Председник Сједињених Држава Џо Бајден потписао је у уторак уредбу којом се проширује опсег ванредних мера у вези са регионом Западног Балкана, проглашених одлуком из 2001. године, као и критеријуми за увођење америчких санкција да би се, како је саопштено из Беле куће, решили изазови као што су корупција и други потези којима се опструирају кључне институције и међународни споразуми.

Бајден је уредбом између осталог наложио да се санкцонише било која особа за коју Секретаријат за финансије, у консултацији са Стејт департментом, утврди да је „одговорна или да је саучесник, директно или индиректно ангажована у акцијама или политици које прете миру, безбедности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подривају демократске процесе и институције у региону“.

Казненим мерама биле би обухваћене и особе које су одговорне за „озбиљно кршење људских права и које су умешане у корупцију у региону, укључујући проневеру јавних средстава, отуђење приватне имовине за личну корист или у политичке сврхе и мито“.

Уредба, како је саопштено из Беле куће, такође омогућава да се санкционишу актери који су умешани у „кршење или акције којим се опструише или угрожава примена било ког споразума о регионалној безбедности, миру, сарадњи или међусобном признању, оквира или механизма повезаног са Западним Балканом“.

То, према новој уредби, обухвата и Преспански споразум из 2018. године и Међународни механизам за кривичне судове, који је наследник Хашког трибунала.

Особама, санкционисаним по Бајденовој уредби, биће блокирана сва имовина у Сједињеним Државама, док ће америчким држављанима било забрањено да обављају трансакције са њима. Такође ће им бити „забрањено да улазе у Сједињене Државе или добију америчку визу“, наводи се у саопштењу Беле куће.

Додаје се да ће Секретаријат за финансије, у сарадњи са Стејт департментом, наставити да ажурира листу појединаца који подлежу санкцијама према уредби.

У уредби се такође појашњава да Западни Балкан „обухвата територију бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Албаније“.

Бајден је у уредби навео да ситуација „на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Албаније (Западни Балкан) током последње две деценије – укључујући подривање послератних споразума и институција после распада бивше СФРЈ, као и распрострањену коруцију у разним владама и институцијама на Западном Балкану – спречава напредак ка ефикасној и демократској управи и пуној интеграцији у трансатлантске институције и да због тога представља неуобичајену и ванредну претњу по националну безбедност и спољну политику Сједињених Држава“.

Бела кућа је поводом Бајденове уредбе саопштила и да је „обезбеђење сигурности и политичке стабилности региона Западног Балкана“ у складу са решеношћу администрације да промовише кључне америчке безбедносне интересе, укључујући и заштиту демократских институција“.

Првобитну уредбу о ванредним мерама повезаним са регионом Западног Балкана, која је на снази још од 26. јуна 2001. године, донео је тадашњи амерички председник Џорџ Буш млађи.

Он је тада потписао извршну уредбу број 13219 према закону о суочавању са неуобичајеним и великим претњама по националну безбедност и спољну политику САД коју у овом случају представљају акције људи који се баве, помажу, спонзоришу или подржавају екстремистичко насиље у бившој Републици Македонији (која је сада Република Северна Македонија) и другим деловима региона Западног Балкана, или делима која се односе на опструкцију спровођења Дејтонског споразума у Босни или Резолуције Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. на Косову.

Председник Буш је ту уредбу допунио у оној која носи број 13304, од 28. маја 2003. године, како би предузео додатне кораке у вези са делима која се односе на опструкцију спровођења Охридског споразума из 2001, у вези са Македонијом.

Важење уредбе продужавали су и претходни амерички председници, а неименовани званичник Беле куће рекао је за Глас Америке да се у новој уредби коју је потписао Бајден „експлицитно појашњава да је Албанија део Западног Балкана“.

„Претходне уредбе нису искључивале Албанију, али једноставно нису дефинисале регион Западног Балкана“, појаснио је званичник.

Поводом Бајденове уредбе огласио се и амерички државни секретар Ентони Блинкен који је у саопштењу поновио да су САД решене да осигурају стабилност и безбедност Западног Балкана, што би омогућило државама у региону „да испуне свој потенцијал као слободне и просперитетне демократије“.

