Šainović o Rambujeu i Hagu

Ne mislim da je srpska delegacija napravila grešku kada je odbila da potpiše sporazum u Rambujeu, kazao je u emisiji N1 na Prvoj Nikola Šainović, nekadašnji premijer Srbije i vicepremijer Savezne Republike Jugoslavije.

Na pitanje da li bi sada potpisao ono što je 1999. odbio, Šainović je odgovorio da ne bi, jer je, kaže, sporazum i bio napravljen tako da ga srpska strana ne potpiše. “Imam na sudu, u haškim dokumentima, izjavu predsednika Klintona koji je rekao: ‘To što sam dao Miloševiću, ja nikada ne bih potpisao’. Izbor za bombardovanje je napravio onaj ko je bombardovanje odlučio. Nismo mi. Taj isti koji nam je dao dokument koji smo mi prihvatili i kojim je bombardovanje prestalo”, rekao je Šainović u svom prvom pojavljivanju na nekoj televiziji posle odsluženja zatvorske kazne u Hagu.

Šainović je rekao da su i dokument iz Rambujea i dokument Martija Ahtisarija kojim je okončano bombardovanje, pisani u istoj kancelariji Stejt Departmenta. “Oba dokumenta, oba su nam stavljena kao ultimatum ‘uzmi ili ostavi’. Zamislite da nam je prvo dat Ahtisarijev dokument. Ja mislim da mi ne bi mogli da ga odbijemo. Zamislite da je ta ista sila imala malo razumevanja za koje nije trebao rat i tolike žrtve da je ubedi da treba dati (rezoluciju SB UN) 1244. Hoću da kažem da je između ta dva koraka jedan rat koji je bio nepotreban. Mi bismo potpisali 1244, rat se ne bi desio. Da li to Amerika nije znala? Znala je. Isuviše je ozbiljna država da bih ja sad rekao da to nije razumela”, smatra on.

Zločini su bili predvidivi

Šainović podseća da se pred sudom u Hagu izjasnio da nije kriv jer je optužnica, kako kaže, bila bitno različita od stvarne situacije u tadašnjoj Jugoslaviji. On kaže da je svoju kaznu platio, a da za sve ostalo može da citira hašku presudu, odnosno da je Haški sud utvrdio da sve do 7. maja 1999. Nikoli Šainoviću nije bilo predvidivo da se zločin protiv civila može desiti.

“A posle 7. maja se 25. maja desio, kako je sud utvrdio, jedan incident u kome je devetoro ljudi stradalo i sud me je osudio sam ja odgovoran ne za taj slučaj neposredno, nego zato što se on desio u periodu kada je meni bili predvidivo da je zločin protiv civila moguć. To je haška presuda. Za mene je važno ovo, u optužnici je za moje ime vezano 968 smrti, to je trebalo živeti sa tom optužnicom, u konačnoj presudi je presuđeno da je ovih devet ljudi stradalo u periodu kad je meni, kako kaže sud, bilo predvidivo da je moguće da se desi zločin. Ne taj konkretni, nego generalno. To je razlika između optužnice i konačne haške presude i ja nosim njen teret. Da se u ratu mogu desiti zločini protiv civila, na Balkanu, to je ja mislim bilo predvidivo svima koji su se u taj rat oružjem upustili”, poručuje on.

Devedesete ne mogu da se svode samo na Miloševića

Bivši premijer Srbije smatra i da događaji devedesetih nisu samo bilans vlasti Slobodana Miloševića i SPS-a, već da je na prostoru bivše Jugoslavije delovalo mnogo faktora, u mnogo dužem periodu “pre nego što se Milošević uopšte rodio, a kamoli pojavio na Gazimestanu”. On kaže da ne može da govori o tome kako bi se stvari odvijale da nije bilo Miloševića, ali ne isključuje u mogućnost da bi bilo možda još gore.

Šainović podseća i na rečenicu koji je Milošević 1998. godine izrekao u razgovoru s Momirom Bulatovićem: “Svi mi koji se bavimo Kosovom završićemo u Hagu na čelu sa mnom”. “Da li smo bili svesni te mogućnosti? Jesmo. Da li smo bili svesni veličine problema sa kojim se suočavamo i veličine terorističke oružane pobune na Kosovu? Jesmo. Da li smo između te dve stvari mogli da biramo? Nismo. Nismo mogli da kažemo: ‘Znate, mi se nećemo suprostaviti oružanoj pobuni u svojoj zemlji čiji je jedini cilj oružana teroristička secesija’. To se desilo. Mi smo mislili, i ja sam mislio, da se tome moramo suprostaviti. Istorija će da nam sudi”, poručuje on.

