар за пројектно суфинансирање медија“.

Додаје се и да закон прописује краћи рок за повлачење државе из медија, односно њихову приватизацију у односу на остала предузећа, чиме се доводи у питање могућност да запослени у медијима уопште добију новац за отпремнине.

У свом Прогласу, УНС зато захтева да Влада Србије обезбеди новац и Министарству за рад наложи да приоритет имају захтеви за отпремнине у медијима који треба да буду приватизовани.

Захтева се и да влада испоштује одредбе Закона и омогући запосленима да постану власници својим медија, уколико се не спроведе њихова приватизацију до краја јуна.

Тражи се и да локалне самоуправе у буџетима за наредну годину обезбеде најмање два одсто за пројектно суфинансирање локалних медија и да се промени Закон о јавном информисању и медијима, на начин да су функционери и локалне самуправе дужне да обезбеде новац за пројектно финансирање под претњом новчане казне.

Један од захтева односи се и на Специјално тужилаштво за ратне злочине, од кога траже да истраже одговорност за убиство 39 новинара у ратовима у бившој Југославији и на Косову „уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност више од 50 новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида“.

Извор: Бета