brisel-euБРИСЕЛ – Оцена да је регион западног Балкана делимично у политичком ћорсокаку те да чак долази и до погоршања ситуације у неким земљама провејава из овогодишњих извештаја Европске комисије о напретку Албаније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине на путу ка Европској унији. Бриселски званичници истичу приметан мањак напретка земаља у области владавине права и борбе против организованог криминала и корупције.

Одлазећи комесар за проширење Штефан Филе изразио је жаљење што је дошло и до генералног погоршања ситуације у вези са слободом говора, док су посланици Европског парламента јуче истакли да се поједине државе западног Балкана суочавају са проблемом да се политичко несагласје све чешће решава бојкотом парламента и свих институција.

Филе је позвао руководство Албаније да након добијања статуса кандидата настави да ради на условима да отвори преговоре, а лидере Црне Горе да убрзају реформе правосуђа и интензивирају борбу против корупције. Политичке лидере Босне и Херцеговини позвао је да након предстојећих избора обуставе блокаду државних институција и спроведу реформе које су неопходне за наставак европских интеграција БиХ, док је Скопљу упутио речи наде да ће нови изасланик Уједињених нација помоћи да Македонија реши спор са Грчком око назива републике и коначно отпочети преговоре о придруживању.

Према извештају ЕК, БиХ је на самом зачељу земаља у региону када је реч о испуњавању обавеза на путу ка чланству ЕУ. Комисија највише замера недостатак политичке воље БиХ лидера да се истински баве реформама нужним за европски пут земље, а масовни протести грађана у фебруару су, како истичу, показали сву крхкост социоекономске ситуације у БиХ.

Брисел констатује да владајуће елите БиХ и даље инструментализују политичке, етничке и страначке интересе када је реч о многим важним питањима, док држава још није применила пресуду Европског суда за људска права у предмету „Сејдић и Финци”, која треба да укине националну дискриминацију из изборног законодавства. Критике Брисела Сарајеву упућене су и због функционисања јавне управе и повећаног политичког и финансијског притиска на медије.

С друге стране, о суседној Црној Гори Брисел наводи да наставља да „довољно испуњава политичка мерила”, истичући да је у досадашњим преговорима о чланству Подгорица отворила 12 и затворила два преговарачка поглавља. Иако је отворила кључна поглавља 23 и 24 о владавини права и темељним слободама, Црној Гори се замера да „има доста кашњења у примени мера, посебно у законодавним реформама” и да неки већ усвојени закони за друга подручја нису спроведени.
ЕК је истакла су Црној Гори у ова два поглавља постављени међууслови те да ће „напредак у примени акционих планова за примену тих услова одлучити о свеукупном току преговора”. Другим речима, бриселске дипломате истичу да ако Црна Гора заиста не буде почела да примењује законе које је донела у овој области, могуће је и суспендовање целог преговарачког процеса.

Док се не очекује да Албанија ускоро почне преговоре о чланству, ЕК је шесту годину заредом предложила државама чланица да почну преговоре са Македонијом. Међутим, због противљења Грчке, засад је мало вероватно да ће с тим у вези доћи до консензуса међу 28 држава чланица ЕУ.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Балкански ђорсокак очима Брисела

* Обавезна поља