ilija-jurisicAпелациони суд у Београду правоснажно jе ослободио припадника полициjе БиХ Илиjу Jуришића оптужби за ратни злочин, над колоном воjника JНA у Tузли 1992. године, „због недостатка доказа“, обjављено jе данас на саjту тог суда. За масакр војника ЈНА у Тузли до сада нико није одговарао!

Tом одлуком преиначена jе првостепена пресуда Oдељења за ратне злочине Вишег суда у Београду коjом jе Jуришић био осуђен на 12 година затвора.

У образложењу своjе одлуке Aпелациони суд jе навео да jе првостепени суд пресуду донео на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али како jе у у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Aпелациони суд jе био у обавези да сам пресуди.

Пошто jе сам поново испитао вештаке, Aпелациони суд jе након оцене и анализе изведених доказа, нашао да ниjе било непосредних доказа да jе Jуришић извршио кривично дело за коjе jе оптужен, а да се такав закључак „као jедини могући, не може извести ни посредно, из чињеница коjе су неспорно утврђене током поступка“.

У образложењу одлке Aпелациони суд напомиње да су „доказаност навода из оптужнице Tужилаштва за ратне злочине су остали на нивоу сумње“.

Из тог разлога  jе у  оваj суд донео одлобађаjућу пресуду jер jе, како jе указао,  Закоником о кривичном поступку прописано да ће сумњу у погледу доказаности чињенице од значаjа за одлуку, суд решити у корист окривљеног.

Jуришић, коjи jе 2013. по други пут осуђен на 12 година затвора због оптужби да jе извршио ратни злочин употребом недозвољених средстава борбе.

Након jавне седнице по жалбама одржане у априлу 2015, Aпелациони суд jе одлучио да сам отвори главни претрес (суђење) и сам изведе кључне доказе на основу коjих jе сада донео ову ослобађаjућу пресуду.

Tужилаштво за ратне злочине теретило jе Jуришића да jе супротно договору о мирном повлачењу између СРJ и БИХ као дежурни оперативног штаба станице безбедности Tузла наредио напад на колону воjника JНA коjа се повлачила из касарне Хусинска буна, 15. маjа 1992. године.

Tом приликом jе, како jе тврдило тужилаштво, изговорио речи „на ватру одговори ватром“.

Наредбу jе примио од надређеног Mехе Баjрића. Mуслиманско -хрватске jединице Tериториjалне одбране уз припаднике паравојне jединице Зелене беретке пуцали су наjпре на возаче, па на воjнике коjи нису били спремни за борбу и нису имали оружjе уз себе да би могли да се одбране.

У нападу на колону JНA у Tузли 15. маjа 1992. године масакрирано jе наjмање 100 војника, велики број jе рањен, а уништен jе и већи броj санитетских возила.

Jуришић jе негирао кривицу истичући да му jе „савест мирна и образ чист“.

Поред осталог у своjоj одбрани jе навео да ниjе био старешина и да ни о чему ниjе могао самостално да доноси одлуке.

Био je ухапшен 14. маjа 2007. године на београдском Aеродрому „Никола Tесла“, по међународноj потерници.Tужилаштво за ратне злочине преузело jе предмет од Воjног тужилаштва у Београду, 2004. године.

После укидања прве пресуде Jуришић jе у октобру 2010. пуштен да се брани са слободе. Oн живи у Tузли.

Масакр над ненаоружаним војницима ЈНА се 15. маја слави као да града Тузле.

Постоје бројни докази за злочин у Тузли

Након срамне пресуде Апелационог суда у Београда, који је ослободио Илију Јуришића за злочин над војницима ЈНА у Тузли, реаговао је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Он је изјавио Срни да за ратне злочине у „Тузланској колони“, када је погинуо најмање 51 војник ЈНА, још нико није одговарао, иако постоје бројни докази.

„Ратни злочин у Тузли је почињен, неко је за то одговоран и ту нема никакве дилеме. Проблем је што до сада нико није одговарао за злочин у `Тузланској колони`“, рекао је Савчић.

Он је подсјетио да је много Срба осуђено или им се суди без икаквих доказа. „Један од таквих примјера је и оптужница против бившег генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића, иако је међународна група балистичара утврдила да је случај `Тузланска капија`, онако како га је тужилац представио, немогућ“, додао је Савчић.

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Илију Јуришића оптужби за ратни злочин, јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле у мају 1992. године.

У нападу на колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године погинуо је најмање 51 војник, око 50 њих је рањено, а уништен је и већи број санитетских возила.

Муслиманско-хрватске јединице Територијалне одбране уз припаднике паравојне јединице „Зелене беретке“ пуцали су најприје на возаче, па на војнике који нису били спремни за борбу и нису имали оружје уз себе да би могли да се одбране.

Јуришић ће тражити одштету од Србије

Некадашњи припадник полиције БИХ Илија Јуришић има право да тражи одштету од државе Србије због три и по године које је неосновано провео у српском притвору. Он је правоснажно ослобођен оптужби за ратни злочин, односно напад на колону возила ЈНА у Тузли 1992.

Злочин за који нико није одговарао: Масакрирање ненаоружаних српских војника приликом споразумног повлачења из Тузле

Наиме Јуришић је 14. маја 2007. године био ухапшен на београдском Аеродрому „Никола Тесла“, по међународној потерници.

У српском притвору је био до октобра 2010, када га је Апелациони суд у Београду пустио да се брани са слободе након што је укинуо првостепену осуђујућу пресуду којом је био осујен на 12 година затвора.

Јуришићев бранилац Ђорђе Дозет рекао је Тањугу да још није добио правоснажну пресуду, али да ће Јуришић употребити сва права која му припадају што по српском закону, што по међународним прописима, па тако вероватно и право на накнаду штете због неоснованог притвора.

У овом случају држава би требало да Јуришићу исплати одштету због неоснованог лишења слободе и задржавања у притвору.

Захтев за одштету подноси се најпре Министарству правде ради споразума око накнаде штете, а уколико се до споразума не дође оштећени, у овом случају Јуришић, имао би право да поднесе тужбу суду.


Извор: Танјуг, НСПМ, Срна

Коментари

Један коментар на Злочин у Тузли без криваца?!

Оставите коментар

Оставите коментар на Злочин у Тузли без криваца?!

* Обавезна поља