Америка као светски полицајац

Шта Америци даје за право да хапси и кажњава стране држављане и компаније за кршење закона чак и ако евентуални прекршиоци нису крочили на њено тло? То се управо догодило пре неколико дана када су Американци, који чак и не воле фудбал, после велике акције хапшења званичника ФИФЕ, одлучили да се обрачунају са корупцијом у најмоћнијој спортској организацији на свету. У тој акцији ухапшени су и неки функционери ФИФЕ који нису амерички држављани.

Било је довољно да Савезни суд у Њујорку отпечати оптужницу за организовање рекетирања, корупцију и прање новца против 14 особа међу којима су и деветорица функционера ФИФЕ.

– Ако дотакнете нашу обалу својим корумптивним послом, било кроз састанке или кршење нашег финансијског система, сматраћемо вас одговорним за то – рекао је Џејмс Ками, шеф ФБИ, након хапшења званичника ФИФЕ, а пренео Би-Би-Си.

Како се испоставило САД оптужује ухапшене да су се с времена на време састајали у Америци и да су се ослањали на амерички финансијски систем да спроведу и сакрију шеме којима су каналисали милионски мито са једног на други крај света. Да би процесуирали случајеве који укључују стране држављане, како је објаснио Ками, америчке власти треба само да докажу неку повезаност са САД.

То значи да је довољно да страна компанија буде листирана на берзи у Њујорку или да јој рачуни прелазе преко кореспондентских рачуна у америчким банкама па да потпадне под њихов правни систем. И што је најзанимљивије све више страних компанија последњих година беспоговорно плаћа огромне казне за прекршаје које су починиле било где на земаљској кугли.

Тако је америчко министарство правде крајем прошле године казнило са 772,3 милиона долара француског индустријског гиганта „Алстом” због корупције. Све је ишло преко посредника, који су најчешће били ангажовани као консултанти. Признали су да су подмићивали званичнике да би добили пројекте на Бахамима, у Египту, Индонезији, Саудијској Арабији и Тајвану. Патрик Крон, извршни директор тог предузећа, чак се похвалио да је на њих казна деловала подстицајно, те су престали да запошљавају консултанте и упослили посматраче да надзиру поштовање уговора.

Занимљиво је да је казна дошла у време када је америчка компанија „Џенерал електрик” уговарала куповину већег дела „Алстомовог ” енергетског сектора за 15,5 милијарди долара, након што су акционари француске фирме великом већином гласали за тај споразум.

Казна изречена француском гиганту јесте у реду највиших за глобалну корупцију према америчком Закону против подмићивања у иностранству. Тај пропис постоји у Америци од 1977. године и њиме се америчким компанијама забрањује подмићивање у иностранству зарад прибављања или очувања послова. Али у последњој деценији све више страних компанија нашло се под ударом овог закона. Пре свега зато што је доста њих регистровано на Њујоршкој берзи. Потом, велики број страних фирми има учешће у капиталу америчких акционарских друштава. Оне имају представништва, филијале, ћерке – фирме, тако да страни бизнис располаже капиталом у америчкој економији. Није занемарљива ни чињеница да се велики део међународних обрачуна ради у америчкој валути и трансакције пролазе кроз кореспондентске рачуне које банке из различитих делова света отварају у америчким банкама.

Све то могу бити довољни формални разлози да Америка себи додели улогу глобалног финансијског полицајца и да њено министарство правде покрене истрагу против страних компанија, чак и да нису обављале никакве комерцијалне операције у САД и да мито даје особа која није њен држављанин.

Највећи одјек у страној штампи имао је случај немачког „Сименса”. Та фирма је 2008. године платила до сада највећу изречену казну за корупцију – 800 милиона долара. Американци су утврдили да је од 2001. до 2007. године „Сименс” потрошио 1,4 милијарде долара на подмићивање у Француској, Италији, Кини, Русији, Нигерији, Турској, као и да је учествовао у корупцији у Ираку у периоду извршавања програма УН „Нафта за храну”.

Злоупотреба је била системска и укључивала је све запослене, па и бивши менаџмент, који је кажњен. Занимљиво је да осим што плате казне, стране компаније се још неко време после тога налазе под надзором САД, односно адвоката и судија које он одреди.

