Сорош заобилазио плаћање пореза

ЊУЈОРК — Амерички бизнисмен Џорџ Сорош често је говорио да богати треба да плате већи порез, иако је велики део богатства прибавио управо избегавајући плаћање пореза.

Како пише „Блумберг“, милијардер је, док је градио позицију једног од највећих светских инвеститора, користио опцију која му је омогућавала да на легалан начин заобиђе плаћање пореза тако што је средства која је зарадио реинвестирао у свој фонд Квантум (Quantum endowment fund), где су она наставила да расту.

До краја 2013, Сорош је таквом праксом прикупио 13,3 милијарде долара, наводи „Блумберг“.

Амерички Конгрес је 2008. укинуо опцију да се порез избегне реинвестирањем и наложио менаџерима хеџ фондова који су ту опцију користили да плате акумулирани порез на добит до 2017.

Власници фондова из Њујорка, међу којима је и Сорош, подложни су федералној пореској стопи од 39,6 одсто, комбинованим државним и градским порезима од укупно 12 одсто и додатном порезу на приходе од инвестиција од 3,8 одсто, па би Сорос, када се све сабере, на основу јавности доступних података, морао да плати порез укупне вредности 6,7 милијарди долара.

Недељу дана пре него што је Конгрес укинуо такозвану пореску „рупу“, Сорош је пребацио део средстава у Ирску. Конгресни комитет за опорезивање је 2008. проценио да ће нови прописи у државну касу донети око 25 милијарди долара у наредних 10 година, укључујући осам милијарди до 2017.

„Нико нема уставну обавезу да плати више пореза него што је прописано да мора да плати. Ако је законом омогућено да не платите порез, онда га нећете платити“, рекао је адвокат Џејмс Ситрик, који деценијама заступа Соросш.

Емигрант из Мађарске, Сорош (85) је започео каријеру у Њујорку педесетих година 20. века, а постао је познат широм света 1992. када је зарадио милијарду долара на успешној процени да ће Британија бити приморана да девалвира фунту.

Сорош је прво током неколико месеци куповао велику количину фунти, приметивши да се Британија под веома неповољим условима укључила у европски механизам девизних курсева, након чега је у септембру 1992. продао 10 милијарди долара у фунтама и зарадио милијарду. То је довело до финансијске катастрофе, Британија се повукла из програма, а фунта је девалвирана.

Сорош је фонд Квантум основао 1973. на Антилима, тада под норвешком управом, са око 12 милиона долара новца инвеститора, пре свега богатих Европљана. Одмах је почео да реинвестира профит, а ништа га у америчким законима није спречавало да, будући да је његова компанија инострана, сав новац оставља у фонду, где је он био неопорезован.

Сорошов фонд Квантум ендаумент је остваривао годишњи поврат на инвестиције од око 20 одсто до 2011, када је фонд претворен у породичну компанију.

Да би објаснио користи одлагања плаћања пореза, Вјачеслав Фос са Универзитета Илиноис израчунао је да би менаџер који је, као Сорош, почео да послује са 12 милиона долара новца улагача, ако би остваривао профит од 20 одсто и реинвестирао га без опорезивања у периоду од 40 година, зарадио 15,9 милијарди долара. Ако би тај исти менаџер платио све порезе пре реинвестирања, укупна сума свела би се на свега 2,4 милијарде долара. „Порези на добит представљају велики ударац за менаџере хеџ фондова. Они зато користе сваку прилику да избегну плаћање пореза и реинвестирају новац“, наводи професор права на универзитету у Сан Дијегу Виктор Флајшер.

Извор: Спутњик