Epohalni juriš na Berlin

Pred početak bombardovanja Libije 2011.godine Moamer Gadafi je upozoravao lidere NATO-a da će, bežeći od građanskih ratova i nasilja na Bliskom Istoku, na  Evropu jurišati milioni  begunaca. Ali pukovnika Gadafija niko nije čuo ni u Vašingtonu, ni u Briselu. Amerikancima je bila potrebna libijska nafta i haos u Severnoj Africi. Na tome je moguće zarađivati milijarde dolara i evra. Mnogi analitičari ne isključuju da je,  kako bi proturila „Transatlantski trgovinski sporazum“, Bela kuća organizovala i finansirala masovnu seobu Sirijaca, Libijaca, Iračana i ostalih izbeglica. Evropski rukovodioci, među kojima je i gospođa Merkel, uporno se protive. Berlin, Pariz, London, Madrid se u velikoj panici  plaše da se jednom zauvek ne pretvore u ekonomske satelite i vazale.

Potpuno je jasno da će SAD u skoroj budućnosti svoju ekonomiju spasavati preko evropske. Vrlo je verovatno da Obama i njegov tim stvarno preko migranata mogu da ostvare svoj cilj. Dok izbeglice jurišaju na granice Srbije, Mađarske, Slovenije i Austrije, evropski kapital beži preko okeana. Za normalan život SAD-a je neophodno da postoji milijarda investicija, jer bi bez toga nastala takva ekonomska kriza da bi „velika depresija“ iz ’30.godina prošlog veka u istoriji Sjedinjenih Država izgledala samo kao mala i ružna epizoda. Džordž Soroš, Morganovi i Rokfeleri neće da gube  svoj umetak, uticaj i moć. Njihove imperije, odnosno mogućnost da se upravlja Evropom se i drže samo na tome. Još pre dve godine  američki analitičari su upozoravali da su se Morganovi i Rokfeleri, koji su se oduvek međusobno borili, neočekivano za sve dogovorili da zajedno rade na većini finansijskih i ekonomskih projekata. Kako se ono kaže, sakupili su svoje iskusne šefove, menadžere, organizatore i počeli ogromnu predstavu koju su nazvali „Arapsko proleće“. Posle toga su pristupili drugom delu zloslutne drame: „Izbeglice i Evropa“.

Najvažnije je da to vide i uznemire se obični stanovnici čitavog sveta. TV radi punom parom, kvalitetno i ubedljivo. U prvom redu su žene i deca, iza njih stari. Svi pričaju novinarima svoje tugaljive priče, koje su naučene napamet. To se preko evropskih kanala predstava ponavlja iz dana u dan. I tako – skoro već godinu dana.

Ali da li zapadni TV gledaoci saosećaju sa izbeglicama, da li im je stvarno žao onih koji ginu, gladuju i beže od rata?

Uopšte nisam siguran.

Da preživljavaju i saosećaju oni bi pozvali svoje političare da prekinu sankcije sirijskom narodu koje nesrećnu Siriju koštaju 143 milijarde dolara. Jer SAD i EU mogu da zaustave krvoproliće na Bliskom Istoku  za nekoliko meseci. Za to je potrebno samo da se počne ozbiljna borba protiv terorista i da se od Sirije napravi ozbiljna i slobodna zemlja. Ali  Amerikanci nisu jedini koji to ne žele. Smatra se da to ne želi ni jedan od glavnih sponzora „sirijske klanice“ – Saudijska Arabija. U tome leži rešenje ove košmarne operacije koju su organizovali i sa uspehom je sprovode Vašington i El-Rijad.

Izvor: Fond Strateške Kulture