Војне опције америчког „одговора“ Русији

ВАШИНГТОН – Америчка влада одмерава низ агресивних мера као одговор на наводно руско кршење нуклеарног споразума из доба Хладног рата, укључујући и размештање ракета у Европи који би могле превентивно уништити руско оружје.

Та опција је међу могућностима које влада Барака Обаме разматра док преиспитује целокупну политику према Русији, у светлу војне интервенције Москве у Украјини, њене анексије Крима и других потеза за које САД сматрају да воде у сукоб у Европи и шире.

Те опције иду тако далеко да једна подразумева, мада то није изричито наведено, да ће се побољшати способност америчког нуклеарног наоружања да уништи војне мете на територији Русије.

Све подсећа на Хладни рат, чак и ако Бела кућа на крају одлучи да настави да толерише Русији наводно тестирање крстарећих ракета домета које је забрањено споразумом.

Русија негира да крши споразум и узвраћа да га крше Сједињене Државе, подизањем ракетне одбране.

Нејасно је да ли је Русија заиста распоредила сумњиве ракете или да ли ће Вашингтон учинити било какав војни потез. За сада, званичници владе САД кажу да ће радије и даље покушавати да убеде Москву да се придржава споразума.

У јавности, званичници владе користили мрачне изразе као што су „против-сила“ и „способност компензационог удара“ када описују две од војних могућности одговора, очигледно у нади да купе време за дипломатију.

Портпарол Пентагона, потпуковник Џо Соверс, рекао је, да су „све опције које се разматрају, планиране тако да се осигура да Русија не стекне значајну војну предност“.

Говорећи фебруара у Сенату Конгреса САД, секретар за одбрану Еш Картер је изразио забринутост због наводног руског кршења споразума из 1987. о нуклеарним снагама средњег домета (Интермедиате-ранге Нуцлеар Форцес, ИНФ). Он је рекао да је непоштовање ограничења из тог споразума „двосмерна улица“ што отвара пут за одговор САД у пракси.

Напетост показује колико су ниско пали односи САД и Русије. То је проблем не само Обамине администрације, већ и НАТО чије су чланице у Источној Европи посебно сумњичаве да се не допусти да руске провокације остану без одговора.

Западни лидери се састају у недељу и понедељак на самиту Г-7 – одакле је руски председник Владимир Путин искључен, где ће наводна руска агресија бити кључна тема. У петак, Картер планира да се у Немачкој састане са америчким званичницима одбране и дипломатије да би се одредила потив-стратегија за војну интервенцију Русије у Украјини и да би се уверили савезници забринути због понашања Москве.

САД и њихови западни партнери су покушали да употребе економску и дипломатску полугу против Путина због низа сукоба, укључујући и у Украјини. Међутим, они такође признају да Москва и даље игра важну улогу у међународним пословима, укључујући и нуклеарне преговоре са Ираном који су међу највишим приоритетима спољне политике председника Барака Обаме.

Влада САД разматра три опције војног одговора на руско кршења споразума о пројектилима: одбрану која би зауставила ракету којом Русија крши споразум, опцију „против-силе“ за превентиван напад на пројектил и опцију „способности компензационог удара“ која подразумева потенцијалну употребу нуклеарних снага.

Један од сарадника Картера за нуклеарну политику, Роберт Шер рекао је априла да „против-силе“ значи „да бисмо могли да прођемо и заправо нападнемо ту ракету у Русији“. Други званичник Пентагона, Брајан Мекеон је децембра прошле године рекао да та опција обухвата потенцијално распоређивање крстарећих ракета у Европи.

Шер је рекао да би друга опција подразумевала „не само напад“ на руску ракету, већ „шта све можемо угрозити у Русији“.

Ханс Кристенсен, стручњанк за нуклеарно оружје у Удружењу америчких научника, рекао је да би то могло да значи далке побољшање способности амерички нуклеарних или конвенционалних снага да, уз ракете за које се сматра да су противне споразуму ИНФ, униште и други војни циљеви у Русији.

Кристенсен сматра да је већ сама јавна расправа о тим опцијама, „пакао од коцкања“ с могућношћу да Путин сасвим одустане од ИНФ.

Извор: Бета