Бан Ки Мун – Путин био и остаје важан партнер УН

20.27 – Русија се увек залагала за централну улогу УН у светским пословима, изјавио је председник Русије, Владимир Путин на састанку са генералним секретаром Организације, Бан Ки Муном у Москви.

20.05 – Софија — Амерички и украјински војници придружиће се војним вежбама 700 војника из 10 земаља које се од петка одржавају у Бугарској.

19:33 – Крим: Протерано преко 30 ултра-десничарских провокатора

Народна одбрана Севастопоља је за месец дана ухапсила и протерала у Украјину 30 наводних ултра десничарских активиста организација који су планирали провокације за време одржавања референдума на Криму, саопштава информативна агенција Криминформ.

Према информацијама које су пресретнуте на радију, у области Севастопоља је било активно 50 канала везе са координатором провокација у граду Бахчисарау, саопштила је агенција.

Како би се спречиле провокације, одбрамбене снаге града формирале су барикаде, увели патролирање на планинским путевима и формирали специјалне обавештајне јединице.

19:25 – Бан Ки Мун: Путин је био и остаће важан партнер УН

Генерални секретар УН, Бан Ки Мун назвао је свој састанак са председником Русије, Владимиром Путином конструктивним и продуктивним.

Ово је генерални секретар изјавио данас на прес конференцији у Москви, где је стигао како би разговарао о ситуацији уједињења Крима са Русијом.

“Председник и ја смо разменили мишљења о томе како можемо заједно да радимо на решавању ове кризе“, – саопштио је Бан Ки Мун. “Путин је био и остаће важан партнер УН и представља признатог међународног лидера“, – навео је генерални секретар.

18.58 – Проруске групе заузеле су два украјинска војна брода

Проруске групе заузеле су два украјинска војна брода, а Украјина је саопштила да њене трупе на украјинском полуострву Криму добијају претње откако ЕУ разматра нове санкције против Русије због анексије тог црноморског полуострва.

Напетост у том региону и даље је висока, упркос ослобађању украјинског морнаричког команданта ког су претходно држале проруске снаге.

По речима фотографа АП-а са места догађаја, приликом заузимања корвете „Хмељницки“ у Севатстопољу дошло је до пуцњаве, али није било жртава.

Поред тога, проруске снаге такође су заузеле брод „Славичек“, а украјинско Министарство одбране још се није огласило поводом тих догађаја.

18.50 – Жерар Местрале: Неће бити гасног рата између ЕУ и Русије

БЕРЛИН – „Гасног рата” између земаља Европске уније и Русије због догађаја у Украјини неће бити, јер су обе стране у потпуности заинтересоване за сарадњу у енергетској сфери.

Такав став изразио је директор једне од највећих европских енергетских компанија, француског Газ д Франс – Суец, Жерар Местрале.

Он је, у интервјуу немачком листу Ханделсблат, рекао да нема разлога за страх. „Чак и ако би гасовод био блокиран одмах, последице би биле минималне. Зима у Европи је била прилично топла, складишта гаса су скоро пуна и долази пролеће”, указао је шеф ГДФ Суец.

Према његовом мишљењу, руска страна неће „заврнути вентил”, пренео је Итар тас.

18.45 – Канцеларка Немачке, Ангела Меркел говорећи у Бундестагу изјавила је да у тренутним околностима “Великих осам“ већ не постоји.

Према речима Меркелове, наредних дана ће ЕУ и “Великих седам“ објавити конкретне промене у односима са Русијом због анексије Крима.

18.40 – Русија увела санкције за више америчких званичника

Москва — Министарство спољних послова Русије увело је санкције за више америчких званичника, преносе руски медији.

Како је саопштило Министарство, реч је о реципрочном одговору на америчке санкције против руских званичника,а на списку оних који ће бити обухваћени санкцијама су и помоћници председника САД Данијел Пфајфер и Бенџамин Родс и заменик помоћника председника САД за националну безбедност Керолин Еткинсон, као и председник Представничког дома америчког Конгреса Џон Бејнер.

На црној листи су и сенатори Мери Ландрије, Џон Мекејн и Данијел Коутс.

У саопштењу Министарства се наводи да САД не желе да признају очигледно – да су становници Крима демократским путем и потпуности у складу са међународним правом и Повељом УН изгласали присаједињење Русији.

