Avion oboren sa teritorije koju kontroliše Kijev

MOSKVA – Prema danas objavljenim rezultatima istrage ruskog koncerna „Almaz -Antej” za prozvodnju protivvazdušnog raketnog sistema BUK, „Boing-777” kompanije „Malezija erlajnz” oboren je 17. jula 2014. godine nad Ukrajinom sa teritorije koju su tada kontrolisale ukrajinske snage bezbednosti, prenele su ruske agencije.

Na pres konferenciji u Moskvi predstavnici tog koncerna saopštili su rezultate sopstvene istrage, po kojima su u potpunosti opovrgnuti i zaključci holandske komisije o vrsti rakete kojom je mogao biti oboren avion.

U sprovedenim eksperimentima, potvrđena je verzija po kojoj je „Boing” oboren iz oblasti naselja Zaroščenskoje, rekao je čelnik „Almaz-Anteja” Jan Novikov, preneo je TAS S, dodajući da su ranije iz samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) saopštili da je to mesto na dan nesreće bilo pod kontrolom ukrajinske vojske.

„Rezultati (drugog) eksperimenta u potpunosti opovrgavaju rezultate holandske komisije o vrsti i mestu lansiranja. Danas možemo nedvosmisleno da kažemo da ako je ‘Boing’ malezijske kompanije i oboren raketnim sistemom BUK, pogodila ga je raketa 9M38 sa strane Zaroščenskog”, rekao je Novikov.

Zaključci o okolnostima katastrofe „Boinga” Koncern je doneo na osnovu rezultata rada super-kompjutera, koji je simulirao 14 miliona kombinacija pogodaka letelice delovima rakete.

Simulacija koju je sproveo koncern pokazala je da pri lansiranju rakete na „Boing” iz sela Snježnoje u Donjeckoj oblasti, kako tvrdi međunarodna komisija, geleri rakete nisu mogli udariti motor i levo krilo, saopštio je savetnik glavnog konstruktora „Almaz-Anteja” Mihail Mališevski.

„Na meti, koja simulira levi motor, nijedne rupe. Odnosno, pri dolasku rakete iz Snježnog, levi motor nije mogao da bude oštećen”, kazao je Mališevski.

On je rekao da po trodimenzionalnoj simulaciji lansiranja iz sela Zaroščenskog, najmanje 22 gelera mogla su da udare u levi motor.

Prema rečima Novikova, stručnjaci koncerna ustanovili su verovatnu lokaciju ispaljivanja rakete sa preciznošću do četiri kilometra.

Generalni direktor „Almaz-Anteja” rekao je da je razdaljina između Zaroščenskog i Snježnog znatna i da raketa nije mogla da bude ispaljena iz oblasti Snježnog, kako tvrdi međunarodna komisija.

Takođe, simuliranje lansiranja rakete iz Snježnog pokazalo je da bi bio oštećen desni bok i desno staklo kabine.

Prema rečima Mališevskog, analiza fotografije međunarodne komisije o istrazi pokazala je da je pogođena ne samo kabina, nego i krilo sa levim stabilizatorom.

„Na osnovu analiza svih elemenata, zaključili smo da je glavnina gelera bila duž trupa aviona. Krilo i deo levog stabilizatora su, takođe, oštećeni, a razmere oštećenja dozvoljavaju da se kaže da su izazvane gelerima rakete sistema BUK”, rekao je Mališevski.

Prema nalazima „Almaz-Anteja”, raketa je eksplodirala na više od 20 metara od levog motora.

Novikov je rekao da je pri paljbi mogla da bude iskorišćena raketa starijeg tipa nego što je nego što se ranije mislilo – 9M38, čiji udarni deo ne sadrži gelere oblika H grede, kako je predstavila međunarodna komisija.

„Potpuno je očigledno da, ako je ‘Boing’ oboren sistemom BUK, to je mogla da bude samo raketa 9M38, odnosno starija raketa od 9M38M1, koja nema gelere (specifičnog oblika)…Matematičko modelovanje koje je izveo koncern je apsolutno ispravno”, kazao je Novikov, dok je Mališevski naveo da udar gelera rakete 9M38M1 ostavlja karakterističnu rupu u obliku „leptira”, čega na „Boingu” nije bilo.

Prema tvrdnji Koncerna, proizvodnja raketa 9M38 od kojih je jedna pogodila malezijski „Boing” završena je još u Sovjetskom Savezu 1986. godine i posle toga je povučena iz naoružanja vojske Rusije.

„Odlukom glavnog konstruktora konačan i bezbedan rok za te rakete, uz uzimanje u obzir svih produžavanja, određen je na 25 godina (…) Posle tog roka njihova upotreba bila je zabranjena i rakete su povučene iz naoružanja ruske vojske”, rekao je Novikov.

Prilikom pada „Boinga-777” kompanije „Malezija erlajnz” (Malaysia Airlines) na istoku Ukrajine poginulo je svih 298 putnika i članova posade, državljani deset zemalja.

Vlasti Ukrajine i predstavnici DNR za obaranje aviona su otpuživali jedni druge.

Eksperimente je ruski koncern sproveo 31. jula i 7. oktobra, nakon što je holandska komisija odbila da prihvati rezultate prvog eksperimenta, i oba puta utvrđeni su isti rezultati.

U eksperimentu su korišćeni umesto Boinga Iljušin-86, sličan po konstrukciji, i raketa 9M38M1, po međunarodnoj verziji da je raketa pogodila letelicu posle 40 sekundi od ispaljivanja.

Posle skoro 15 meseci u Holandiji će danas biti objavljen konačni izveštaj međunarodnog tima istražitelja o uzroku pada aviona, koji je na liniji MH17 leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur.

Izvor: Tanjug