Антонић оптужује Динкића и Џомбића

БЕОГРАД — Некадашњи председник ИО Агробанке Душан Антонић рекао на почетку суђења пред Специјалним судом да није починио никакво кривично дело.

На почетку суђења, он је рекао да је у Агробанци радио стручно, и он и његови сарадници, да разуме текст оптужнице, али не и за шта је оптужен. Антонић и још 20 окривљених се терете да су ту банку оштетили за 84 милиона евра.

Антонић је као једног од криваца за пропаст те банке означио Милорада Џомбића, некадашњег директора Агенције за осигурања депозита.

Говорећи о настојањима ранијих структура да се позитивно пословање банке уништи и онемогући њено ширење ван територије Србије, Антонић је навео да се након трогодишњег позитивног пословања банке, од кад је он био на њеном челу (од 2001) појавио концепт да се зајам за развој привреде припише само Агробанци.

„Након позитивног биланса 2002, 2003. и 2004. појавио се концепт који су гурали Млађан Динкић и Џомбић да се зајам узет за развој привреде и пољопривреде конзорцијума 12 банака, за који је гарантовала држава, припише као обавеза само Агробанци“, рекао је Антонић.

Он је навео да је од њега тражено да потпише тај уговор, али да он то није могао да уради, након чега је почео напор „да Агробанка оде под земљу“ и Милорад Џомбић, како је рекао, чини све да се то догоди.

„У власти треба да тражите одговорне за пропаст Агробанке а не међу нама који смо на оптужници“, рекао је Антонић, уз тврдњу да је вршено систематско уништавање српске привреде, па тако и те банке. Такође је тврдио да је сада на оптуженичкој клупи јер је показао непослушност управо онима који су одговорни за пропаст банке.

Антонић је истакао да се оптужница заснива на „прикривању правих разлога за непријатељско преузимање Агробанке“ и најавио да ће поднети низ доказа којима би требало да се расветли како је дошло до ненаплативости кредита, како је уништена Агробанка, али и како је створена Нова Агробанка.

Према његовим речима, преузео је банку 2001. године са билансом 103 милиона долара, а само зграда Агробанке у центру Београда вредела је више.

Он је детаљно објаснио пословање банке и набројао мере које су предузимане за оживљавање српске привреде, као што су отписи аграрних потраживања, примарна емисија, зајмови, напомињући да се банка све време суочавала с конкуренцијом страних банака које су тражиле своје место на тржишту.

Антонић је навео да „они што су преписивали стране законе немају појма да они не могу да се примене код нас“, јер „ако предузећу не дамо кредит, а њему је веома неопходан, рецимо за складиштење неке робе, знамо да ће пропасти и роба и предузеће врло брзо“.

У банци је постојао модерн техолошки процес рада, казао је он, напомињући да је 27. јануара 2001. основан школски центар за едукацију запослених са циљем да спознају иновације банакрског духа и менталитета. Ова оптужница у принципу негира све што смо ми радили. Можда сам имао велики отпор политичких амбасадора и западних структурта што сам тврдио да наша банка може да опстане без помоћи неких тутора“, нагласио је Антонић.

Он је истакао да му је неприхватљиво то што се свачији пропусти у раду приписују њему, јер иако је био председник ИО није могао да прати све што се ради. Тужилаштво је, сматра, тенденциозно приписало њему да је хтео да оштети Агробанку, док су одговорна лица за пословање одређених сектора, које у поступку позива за сведоке.

И осталих 19 оптужених су у кратком изјашњењу на питање да ли су извршили кривично дело одговорили одречно и најавили да ће изнети одбрану.

Суђење се наставља сутра.

Оптужени се терете да су од почетка 2006. па до краја 2011. године противно Закону о банкама и интерним прописима и процедурама у Агробанци одобравали кредите, банкарске гаранције, издавали менице и отписивали доспеле обавезе наведених предузећа.

Одобрени кредити нису враћени, а издате банкарске гаранције и авалиране менице пале су на терет Агробанке. Наплата кредита и других обавеза из заложених некретнина није била могућа, јер је њихова вредност била вишеструко мања од процењене као и од доспелих обавеза. Поред тога, над готово свим привредним друшвима којима су одобравани пласмани покренути су стечајни поступци.

На почетку претреса суд је одлучио да раздвоји поступак против Стојана Стојанова јер је примљен прошле среде у КБЦ Звездара због неуролошких проблема. Суд је такође спојио поступак који је био привремено раздвојен према сину власника “Хабит фарма” Душка Секулића.

Суђење је предвиђено да се држи и у четвртак, када ће се на јавном рочишту читати оптужница, а оптужени почети да износе своју одбрану. Антонић је на припремном рочишту у том процесу крајем августа негирао све наводе оптужнице, наводећи да је она написана са циљем да се прикрију начини и методи за њено непријатељско преузимање. Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу 30. априла против Антонића, чланова ИО банке Славољуба Корићанца и Бојана Зарића, Бобана Лабовића, директора за корпоративно банкарство, Вехба Папића, директора сектора за управљање ризицима као и против Душка Секулића, Драгомира Јовановића, Борке Филиповић, Ненада Маричића и Снежане Пауновић.

Оптужница терети и Драгована Милинковића, Милоша Марковића, Душка Шуњаревића, Братислава Михајловића, Бранимира Узелца, Суада Хасовића, Слободана Ратковића, Милоша Узелца и Милана Антонића који су оптужени као одговорна лица у привредним друштвима „Хабит фарм“, „Свис фармација“, „Свис интермедикал“, „Продакт трејд фајнанс“, „Вестерн стајл“, „Меркјури интернешенал“, „Лутон“, „Нови дани“, „Еколимб“, „Хедкомерц“ и „Дрина тимбер“.

Ови оптужени се терете због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица које је на снази од 15. априла.

Оптужницом су обухваћени и овлашћени проценитељи Звездан Дамјановић и Стојан Стојанов, који су вршили процену вредности некретнина на којима су успостављане хипотеке у корист оштећене банке, који се терете за помагање у извршењу истог кривичног дела.

Оптужени се терете да су од почетка 2006. па до краја 2011. године противно Закону о банкама и интерним прописима и процедурама у Агробанци одобравали кредите, банкарске гаранције, издавали менице и отписивали доспеле обавезе наведених предузећа, наводи се у саопштењу.

Одобрени кредити нису враћени, а издате банкарске гаранције и авалиране менице пале су на терет Агробанке. Наплата кредита и других обавеза из заложених некретнина није била могућа, јер је њихова вредност била вишеструко мања од процењене, као и од доспелих обавеза.

Поред тога, над готово свим привредним друштвима којима су одобравани пласмани покренути су стечајни поступци.

Истрага против власника „Хабитфарма“ Радослава Секулића је прекинута, јер су се вештаци изјаснили да због тренутно лошег здравственог стања привремено не може да учествује у кривичном поступку.

Почетак тог поступка догодио се 8. августа 2012. године хапшењем Душана Антонића, а касније су уследила нова проширења истраге.

Антонић је после тачно годину дана 8. августа пуштен из притвора да се брани са слободе.

Извор: Танјуг