„Не треба да буде било каквих сумњи: на сваки непријатељски напад САД, Москва ће имати адекватан одговор“, поручују из Министарства спољних послова Русије.

Одлука Москве уследила је неколико минута пошто је амерички председник Барак Обама изјавио да САД уводе нове санкције Русији.

Обама је претходно, пре два дана, потписао указ о уводјењу санкција високим руским званичницима, медју којиима су председница горњег дома парламента Валентина Матвијенко, вицепремијер Дмитриј Рогозин, саветник руског председника Сергеј Глазјев, помоћник председника Владислав Сурков, посланици Думе Елена Мизулина и Леонид Слуцки, сенатор Андреј Клишас.

Поред тога, Вашингтон је увео санкције председницима кримске скупштине и владе Сергеју Аксјонову и Владимиру Константинову, смењеном украјиском председнику Виктору Јануковичу и лидеру покрета Украјински избор Виктору Медведчуку.

18.10 – Владимир Путин жели да дестабилизује украјинске председничке изборе и припрема се за могућу војну акцију у Источној Украјини, рекаоРојтерсу Арсениј Јацењук.

17.25 – Сергеј Лавров поручио Џону Керију да одлука о припајању Крима Русији није подложна ревизији и да мора да буде поштована, преносиРојтерс.

17:31 – Јуриј Борисов: Француска да испоштује уговоре са Русијом

Москва — Русија ће до краја инсистирати на својим правима у случају да Француска раскине уговор о испоруци два војна брода типа „мистрал“ због украјинске кризе.

„У случају да се раскине уговор о мистралима, руска страна ће тражити задовољење својих права до краја у складу са склопљеним споразумима и тражиће надокнаду штете која може да јој буде нанета“, рекао је заменик руског министра одбране Јури Борисов, а преносе руске агенције.

Уговор за куповину бродова вредан 1,2 милијарду евра Русија и Француска потписале су у јуну 2011. године. Према наводима руских медија Русија је већ исплатила Француској половину те суме.

Руски заменик министра је ово изјавио у тренутку када је Француска одложила одлуку о том питању за неколико месеци.

Француски министар спољних послова Лоран Фабијус рекао је ове недеље да би Француска могла да раскине уговор постигнут са Русијом о продаји ових ратних бродова због руског припајања Крима, међутим министар одбране Жан-Ив Ле Дриан рекао је данас да ће се о томе одлучивати у октобру, када треба да се испоручи први од два брода, а не сада.

Борисов је указао да су уговором потписаном 2011. предвиђени пенали у случају његовог раскида али и додао да још није дошло до тога.

„Надам се да ће француска страна ипак одмерити аргументе за и против и донети добру одлуку“, рекао је он и оценио да би раскид уговора нашкодио угледу Француске у медјународној заједници.

Најава о раскиду уговора изазвала је велику забринутост међу запосленима у француским бродоградилиштима у Сен-Назеру.

Ради се о броду „Владивосток“ намењеном руској флоти у Пацифику који је већ саграђен и треба овог месеца да почне пробе у мору. Други брод, „Севастопољ“, који треба да буде испоручен крајем 2016. је заправо намењен руској флоти у Црном мору базираној у истоименој луци на Криму.

17:05 – Барак Обама: Били смо сведоци нелегалног референдума

Вашингтон — Председник САД Барак Обама потписао указ о увођењу нових санкција Русији, које ће погодити 20-так руских званичника, неке појединце, као и Банку Русије.

Реч је о Централној банци Руске Федерација са 10 милијарди долара средстава, рекао је један високи амерички званичник, пренео је АП.

„Даље ескалације ће само више изоловати Русију“, рекао је Обама у свом јавном обраћању поводом ситуације у Украјини.

„Нове санкције ће знатно утицати на руску економију, али би такође могле да утичу на глобалну економију“, упозорио је председник САД.

Обама је, такође, поручио да „нације не прекрајају границе само зато што су веће и моћније „и додао да смо били сведоци нелегалном референдуму и потезу Русије да припоји Крим“.

„Све су то избори које је донела влада Русије, избори које је међународна заједница осудила“, каже Обама.

Обама је пре два дана већ потписао указ о увођењу санкција високим руским званичницима, међу којиима су председница горњег дома парламента Валентина Матвијенко, вицепремијер Дмитриј Рогозин, саветник руског председника Сергеј Глазјев, помоћник председника Владислав Сурков, посланици Думе Елена Мизулина и Леонид Слуцки, сенатор Андреј Клишас.