Слична афера погодила је две године касније немачког произвођача аутомобила „Дајмлер”, под чијом капом послују „Мерцедес” и још десетак брендова. Његови челници су признали да су кршили амерички закон о корупцији у иностранству и нагодили се да плате 185 милиона долара због подмићивања државних службеника од 1998. до 2008. за добијања уносних послова опремања возних паркова, у двадесетак земаља међу којима је и Србија. Београдском државном предузећу „Инекс” тајно је уплаћено милион долара. Немачки ауто-гигант исплатио је наводно три милиона долара владиним службеницима Русије како би осигурао продају аутомобила вредних 64,6 милиона на руско тржиште, док је на подмићивање кинеских званичника потрошио 4,1 милион долара. Те исплате мита често су евидентиране као „комисија”, „специјални попуст”, „потребна уплата”.

Али нису све стране компаније на удару глобалног финансијског полицајца због давања мита. Француска банка БНП Парибас прошле године била је под истрагом америчких власти због обављања валутних трансакција од 2002. до 2009. године за клијенте у Ирану, Судану и Куби, земљама које су под санкцијама Вашингтона. Банка је признала кривицу и платила око девет милијарди долара, нагодивши се са америчким властима. Француски званичници стали су у одбрану банке, упозоривши да би „диспропорционална” казна могла да угрози преговоре о слободној трговини између 28-члане ЕУ и САД.

Америка се у оваквим случајевима позива на своје законе који имају екстериторијални карактер што јој даје за право да више од било које друге државе контролише, кажњава или зауздава стране компаније и држављане других земаља. Осим борбе против корупције, ти прописи односе се и на прање новца, финансирање тероризма, избегавање плаћања пореза, заштиту конкуренције. Од 2009. године уведена је пракса да се због кршења америчког закона судски гоне и физичка лица – не само држављани САД, већ и странци.

Намеће се питање да ли ова пракса значи да би европске компаније у догледној будућности могле да почну да избегавају трговину берзанским папирима преко Њујоршке берзе или да можда беже и од америчких акционара?

Швајцарске банке пријавиле Фифу

Берн – Швајцарске банке пријавиле су 53 могућа случаја прања новца у вези са истрагом која се води против Међународне фудбалске федерације (Фифа) за доделу Мундијала 2018. и 2022, саопштио је државни тужилац Швајцарске Михаел Лаубер.

Он је истакао да се ради о „огромном и комплексном случају” који се води против криминалног деловања и прања новца током кандидатуре за доделу Мундијала Русији и Катару, преноси агенција АП.

Према његовим речима, организација првенства света биће одузета овим земљама, уколико се докаже да је било нелегалног поступања. „Не смета ми уколико овај случај доведе до неке колатералне штете”, рекао је Лаубер и додао да не искључује могуће испитивање и досадашњег председника Фифе Сепа Блатера и генералног секретара Жерома Валкеа, иако они тренутно нису под сумњом.

Блатер је такође, под истрагом за корупцију и изнуду коју воде амерички правосудни органи у сарадњи са швајцарским властима.

Случај који воде амерички истражни органи тиче се оптужбе да су званичници Фифе примили десет милиона долара мита како би гласали да Јужна Африка добије организацију СП 2010. године. Валке се доводио у везу са тим трансфером новца.

Лауберов тим истраживао је и исплате у вези са пријатељским мечом између Аргентине и Бразила који је одигран у Дохи две недеље пре гласања Фифе за домаћине СП 2018. и 2022.

Двојица потпредседника Фифе Џефри Веб са Кајманских Острва и Уругвајац Еухенио Фигередо били су међу седморицом званичника Фифе који су крајем маја ухапшени у Цириху под оптужбом за корупцију, на захтев америчких власти за екстрадицију. Танјуг

Казна од милијарду долара за четири велике банке

Њујорк – Четири велике светске банке, оптужене за манипулисање девизним тржиштима, у оквиру вансудског поравнања са америчким властима платиће казне укупне вредности око милијарду долара.

Споразуми америчких власти са банкама Голдман Сакс, БНП Париба, Барклиз и ХСБЦ су прелиминарни и могу да буду промењени, рекли су за Франс прес извори упознати са ситуацијом.

Банке су оптужене за манипулисање девизним тржиштима ради остваривања профита. Извори наводе да је британски Барклиз кажњен са 375 милиона долара, ХСБЦ са 285 милиона, француски БНП Париба са близу 200 милиона, а амерички Голдман Сакс са 130 милиона долара, односно све банке заједно са око 990 милиона долара.

Банке Барклиз, ЈП „Морган Чејс”, Ситикорп, Ројал бенк ов Скотланд, УБС и Банка Америке кажњене су прошлог месеца са готово шест милијарди долара од стране америчких и британских регулатора због учешћа у манипулацијама на девизном тржишту и намештању лондонске међубанкарске каматне стопе Либор.

Извор: Политика