Bakir u Beogradu

Nekada je hit bila pesma Zdravka Čolića „April u Beogradu“. Ovog leta, hit je nova sapunica pod nazivom „Bakir u Beogradu“.

Scenario za dolazak Bakira Izetbegovića u glavni grad Srbije prevazilazi i sve do sada viđeno u jeftinim turskim i indijskim sapunicama. Te šetnja Knez Mihajlovom, te igranje šaha na Kalemegdanu, te naručivanje pesama o Sarajevu… Javnost još samo nije obaveštena šta naš prijatelj Bakir misli o skadarlijskim ćevapima. Da li su bolji od onih na Baš-čaršiji?

Zaboravilo se samo jedno: teško bi se u Beogradu našlo i par stotina ljudi koji bi na ulici poznali Bakira Izetbegovića. Koga Bakir interesuje u Beogradu? Za šta je on Beograđanima bitan?

BiH je tipičan primer moderne kolonije, ona je priznata kao država, ali u njoj glavnu reč vode stranci.

Čak i u formalnom smislu.

Koje su to ingerencije Predsedništva BiH? Šta oni mogu da odluče, a da za to ne pitaju Visokog predstavnika. Zašto bi onda Srbe interesovali ovakvi susreti? O Draganu Čoviću, hrvatskom članu Predsedništva BiH, koji je takođe trebao da se uveri u beogradsko gostoprimstvo, da i ne govorimo. Njega bi prolaznici na Kalmegdanu verovatno pomešali sa nekim od epizodista iz „Srećnih ljudi“.

Čemu cela ova ujdurma? Valjda je trebalo ovom posetom da se pokaže veličina srpskog premijera. Aleksandar Vučić je pobedio! Pokazao je celom svetu.  Njega su kamenovali u Potočarima, a on je snimio sapunicu „Bakir u Beogradu“. Sada smo bliži sveobuhvatnom pomirenju, bratstvu i jedinstvu, svetloj budućnosti. Naravno, sve do novog velikog incidenta i krize, posle koje ćemo gledati konferencije za štampu srpskog premijera sa melodramskim pauzama, pitanjima koje će sam sebi postavljati i na njih odgovarati, zapletima i raspletima kao u sapunicama.

Gledaćemo nove predstave za javnost, kojima će se slati poruka biračkom telu, umornom i od teških prilika i od vrućine, kako se Aleksandar Vučić bori i svakako-pobeđuje. Ostaje samo otvoreno pitanje: šta ovim dobija Srbija? Kakav je to naš državni interes zaštićen posle ove posete, šta ćemo mi posle svega dobiti? Predsednik Vlade je izabran da štiti državne interese, a ne da režira sapunice. Šta građane Srbije briga kako se Bakir osećao u Beogradu? Oni plaćaju porez iz kojeg se namiruju plate i ostali troškovi državnih funkcionera da bi se štitili njihovi interesi. A ne da bi se naručivale pesme po beogradskim kafanama, kojima se valjda pokazuje da je Aleksandar Vučić pobedio? Ukoliko posle ove posete dođe do novih komešanja u BiH (a sve su prilike da hoće), ostaje da građani Srbije zapitaju Aleksandra Vučića: šta je rezultat ove njegove „velike pobede“? Čemu je služilo snimanje sapunice „Bakir u Beogradu“?

Izvor: Fond Strateške Kulture