Америка мисли да је Немачка превише „мека“ према Русији

Хитна седница Савета безбедности Уједињених нација поводом обновљених сукоба у Украјини одржана је у атмосфери међусобних оптужби украјинске и руске стране за нарушавање примирја и кампањи западних земаља за проширење санкција Руској Федерацији, о чему би требало да се одлучује крајем јуна.

После многобројних написа у медијима да су Немачка и Француска одустале од „потраживања” Крима, који се после одржаног референдума припојио Русији, јуче је украјински председник Петро Порошенко најавио да ће „у најскорије време бити представљена стратегија за повратак Крима”. Како преноси „Униан.нет”, Порошенко је рекао да је за Украјину Крим приоритет и истовремено је нагласио да неће дозволити одржавање референдума о отцепљењу Донбаса (региона на истоку Украјине), али није искључио могућност за референдум о статусу локалне самоуправе у том региону. „Питање о отцепљењу Донбаса је провокација. Ја сам као председник и главнокомандујући гарант устава и гарант територијалне целовитости Украјине и никада нећу дозволити одржавање референдума о отцепљењу Донбаса”, рекао је он, преноси РИА Новости.

Порошенко се уочи седнице СБ УН, која је по хитном поступку сазвана на захтев Литваније, пошто је украјински председник рекао да је 9.000 руских војника присутно на територији Украјине и упозорио на опасност од „потпуне инвазије” Русије дуж целе заједничке границе – заложио за размештање мировних снага УН дуж границе с Русијом.

Што се тиче става Русије, министар спољних послова Сергеј Лавров је претходно оценио да Кијев има намеру да земљу подели на два дела и најавио да Москва у СБ УН неће гласати за мировну мисију УН у Украјини.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков јуче је рекао да Кремљ нема коментар на Порошенкову изјаву о „беспримерно високом ризику” руског упада у његову земљу.

Он је јуче рекао новинарима да присуство руских грађана на југоистоку Украјине не значи и руско војно присуство у тој земљи. „Тамо могу бити грађани свих земаља – и Украјине и Русије и других европских земаља. Руских оружаних снага, о којима све време говоре наше колеге у Украјини, у Европи и Вашингтону – тамо нема”, рекао је Песков.

Председник САД Барак Обама већ је најавио да ће овог викенда позвати европске лидере да не попусте у интензитету санкција које су уведене против Русије, јер је сматрају одговорном за рат у источној Украјини.

Заменик саветника за националну безбедност САД Бен Роудс већ је у четвртак новинарима објаснио да је настављање санкција прави пут, јер оне Русију одвраћају од агресивније акције. Поводом све учесталијих примедби да санкције уопште не делују на одвраћање мешања Русије у украјински сукоб а да наносе барем исто толико штете чланицама ЕУ, овај амерички званичник је рекао да је „потребно више времена да санкције прораде”. Тако је напоменуо да су тек године санкција довеле Иран на преговоре о програму нуклеарног наоружавања. „Зато је толико важно да санкције остану, тако да не изгледају само као једнократна казна и да, пошто мало сачека да прођу, земља настави да крши међународно право и међународне норме”, рекао је Роудс. „Напротив, морамо да одржимо притисак, да покажемо да не може бити пукотина у трансатлантском јединству, и да ће цена за Русију само наставити да расте.”

Уочи одлучивања о новим санкцијама коментатор „Њујорк тајмса” Роџер Коен је упозорио на забрињавајуће одсуство реакције САД – „какво се није могло замислити деценију раније – на руско отимање комада украјинске територије и распиривање малог рата који је иза себе оставио 6.000 мртвих”.

Примећујући да је у преговорима у име Америке стајала немачка канцеларка Ангела Меркел, да она редовно разговара са Путином и да је искрена у осудама његових поступака, као и да је истина да без Немачке санкције против Русије не би биле правилно координисане – Коен ипак сматра да је срж проблема у томе што је „послератна Немачка у суштини пацифистичка сила”.

Он подсећа да само помињање силе апсолутна већина Немаца одмах осуђује, тако да је наоружавање Украјине, које би, како сматра аутор, омогућило већи маневарски простор (и тако ојачало шансе за дипломатију), Меркелова, наравно, одбила.

„Сила је тачно оно што Путин примењује да би добио оно што жели. Осакаћену и онеспособљену Украјину која одустаје од својих прозападних амбиција. То је главна победа Москве и главни пораз Берлина и Вашингтона“, наводи утицајни коментатор „Њујорк тајмса“.

Извор: Политика