Beograd nema veze sa zločinom u Srebrenici

Šainović nije želeo da se osvrće na zločin u Srebrenici jer, kako kaže, sudski proces u Hagu i dalje traje, ali podseća da Haški sud za 20 godina nije utvrdio vezu režima u Beogradu s događajima u toj enklavi u BiH 1995. godine.

“Dokumenta koja postoje u Hagu, postoje beleške generala Mladića, on je sve svoje sastanke beležio. Pomenuću vam tri. Na prva dva, u leto 1995. Milošević i generali Mladić, Perišić i Mrkšić koji je komandant srpske vojske u Krajini, razgovaraju i Miloševič kaže: ‘Ne trebaju nam nikakve ofanzivne akcije, ne treba dirati enklave, glavna je stvar pomoći Miletu Mrkšiču’. Drugi sastanak je isti tekst. Treći sastanak je posle Srebrenice. Mladić piše: ‘Slobodan Milošević: Ratko, šta se desilo u Srebrenici? Ratko Mladić: Predsedniče, u Srebrenici se nije desilo ništa’. To su Mladićeve beleške i ja ne bih ušao u dalje elaboriranje, ali one govore za sebe”, naveo je Šainović.

Kada je reč o blokadi Sarajeva, on kaže da na nju gleda kao na tragični ratni događaj u kojem su obe strane imale previše vojske unutar civilnog i oko civilnog stanovnitšva. “Svi govore o tome da je srpska vojska granatirala Sarajevo, ali naravno u Hagu se govori o divizijama muslimanskim koje sede u gradu i koriste ga kao svoj položaj. To naravno nikoga ne prašta za napad na civile, ali onaj koji izabere, kao što je OVK na Kosovu, civilno naselje za svoj položaj i svoju bazu, i na njemu ostaje odgovornost, jer to neminovno čini zlo onome koga navodno brani”, tvrdi Šainović.

U Hagu se našla samo jedna strana u sukobu

Šainović kaže i da se na optuženičkoj klupi u Hagu našao samo deo odgovornih ljudi samo jedne strane u sukobu. “Mi smo za naše greške platili. Slobodan Milošević životom, nas šestorica sa 107 godina zatvora i ja to nosim. Znate Tuđman je sedamdesetih godina osuđen na zatvor u bivšoj Jugoslaviji za hrvatski nacionalizam, Alija Izetbegović je 1970. godine napisao Islamsku deklaraciju, albanski lideri su 1981, godinu dana posle Tita, napravili masovne demonstracije s jednim jedinim ciljem – secesija od Jugoslavije. Znači, oni su već bili daleko napredovali i napravili strukture. Ustaški pokret nikad nije nestao. Njegov lider Gojko Sušak je seo pored Tuđmana kao ministar odbrane čim je hrvatska država formirana. Tako da u najmanju ruku ako sve to izuzmemo, ne samo da pravimo istorijsku grešku, nego pravimo grešku u rasuđivanju kako dalje”, smatra on.

“Ima jedno vrlo važna stvar, kao ilustraciju mogu da iskoristim Holbrukov sastanak s predstavnicima OVK, mi smo mislili da od tog sastanka neće biti ništa, jer to su predstavnici marksističko-lenjinističke partije Albanije Envera Hodže, staljinističke partije 50 godina posle smrti Staljina, ali Holbruk je njih prihvatio, jer su oni uzeli oružje za razliku od Rugove, pa su se borili protiv nas, pa onda daj šta daš, samo nek ima neko da se bori. To, podrži bilo koga ako će da se bori protiv Al Kaide u Iraku protiv Sadama, protiv Asada u Siriji, dovede onda posle da taj bilo ko uradi bilo šta”, smatra Šainović

On kaže da je vreme Slobodana Miloševića i sukoba sada iza nas, da je sve drugačije, pa i Socijalistička partija Srbije čiji je i dalje funkcioner. “Mislim da politički realizam nameće da se posle rata traže posleratna rešenja koja stabilizuju mir, jer se nećemo valjda vraćati u ratove”, poručuje Šainović.

Izvor: N-1