„Корупција наноси директну штету спољној политици, националној безбедности и економском здрављу САД и наших савезника и партнера. Зато смо решени да промовишемо одговорност и да се боримо против некажњивости оних који су умешани у значајну корупцију на Западном Балкану и широм света“, нагласио је Блинкен.

„Наша посвећеност промовисању демократије, транспарентности и одговорности широм Западног Балкана је чврста и у складу са стандардима које државе у региону морају да испуне да би постигле свој циљ да напредују на европском путу“, закључио је Блинкен.

Џо Бајден и Ентони Блинкен – Фото: АП/Танјуг

Шта пише у Бајденовој уредби

Председник САД Џо Бајден потписао је уредбу којом се проширује опсег ванредних мера у вези са Западним Балканом. Уредба под називом „Блокирање имовине и забрана уласка у САД одређених лица која доприносе дестабилизацији на Западном Балкану“ написана је на седам страна и објављена на званичном сајту Министарства финансија.

Овом уредбом се налаже санкционисање било које особе за коју Министарство финансија, у консултацији са Стејт департментом, утврди да је „одговорна или да је саучесник, директно или индиректно ангажована у акцијама или политици које прете миру, безбедности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подривају демократске процесе и институције у региону“.

Особама санкционисаним по Бајденовој уредби биће блокирана сва имовина у Сједињеним Државама, док ће америчким држављанима било забрањено да обављају трансакције са њима. Такође ће им бити „забрањено да улазе у Сједињене Државе или добију америчку визу“, наводи се у саопштењу Беле куће.

Иницијална оваква уредба је донесена 2001. године. Она је проширена 2003. године, а у објашњењу се наводи да је утврђено да ситуација на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Албаније, за коју се прецизира да је део Западног Балкана, ставља у неугодан положај напредак ка ефикасном и демократском управљању и пуној интеграцији у трансатлантске институције.

„Ситуација на територији бивше СФР Југославије и Републике Албаније (Западни Балкан), у претходне две деценије, укључујући подривање послератних споразума и институција након распада СФРЈ, као и широко распрострањену корупцију у оквиру различитих влада и институција на Западном Балкану, ставља у неугодан положај напредак ка ефикасном и демократском управљању и пуној интеграцији у трансатлантске институције и тиме представља необичну ванредну претњу за националну безбедност и спољну политику Сједињених Држава“, наводи се у уредби.

На кога се односи уредба?

Како се наводи, Бајден наређује да свима онима који имају имовину или удео у имовини у САД она буде блокирана, односно да буду санкционисани сви за које Министарство финансија у консултацији са Стејт департментом одреди да је одговоран или саучесник, директно или индиректно у акцијама или политикама које угрожавају мир, безбедност, стабилност или територијални интегритет било ког подручја или државе на Западном Балкану.

Одредба се односи и на сваког за ког се процени да је одговоран или саучесник, или директно или индиректно учествовао у акцијама или политикама које подривају демократске процесе или институције на Западном Балкану, да је одговоран или саучесник у ометању примене било ког регионалног споразума о безбедности, миру, сарадњи или узајамном признању.

У том смислу укључени су Преспански споразум из 2018, Охридски споразум из 2001, Резолуција 1244 Савета безбедности УН, Дејтонски споразум, а обухваћен је и Међународни механизам за кривичне судове, који је наследник Хашког трибунала.

Казненим мерама би биле обухваћене и особе које су одговорне за „озбиљно кршење људских права и које су умешане у корупцију у региону, укључујући проневеру јавних средстава, отуђење приватне имовине за личну корист или у политичке сврхе и мито“.

Шта су санкције?

Забране из овог налога укључују: давање био ког доприноса или обезбеђивање средстава, роба или услуга било којој особи или у корист било које особе чија су имовина и интереси у имовини блокирани сходно овој уредби; примање било ког доприноса или обезбеђивање средстава, робе или услуге од било које такве особе.

Када је реч о уласку у Сједињене Америчке Државе, у уредби се напомиње да се улазак суспендује за оне који нису држављани САД уколико се процени да би то било штетно за интересе САД, осим у случајевима када државни секретар и министар финансија утврде да улазак особе не би био у супротности са интересима Сједињених Држава.

Како се даље наводи, за она лица чија су имовина и удео блокирани у складу са уредбом, а због могућности преноса средстава, претходно обавештавање таквих лица о мерама у складу са наредбом не би било ефикасно.