Поред тога, Вашингтон је увео санкције председницима кримске скупштине и владе Сергеју Аксјонову и Владимиру Константинову, смењеном украјиском председнику Виктору Јануковичу и лидеру покрета Украјински избор Виктору Медведчуку.

16.06 – Оланд: Самит ЕУ и Русије планиран за јун биће отказан

Француски председник Франсоа Оланд је данас изјавио да ће лидери Европске уније отказати самит са Русијом, планиран за јун, као и да ће разматрати увођење нових санкција против руских званичника.

„Разматраћемо могућност нових санкција, као и суспензију политичких односа“, рекао је Оланд на почетку самита Европске уније данас у Бриселу, мислећи на самит ЕУ и Русије заказан за јун, пренела је агенција АФП.

„Уколико дође до екскалације кризе, морамо да испланирамо и друге санкције“, најавио је председник Француске.

15.47 – Бан Ки Мун се састао са Путином у Москви

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун састао се данас у Москви са руским председником Владимиром Путином и изразио „дубоку забринутост“ због најновијих догађаја у Украјини и Русији.

Генерални секретар светске организације истакао је да је Русија један од светских лидера и значајних међународних актера и захвалио Путину на могућности да се са њим лично састане, иако су ових дана више пута разговарали телефоном.

Бан ће сутра посетити и Кијев како би у изналажењу мирног решења охрабрио све стране умешане у кризу везану за Украјину и регион Крима, за који западне земље тврде да га је Русија незаконито припојила својој територији.

Банов главни задатак је да покрене директан дијалог Москве и Кијева како би биле усаглашене конкретне мере које ће утрти пут ка дипломатском решењу, рекао је његов портпарол Фархан Хак.

Бан верује да се свет налази на раскршћу и да је, упркос веома комплексној ситуацији у протеклих неколико дана, пут ка мирном решењу и даље отворен.

Први човек УН ће се данас у Москви састати и са шефом дипломатије Сергејем Лавровим и другим високим руским званичницима, као и са члановима Посматрачке мисије УН за људска права и представницима цивилног друштва, рекао је Банов портпарол Хак.

Бан ће сутра отпутовати у Кијев, где ће разговарати са вршиоцем дужности председника Украјине Александром Турчиновим, премијером Арсенијем Јацењуком и другим званичницима.

Откако је избила криза у Украјини, генерални секретар и други званичници УН константно позивају на решење које би било вођено начелима Повеље светске организације и које би уважавало јединство, суверенитет и територијални интегритет Украјине.

14.49 – Доњи дом руског парламента данас је огромном већином гласова усвојио Споразум о припајању Републике Крим и града Севастопоља Руској Федерацији, објавили су руски медији.

Да би споразум, који је председник Русије Владимир Путин потписао у уторак, 18. марта, са премијером Крима Сергејем Аксјоновим и председавајућим парламента Владимиром Константиновим, постао пуноснажан, треба да уследи још неколико законодавних корака – пре свега, треба да га ратификује и Савет федерације, горњи дом Руске Федерације.

Седница Савета федерације, на којој је једина тачка дневног реда разматрање и ратификација тог историјског споразума, заказана је за сутра.

Завршне формалности и потписивања биће бављена у суботу, а Кримљани ће се у недељу пробудити као пуноправни грађани Руске Федерације.

14.41 – Сергеј Лавров: Санкције САД и Европске уније према Русији су незаконите, јер је Савет безбедности Уједињених нација једино званично тело које може да их намеће.

14.38 – Командант НАТО за Европу, амерички генерал Филип Бридлав упозорио је данас у Сплиту да је ситуација у Украјини забрињавајућа за Европу и да је неопходно тражити мирно решење кризе у тој земљи.

14.28 – Русија ће појачати војно присуство на Криму ради заштите полуострва од спољних претњи, изјавио је заменик министра одбране Јуриј Борисов, пренео је Итар тасс.

14.24 – Министарство спољних послова Јужноафричке републике: Епоха доминације Запада се завршава

Јужноафричка република, која тражи стално чланство у Савету безбедности УН, сматра да се епоха западне доминације у светској арени завршава, изјавио је данас заменик министра спољних послова Јужноафричке републике, Ебрахим Ебрахим.

