Додик сведочио у Хагу

Додик је у свјдочењу нагласио да је Алија Изетбеговић срушио, пре рата принцип конститутивности народа, и да верује, да се то није десило, да до рата не би ни дошло. Након Дејтона Изетбеговић је тражио од Уставног суда БиХ да се прогласи конститутивност народа на целом простору БиХ с циљем да Бошњаци као најбројни народ имају доминацију. Да је то био циљ показује и данашња мајоризација Хрвата у Федерацији, и покушаји да се мајоризирају и Срби, рекао је Додик.

Председник Српске је истакао да је Изетбеговић злоупотребљавао парламент БиХ, те да је као председавајући Предсједништва БиХ изашао за говорницу и рекао да он предлаже да парламент призна Словенију и Хрватску као независне земље.

„Питао сам на основу чега он износи тај став, да ли је то став Председништва БиХ или његове партије и њега лично. Он је рекао да то није усаглашен став Председништва, него да је то став његове партије и њега лично“, образложио је Додик.

Он је навео да је тада упозорио Изетбеговића да је злоупотребио говорницу и да није могао да износи те ставове ако није било усаглашеног става Председништа.

„Али те злоупотребе су се стално дешавале, па није ни чудо што је Алија Изетбеговић злоупотребио говорницу парламента БиХ да промовише своје личне идеје“, навео је Додик.

Према његовим речима, СДС је била за останак Југославије и БиХ у Југославији, а када је било видљиво да је то готово немогуће, онда су тражили поштовање Устава у вези са статусним питањима у самој БиХ.

Тадашњи Устав БиХ, рекао је Додик, предвиђао је двотрећинску већину за било какву статусну проену у оквиру БиХ.

„Према Уставу СФРЈ суверенитет је припадао народу, а републике су биле територијалне организације народа. БиХ је имала у свом саставу три водећа народа Србе, муслимане и Хрвате, и у том погледу СДС је тражила да се испоштују процедуре предвиђене Уставом“, навео је Додик.

Република Српска се никада није залагала за политику етничког чишћења

Додик је говорио о злочину над српским цивилима у селу Сијековац, који су починили припадници „Патриотске лиге БиХ“, што је, уз убиство српског свата на Башчаршији, био први ратни злочин, који је изазвао ширење сукоба.

„ Никада нисам наишао на план, ни писмени ни усмени да се муслимани и Хрвати иселе са подручја под контролом српске стране.“, изјавио је Додик.

„Термин етничко чишћење тек сам касније чуо. Политика тог времена није била политика етничког чишћења.“

Убијен је српски посланик који се враћао са заседања у Сребреници. Наравно да је то изазвало емоције.

На питање како коментарише то што је међу шест стратегијских циљева српског народа 1992, један подразумевао раздвајање од друга два народа, Додик је одговорио да се ради о институционалном раздвајању, а не физичком.

„То раздвајање се већ десило, пошто су се Хрвати и муслимани институционално већ одвојили. Ни у једном документу не стоји да српски народ не жели консензус и договор са другима, па не стоји ни у том документу“, рекао је он.

„ Политичка одлука представника Републике Српске тог времена апсолутно није била мотивисана физичким раздвајањем народа.“, рекао је Додик.

Извор: РТРС