„Утврђујем да није потребно претходно обавештење како би ове мере биле ефикасне у решавању националне ванредне ситуације“, наводи се у уредби.

Шта је писало у првој уредби?

Првобитну уредбу о ванредним мерама повезаним са регионом Западног Балкана, која је на снази још од 26. јуна 2001. године, донео је тадашњи амерички председник Џорџ Буш млађи.

Он је тада потписао извршну уредбу број 13219 према закону о суочавању са неуобичајеним и великим претњама по националну безбедност и спољну политику САД коју у овом случају представљају акције људи који се баве, помажу, спонзоришу или подржавају екстремистичко насиље у бившој Републици Македонији (која је сада Република Северна Македонија) и другим деловима региона Западног Балкана, или делима која се односе на опструкцију спровођења Дејтонског споразума у Босни или Резолуције Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. на Косову.

Председник Буш је ту уредбу допунио у оној која носи број 13304, од 28. маја 2003. године, како би предузео додатне кораке у вези са делима која се односе на опструкцију спровођења Охридског споразума из 2001, у вези са Македонијом.

Оно што је разлика, у односу на нову уредбу, је што се овде посебно наглашава да је Албанија део Западног Балкана.

Вучић на дочеку Бајдена, који поред српске заставе пролази без заустављања ради одавања почасти, Београд 16.08.2016 – Фото: Т.Валић/Танјуг

Прве рекације на уредбу

Поводом Бајденове уредбе огласио се и амерички државни секретар Ентони Блинкен који је у саопштењу поновио да су САД решене да осигурају стабилност и безбедност Западног Балкана, што би омогућило државама у региону „да испуне свој потенцијал као слободне и просперитетне демократије“.

„Корупција наноси директну штету спољној политици, националној безбедности и економском здрављу САД и наших савезника и партнера. Зато смо решени да промовишемо одговорност и да се боримо против некажњивости оних који су умешани у значајну корупцију на Западном Балкану и широм света. Наша посвећеност промовисању демократије, транспарентности и одговорности широм Западног Балкана је чврста и у складу са стандардима које државе у региону морају да испуне да би постигле свој циљ да напредују на европском путу“, закључио је Блинкен, преноси Глас Америке.

Амбасадор Србије у Вашингтону Марко Ђурић изјавио је да ће Србија пажљиво анализирати садржај уредбе председника САД Џозефа Бајдена о проширењу опсега санкција појединцима и организацијама са Западног Балкана, пратити њену примену и могуће последице по регион и грађане, те да ће у односу на то мерити своје реакције.

„Ако је судити по помињању поштовања Резолуције 1244 и Дејтонског споразума у “освеженој“ уредби о санкцијама, лично желим да верујем да су аутори заправо имали у виду оне који се залажу за укидање Републике Српске и прекрајање граница у којима је Србија призната као чланица УН, укључујучи КиМ – дакле, поједине сепаратисте на КиМ и унитаристе у БиХ“, рекао је Ђурић за Танјуг.

ЕУ неће следити Бајдена на Балкану

Поводом уредбе председника САД Џозефа Бајдена о проширењу ванредних мера на Западном Балкану, у Бриселу кажу да ЕУ има своје обавезе према партнерима у региону, а да санкције нису део тренутне европске политике на Западном Балкану.

„Наш ангажман у региону је веома снажан. Разговор о потенцијалним санкцијама није на дневном реду. Свака одлука о томе мора да буде донета једногласно од стране свих земаља чланица. У овом тренутку о томе се не разговара када је реч о партнерима на Западном Балкану“, каже портпарол ЕУ Петер Стано.

На питање медија у Бриселу да прокоментарише Бајденово потписивање уредбе којом се америчке санкције проширују за појединце и организацје са Западног Балкана у циљу „осигурања стабилности и безбедности региона“, Стано каже да ЕУ не коментарише одлуке америчке администрације и да има сопствену политику када је реч о партнерима на Западном Балкану.

Он подсећа да је посвећеност региону једна од основних тачки ЕУ агенде као и да се одржавају регуларни разговори са лидерима Западног Балкана о проблемима региона, пренео је Танјуг.


Извор: Глас Америке, Еуроњуз, Спутњик

Оставите коментар

Оставите коментар на Бајденова батина за Балкан

* Обавезна поља