Према његовом мишљењу у СБ УН требају бити укључене као сталне чланице земље Африке и Латинске Америке.

“Савет безбедности УН треба извести из парализе која је изазвана геополитичким интересима одређених земаља. Једностране акције и војна супериорност неће допринети очувању стабилности“, – закључио је представник Министарства спољних послова Јужноафричке републике.

14.12 – Киргистан признао резултате референдума на Криму

Киргистан је признао резултате референдума на Криму, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова земље, које је објављено у четвртак.

“Резултати референдума на Криму представљају вољу апсолутне већине грађана региона и то је објективна реалност“, – наводи се у документу.

Киргистан сматра да “било какве иницијативе и акције морају бити усмерене на очување крхког мира и стабилности у Украјини и региону. Примењивање силе је не допустиво“.

Референдум о статусу Крима и Севастопоља одржан је 16. марта. Скоро 97% гласача определило се за улазак у састав Русије.

14.00 – Украјински гранчари почели повлачење са Крима у унутрашњост земље, преноси Ројтерс.

13.23 – САД су као „дубоко разочаравајуће“ окарактерисале то што је Русија трећи пут ове недеље блокирала слање посматрачке мисије ОЕБС-а у пуном саставу у Украјину.

12.47 – Сергеј Рјабков: Кремљ је спреман да састави „црну листу“ непожељних америчких званичника

Кремљ је спреман да састави „црну листу“ непожељних америчких званичника, као одговор на санкције Запада, каже заменик шефа дипломатије Русије Сергеј Рјабков.

Он истиче да би одговор Москве могао бити и „асиметричан“ у односу на мере које САД и ЕУ спремају Русији због ситуације у Украјини.

„Ако Вашингтон обнови мере због којих би ескалирале тензије и конфронтације и покуша да нам, користећи санкције, говори шта да радимо, наш одговор, јасно, неће бити усмерен само на персоналне санкције“, рекао је Рјабков.

Заменик шефа руске дипломатије је прецизирао да Русија разматра „широк спектар могућих одговора“.

„Одговор би могао да буде као у огледалу, односно формирање ‘црне листе’ одређених америчких званичника. Лица на тој листи не би обавезно били директни представници администрације, већ и представници других структура које имају утица на политику САД. То ће се свакако десити, у то нема сумње“, рекао је Рјабков у телефонском разговору за „Глас Русије.

Рјабков је ипак навео и да су могуће „асиметричне мере“.

„Другим речима, то би био одговор који би, да то тако кажемо, био значајан и који не би прошао незапажено у Вашингтону, јер постоји много области нашег дијалога и кооперације веома важних за америчку страну“, рекао је Рјабков.

11.42 – Комисија ОЕБС у посматрачкој мисији у Кијеву

Канцеларија за демократске инститтуције и људска права ОЕБС-а (ОДИХР) данас започела посматрачку мисију за превремене председничке изборе у Украјини. Ти избори заказани су за 25.мај.

Мисију, која је успостављена на позив Министарства иностраних послова Украјине, води Тана де Зулуета и састоји се од 18 експерата стационираним у Кијеву, као и 100 дугорочних посматрача који ће бити широм земље.

Додатно ће ОЕБС имати 900 краткорочних посматрача који ће пратити изборни дан.

Мисија, како се наводи у саопштењу, пратиће да ли је комплетан изборни процес у сагласности са правилима ОЕБС и другим међународним стандардима за демократске изборе, као и национално законодавство.

Посматрачи ће надзирати правни оквир и његову имплементацију, рад изборне администрације и надлежних владиних тела, предизборну кампању, рад медија и решавање изборних спорова.

Дан после избора мисија ће, како је најављено изнеће прелиминарни извештај, а коначни ће бити издат два месеца после избора.

11.30 – Постоји могућност да Русија припрема наставак војног упада на територију Украјине, тврди украјински амбасадор у УН Јуриј Клименко.

11.00 – Национални савет за безбедност Украјине донео решење о увођењу виза Русији, преносе РИА Новости. На Криму почело издавање руских пасоша, објавио је Интерфакс.

10:50 – Парламент Украјине: Борићемо се за ослобођење Крима

Украјински парламент је данас усвојио резолуцију у којој се наводи да Кијев „никад неће признати анексију Крима“ и да ће се „борити за ослобођење“ тог стратешки важног црноморског полуострва.

