Утицај Уроша Предића на председника Вучића

Два догађаја су обележила ту давну 1994. годину – Александар Вучић је дипломирао права са просечном оценом 9,44, и као најбољи студент Правног факултета, бољи чак и од оних студената који су имали просечну оцену 9,45; 9,67; 9,98 и 10,00, и на киоску купио Вечерње новости.

Новости су баш те 1994. године објавиле уље на платну Уроша Предића „Сироче на мајчином гробу“, као оригиналну фотографију коју је њихов млади и неафирмисани фоторепортер Урош Предић (1857 – 1953) послао са босанског ратишта.

У потпису за ову слику Уроша Предића из 1888. године, у Новостима је 1994. дословно писало: „Највеће жртве ратова су деца. Тако је и у овом, најновијем, у којем српски народ поново брани свој голи опстанак. Слика која је пре годину и по дана обишла свет, са гробља код Скелана, на којој овај дечак – сироче очајава над гробом оца, мајке и остале родбине коју су у офанзиви побили муслимани, и даље потреса све који знају шта је дечја патња. Дечака са слике у међувремену усвојила је једна породица из Зворника, и сада је он ученик прве године средње војне школе“.

-Обожавам овог Уроша Предића! Најбољи фоторепортер свих времена! – мора да је тих дана рекао рани Александар Вучић, док је паралелно читао свеже вести из Новости и свеже оцене из свог индекса, те је, могуће, баш у том тренутку преломио да постане професионални борац за слободу српског народа, такорећи радикал, иако се то не би очекивало од човека са просеком 9,44.

-Хвала младом фоторепортеру Урошу Предићу што ме је национално освестио, пробудио у мени патриотска осећања и усмерио на прави пут – мора да је рекао рани Вучић док је потписивао проступницу Српској радикалној странци.

Вучићева каријера са просеком 9,44 на Правном факултету, могла је да буде чиста као она фраза: „Дошао је тихо и ушао у легенду“, али је она у почетку више личила на ону: „Дошао је тихо и ушао у радикале“, или сликовитије: „Дошао је тихо и стао у говно“.

-Само да ми је неко рекао да је оно било уље на платну и да Урош Предић није фоторепортер Вечерњих новости задужен за извештавање са босанског ратишта, ја бих цео живот био легенда, а не само последњих пет година – зна данас да каже Александар Вучић у интимном ћаскању са Александром Мартиновићем, чија је каријера била слична. И он је дошао тихо и ушао радикале, а онда је нешто бучније ушао у напредњаке. Што може да се деси сваком, али њему се баш десило.

Зато није тешко погодити ко је последњих месеци осмилио напредњачку кампању у којој треба доказати да ни опозиција не зна ко је Урош Предић („можда ја нисам знао 1994, али они не знају 2017!“), мада знају да уринирају по Вучићевом гробу, што је познати мотив уља на платну Уроша Предића „Уринирање на Вучићевом гробу“ из 1888. године.

Уз слику Уроша Предића „Уринирање на Вучићевом гробу“, коју мало-мало објављује Српска напредна странка, увек иде потпис сличан оном у Новостима: „Највеће жртве реформи су опозиција. Слика која је обишла Твитер, на којој овај глумац Сергеј Трифуновић – сироче, уринира по Вучићевом гробу и даље потреса све који знају шта је патња опозиције. Глумца са слике у међувремену је усвојила једна странка и сада је он полазник прве године Покрета слободних грађана“.

Сем што треба доказати да опозиција нема појма о Урошу Предићу, треба доказати и да је Александар Вучић на Правном факултету имао све петице и две четворке, што кад се прерачуна износи 9,44, скоро ко наш бруто друштвени производ. И све би у његовом животу било другачије само да после свечаног уручења индекса није купио Вечерње новости. Што је далеко боље него да је купио диплому у техници уље на платну.

Тако, када је тог јутра председник Вучић устао на леву ногу и угледао на фрижидеру магнетом залепљен подсетник: „Фотокипирати Мартиновићу мој индекс“, јасно је било да у Скупштини Србије следи Индексово радио позориште, из кога ће свима бити јасно да није битно ко је у животу шта радио, него је битно да има индекс.

Те је Мартиновић у епизоди „Индексово – ништа у животу није радио – позориште“, у инат онима који тврде да је половина СНС до диплома дошла робном разменом, а друга половина докторирала преданим радом у фотокопирници, доказао да је председник Вучић још 1994. године имао највећи просек у Европи. И да његов просек вади просек целе странке. Не само на изборима, него и на факултету.

Једини је проблем што је после дипломирања отишао на ратиште да упозна фоторепортера Уроша Предића. Откад му се изгубио сваки траг. Али су га, срећом, пронашли пре пет година.

А видећете тек шта је просек кад о његовом основношколском образовању у Скупштини буде сведочила Нада Ајкула. Лепо је рекао Лао Це, фоторепортер из Кине: „Можеш да имаш просек и 10,44, ако си натпросечно просечан“.

Извор: Н - 1