Jens u Beogradu ili pogača, so i osiromašeni uranijum

– De si Jense, kućo stara? Nema te i Bog te zaboravio. Nikola i ja pocrkasmo od uzbuđenja.

– Aj’ da probaš pogaču. Nije loša, a? I so da probaš, obavezno. Sa jodom je. Onu sa osiromašenim uranijumom što ste nam ga slali avionima sa velikih visina, koje samo vama priliče, čuvamo za nas. Siromašan smo narod, izvinite, pa nam samo takav uranijum i odgovara. Ovo što vidiš sa strane, to je naša garda. Ne boj se, Jense, kad ti kažem. Ništa ti neće. A i da hoće, na bi imali sa čime. Sve smo pretopili u Smederevu. Za svaki slučaj.

– Al’ ste se uortačili, svaka čast. Ti Norvežanin, avion belgijski, a NATO američki i još malo pa i Milov. Eh, da smo i mi pametni kao što nismo gde bi nam bio kraj!

– U Ševeningenu? – kažeš. Zezaš se, a? Ma nismo mi još za tu Evropu. Jedino da se pomešamo sa migrantima. Ali, vidim da i na njih gledate pomalo popreko. I u pravu ste. Ne mogu oni vama da sole pamet. Dovoljna vam je ova so sa našeg srdačnog dočeka.

– Što te ovako svečano dočekujemo ovde nije ništa prema onome što smo ti, prijatelju Jense, pripremili za sutra ispred Palate Srbija. To je ona palata koju ste promašili. Ali ste zato pogodili Generalštab. I Televiziju Beograd. I razne mostove, ćuprije, brvna i bogaze širom prijateljske vam zemlje Srbije. Čak i voz u pokretu, ej, bre! To nije ni lako ni jednostavno. Kad ste ga zdimili sve je praštalo, prskalo i gorela vatra živa. Mesa koliko hoćeš. Praštalo u Grdelici, mi praštamo u Beogradu i nikom ništa. Nerešeno.

– Ako si prezalogajio, da krenemo, sutra nas čekaju ozbiljni razgovori. Biće zanimljivih ljudi, videćeš. Pa onda konferencija za štampu. Svi će te slikati za naslovne strane. U boji. Crveno će da preovlađuje. Kao krv. NATO to voli. Možda će ti dati i neku crkavicu kao povišicu za uspešno gostovanje.

– Molim te, Jense, k’o brata te molim i preklinjem da na predavanju na Fakultetu političkih nauka paziš šta govoriš. Oni su tamo veći Natovci i od tebe i od Mila zajedno. Sebe ne računam iz skromnosti i zbog toga, molim te da ovo ne raznosiš po prijateljskim stranama, što mi je moj narod preči i od Evrope i od NATO-a. Što se smeješ, Jense? Ne veruješ mi? Nije važno, ja uživam poverenje sa više od pedeset posto. Za mene bi dali i glavu. Kao što ja za Evropu dajem poglavlja.

– Sa Ivicom i onim Gašićem budi na odstojanju. Mogu ti podmetnuti bananu da se oklizneš kao na nasapunjanim keramičkim vece pločicama. Tu su obojica eksperti svetskog glasa. A možda ih, nezasluženo, samo bije loš glas. Kao što ste vi nas tukli pre šesnaest godina. Pomenulo se, ne povratilo se. Bar dok vas ponovo ne dočekamo uz sve počasti da obeležimo jubilarnih dvadeset godina vašeg milosrđa.

– Na kraju ćemo ti pokazati Beograd, grad, kako si sam rekao, tvog detinjstva. Videćeš da se ništa nije izmenilo. Samo je nekoliko zgrada oronulo, neke su se i naherile, a ima ih, Boga mi, i srušenih što će te, plašimo se dragi prijatelju, pogoditi. Ali, neka te to ne brine. I one su, te zgradurine, pogođene pa opet mirna Bačka. Pitaj Čanka, ako ne veruješ.

– Da smo svim srcem i celom dušom slovenskom uz tebe i sa tobom, prijatelju naš, ja ti lično garantujem čašću i položajem Ako ne bi bilo tako, ne pomerio se, da Bog da, sa ovog mesta. Premijerskog.

Izvor: Stanje stvari

Komentari

Jedan komentar na Jens u Beogradu ili pogača, so i osiromašeni uranijum