У тој резолуцији, коју је предложио вршилац дужности председника Украјине Олександар Турчинов, стоји да „Украјина никад неће престати да се бори за ослобођење Крима, колико год дуга и болна била та борба“, пренела је агенција АФП.

10.43 – Свађа САД и Русије на седници СБ УН

Њујорк – Синоћња седница Савета безбедности УН посвећена Украјини била напета. Дошло до оштрих размена претњи између представника САД и Русије.

Како преносе светске агенције, руски представник у СБ УН је рекао да амерички амбасадор вређа и угрожава спремност Москве да сарађује са Вашингтоном и о другим питањима.

АП подсећа да је то био осми састанак Савета безбедности у три седмице о Украјини и, како наводи та америчка агенција, представљао је одлучности западних сила да истакну руску дипломатску изолацију због полуострва Крим, чак и ако је СБ немоћан да делује с обзиром на вето с којим располаже Русија као стални члан тог тела УН.

Састанак је уследио пошто је генерални секретар УН Бан Ки-мун отпутовао за Русију и Украјину, у покушају да допринесе проналажењу мирног решења за кризу која је избила измедју Русије и Украјине око Крима, најавиле су УН.

Руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин је на синоћњем састанку остао усамљен у одбрани акција своје земље на Криму, наводи америчка агенција. Он је свој говор почео хвалећи споразум који је дан раније потписао руски председник Владимир Путин прогласивши Крим делом Русије, наводећи да је споразум поштовао вољу кримског народа и да је у складу са међународним законом. „Јуче, нешто се заиста историјско догодило“, рекао је Чуркин.

Америчка амбасадорка Саманта Пауер је упозорила Русију да су Сједињене Америчке Државе спремне на предузимање додатних корака уколико се настави руска агресија или руске провокације“. Она је такође упоредила руско преузимање Крима као крађу. „Лопов може да украде имовину, али му то не даје право власништва над њом“, рекла је она.

Чуркин је на то одговорио: „Просто је неприхватљиво да слушам овакве увреде на рачун моје земље“. „Уколико делегација САД очекује нашу сарадњу у СБ по другим питањима, онда друге силе ово морају да схвате сасвим јасно“, рекао је Чуркин, а до тада је Пауер отисла из сале и уступила место свом заменику.

Чуркин није образложио последњи став, наводи АП.

Агенција подсећа да су САД и Русија кључни играчи у напорима да се омогуће мировни разговори за Сирију, а такодје су укључени и у разговоре о иранском нуклеарном питању.

На СБ је говорио и помоћник Бан Ки-муна за људска права Иван Шимоновић, који је изразио посебну забринутост за безбедност Татара и других етничких мањина на Криму.

Шимоновић је истакао нестанак активисте кримских Татара након његов учешћа на протестима 3. марта. Шимоновић је рекао да је тај активиста пронађен мртав 16. марта и да су на његовом телу били знакови мучења. Он је рекао да ће, до петка, УН ангажовати 34-члану посматрачку мисију за људска права у Украјини.

Шимоновић је рекао да није био у могућности да посети Крим јер су тамошње власти одбиле да приме његову мисију, али да је разговарао са представницима расељених Татара и жртвама арбитрарног хапшења, тортуре и других кршења људских права.

Чуркин је тврдње Шимоновића одбацио као једностране. Он је и оптужио снајпере за убиство украјинског војника и члана локалне бригаде за самоодбрану на Криму у уторак, рекавши да су њих двојица намерно циљани како би био испровоциран сукоб.

10:41 – Меркел: Русији прете нове санкције, састанци Г8 обустављени

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је данас да ће Европска унија наметнути нове санкције Русији након одлуке Москве о припајању украјинског полуострва Крим и да ће састанци Г8 бити обустављени док се политичка ситуација не промени.

Меркел је данас, уочи самита ЕУ у Бриселу, рекла члановима немачког парламента да ће европски блок проширити санкције које подразумевају замрзавање банковних рачуна и забрану путовања руским појединцима који су повезани са кризом на Криму, пренео је АП.

09:12 – Проруске снаге ослободиле команданта украјинске морнарице

Командант украјинске морнарице Сергеј Гајдук, кога су проруске снаге јуче затвориле, пуштен је током прошле ноћи, саопштило је данас украјинско председништво.

„Сви остали таоци – цивили које се затворили руски војници и представници самопроглашених нових власти на Криму, такодђе су пуштени током ноћи“, наводи се у саопштењу украјинског председништва.

