Балкан као избегличка тампон зона

ФРАНКФУРТ – Упркос томе што су премијери Србије, Бугарске и Румуније – Александар Вучић, Бојко Борисов и Виктор Понта – после суботњег састанка у Софији изјавили како неће дати да ове земље постану „тампон-зоне” за избеглице, поједини немачки медији након прексиноћњег самита у Бриселу истичу да Европска унија управо то прави од Балкана. У анализи акционог плана коју су у Бриселу усвојили лидери 10 земаља чланица ЕУ и три балканска кандидата за чланство, берлински лево оријентисани дневни лист „Тагесцајтунг” истиче да ће Балкан платити цену европске политике одвраћања избеглица.

„Балкан ће постати једна транзитна зона у којој ће ’легитимне’ избеглице бити одвајане од оних које немају шансе да добију азил и који ће касније бити депортовани”, критикује дописник „Тагесцајтунга” из Брисела Ерик Бонзе, додајући да „уместо да избеглицама буде дозвољено да прођу из једне у другу земље као што су то досад радиле, балканске земље ће сада морати да их задрже у такозваним хот-спотс”.

„Тагесцајтунг”, који је према немачкој влади често веома критичан, истиче да, упркос циничном отварању према (турском) председнику Реџепу Тајипу Ердогану, (председник Европске комисије Жан Клод) Јункер и (немачка канцеларка Ангела) Меркел нису успели да зауставе прилив избеглица, па су сада балканске државе натеране да ураде „прљави посао”.

„Оно што Меркелова не може да примени у Немачкој, сада ће бити реалност у Хрватској, Бугарској или Грчкој”, истиче у коментару Бонзе, указујући да спорост немачке администрације у „сортирању” избеглица и процени ко има шансе за азил и потоњој депортацији „оних без шансе”.

Како оцењују остали немачки медији, суштина усвојеног акционог плана од 17 тачака јесте да се успори прилив избеглица, то јест да река људи од Грчке до Немачке тече мирније и организованије, и да део њих остане у земљама на такозваној балканској рути.

Акционим планом је предвиђено да припадници Пограничне агенције ЕУ (Фронтекс) буду распоређени на граници између Хрватске и Србије, Бугарске и Турске, Грчке и Македоније, и Грчке и Албаније. Договорено је и да ће се у сарадњи са Фронтексом детектовати нерегуларни гранични прелаза и помоћи регистрација миграната и узимања отисака прстију, а истакнуто је ће земље „у постојећим околностима обесхрабривати кретање избеглица и миграната на границу друге земље региона”, док „политика преусмеравања избеглица без претходног обавештавања суседне земље није прихватљива”.

У плану се истиче да ће на балканској рути бити повећани капацитети прихватних центара за још 100.000 избеглица, при чему ће места за прихват 50.000 избеглица бити отворено у Грчкој, а за осталих 50.000 у земљама северно од Грчке, при чему није прецизирано колико у којој земљи. Тај задатак је препуштен УНХЦР-у, а поједини лидери су већ указали на лимите својих земаља. Тако је председник Македоније Ђорђе Иванов рекао да његова земља може да прихвати максимално 2.000 избеглица, док је у току викенда српски премијер истакао да је Србија спремна да прими око 3.000 избеглих.

„Србија није добила никакву конкретну квоту колико би требало да прими избеглица, али ако би, на пример, Словенија примила 2.000, ми бисмо, рецимо, могли да примимо 3.000, пропорционално броју становника”, рекао је Вучић, додајући да Србија није тражила од ЕУ неку помоћ, те да сума која је до сад примљена из ЕУ „није нарочито велика” и да Србија још има средстава да се сама брине о мигрантима.

Након самита који се завршио јуче рано ујутру, Меркелова је, између осталог, рекла да је ово „био лакмус тест за Европску унију”, истакавши да „ванредна ситуација захтева ванредне мере, а сада се боље разумемо”.

„Србија и Словенија су биле веома конструктивне”, изјавила је канцеларка која је истакла да је крајњи циљ састанка био да се олакшају патње великог броја миграната из Сирије и Авганистана, који преко западног Балкана покушавају да се домогну Европе.

Меркелова је јуче у Нирнбергу разговарала са немачким грађанима и наставила да их уверава да Немачка може да поднесе огроман број новопридошлица.

„Да, њих је веома, веома много, али нас је 80 милиона”, рекла је она, признајући да у овом моменту савладавање избегличке кризе није перфектно.

И док канцеларка истиче да се мора све учинити да се очува средња класа као центар немачког друштва, „који је толерантан и чини Немачку тако јаком”, немачки медији све више критикују њено инсистирање на „отвореним вратима” Немачке за избеглице. За минули самит немачки коментатори кажу да је корак напред, али да основни проблем за Меркелову лежи у томе што ће избеглице и даље пристизати у Немачку.

Конзервативни дневни лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг”, иначе често наклоњен Меркеловој и њеним демохришћанима, сада сматра да је Немачка изгубила контролу над избеглицама и да је „промашена политика Ангеле Меркел према избеглицама довела до топљења подршке канцеларки”. Један од уредника „Франкфуртер алгемајне цајтунга” Холгер Штелцнер, као и бројни немачки коментатори ових дана, пита се зашто Меркелова „не притисне кочницу” и „зашто баш канцеларка, која у својој политици више него њени претходници узима у обзир резултате анкета, немо посматра како подршка њеној политици опада”.

„Пароле готово свих странака, које преносе и јавни сервиси, о томе да грађани треба да издрже притисак повећавају јаз између грађана и политичке елите. Анкете показују да је шест од десет грађана убеђено да је Немачка потпуно изгубила контролу над бројем избеглица које улазе у земљу. Сваки други грађанин сматра да су политичари изгубили осећај за реалност”, истиче овај лист, додајући да две трећине грађана сматра да ће избеглички талас веома променити Немачку и да страхују да су међу избеглицама и терористи.

Штелцнер истиче и горући проблем у Немачкој да избеглице беже из прихватних центара, нарочито они чије су молбе за добијање азила одбијене.

Према интерним проценама немачке владе, у земљи има око 300.000 избеглица за које нико не зна где су, а како пише „Ноје ознабрикер цајтунг”, власти претпостављају да је део њих отишао у друге земље.

Извор: Политика