09:07 – Расмусен: Интервенција Русије на Криму део шире стратегије

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен изјавио је да је интервенција Русије на Криму део шире стратегије и изразио забринутост да би Москва могла акцију да прошири на источну Украјину у настојању да има контролу у региону.

„Наша главна брига је сада да ли ће он (руски председник Владимир Путин) ићи ван Крима, да ли ће Русија интервенисати у источним деловима Украјине“, рекао је Расмусен током предавања на Институту Брукингс у Вашингтону.

08:42 – Како преноси интерфакс-Украјина, први и други председник Украјине Леонид Кравчук и Леонид Кучма сматрају да украјинске војнике са Крима треба хитно пребацити на део територије који контролише Украјина, све у циљу заштите њихових живота.

Они су ову молбу послали вршиоцу дужности председника Украјине, односно председавајућем Врховне Раде Александру Турчинову.

08.18 – Сергеј Лавров: Крим ове седмице улази у састав Русије

МОСКВА – Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је данас да ће ове седмице бити завршена законска процедура потребна да Крим постане део Русије.

Лавров је то изјавио два дана пошто је председник Русије Владимир Путин потписао споразум о уласку Крима у Русију, пренео је Ројтерс.

„Предузети су практични кораци на спровођењу споразума о уласку Крима и града Севастопољу у састав Русије“, пренела је изјаву Лаврова руска агенција Итар-Тас.

„Законски процес биће окончан ове седмице“, рекао је руски министар.

Доњи дом руског парламента планира да споразум ратификује данас и усвоји законску одредбу којом Крим и регион Севастопоља постају део Русије. Исто ће у петак урадити и горњи дом руског парламента.

Путин је у уторак потписао нацрт закона о припајању Крима Русији, пошто је формално обавестио руски парламент о захтеву Крима за уједињење са Русијом.

Убедљива већина грађана Крима гласала је у недељу на референдуму за отцепљење од Украјине и уједињење са Русијом. Запад и Украјина сматрају да је референдум нелегитиман.

Декрет који је Путин потписао један је од корака којима се формализује анексија Крима.

Русија, међутим, још има простора да одступи. Споразум о анексији Крима морају потписати лидери Русије и Крима, Уставни суд мора да га одобри, а затим следи ратификација у парламенту.

Крим је био у саставу Русије од 18. века до 1954. године када га је тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов поклонио Украјини. И Руси и већина становника Крима, који су, такође, пореклом Руси, сматрају да је анексија тог црноморског полуострва исправљање историјске грешке.

08.17 – Грађани Крима почели да добијају руске пасоше

У међувремену, руска администрација почела је да житељима Крима уручује пасоше.

„Процес је почео. Већ смо уручили један део пасоша и тај посао ће сваким даном бити све интензивнији“, рекао је јуче шеф руске имиграционе службе Константин Ромодановски агенцији РИА новости.

 

Нацртом закона који је Путин јуче предао доњем дому руског парламента, сви украјински држављани и апатриди који имају стални боравак на Криму сматрају се руским држављанима.

Ромодановски није прецизирао како ће живети и радити становници Крима који не желе да приме руско држављанство.

07.57 – Бан Ки Мун путује у Русију и Украјину

Генерални секретар УН Бан Ки-мун посетиће данас и сутра Москву и Кијев, у покушају да допринесе проналажењу мирног решења за кризу која је избила између Русије и Украјине око Крима, најавиле су УН.

Бан ће у Москви данас разговарати са Путином, Лавровим и другим руским званичницима, рекао је портпарол УН Стефан Дижарик.

Генерални секретар УН ће у петак боравити у Кијеву, где се састати с привременим привременим украјинским председником Олександром Турчиновим и премијером Арсенијем Јацењуком, додао је Дижарик.

Банова посета Русији и Украјини, према његовим речима, спада у део дипломатских напора да се све стране охрабре да на миран начин превазиђу садашњу кризу, пренеле су агенције.

Генерални секретар УН у више наврата је позивао све стране да избегавају „непромишљене акције“ и појачају напоре да се криза реши у складу с принципима Повеље УН о поштовању суверенитета, територијалног интегритета и јединства.

Генерална скупштина УН ће данас, на захтев Кијева, одржати пленарну седницу посвећену украјинској кризи.

---

Извор: Агенције