Без ЕУ тешко, без Косова немогуће преживети

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић истакао је данас, у разговору са министром спољних послова Финске Еркијем Туомиојом у Београду, да Србија интензивно ради на евроинтеграцијама, али и да сваки разговор Београда са Приштином и исказану спремност на постизању компромиса, албанска страна тумачи као признање независности Косова.

„Ми смо свесни да ћемо тешко преживети без чланства у Европској унији”, рекао је председник Николић и додао да смо исто тако свесни да без Косова и Метохије не можемо преживети, саопштила је Служба за сарадњу с медијима председника Републике.

Српски председник је подвукао да је Европска унија у посредовању током дијалога Београда и Приштине суочена са две стране које другачије виде ствари – једна види суштинску аутономију Косова и настоји да заштити државне и националне интересе, а друга види независност Косова.

Министар спољних послова Финске Ерки Туомиоја је похвалио храброст и прагматичност државног врха Србије као и напоре на имплементацији постигнутих споразума.

Финска се залаже за што скорији улазак Србије у Европску унију и верује да не треба да постоје кочнице за проширење, рекао је Туомиоја, како пише у саопштењу.

Председник Србије је изразио уверење и наду да су чланице ЕУ свесне тешке ситуације у којој се Србија налази, као и чињенице да су европске вредности „дубоко уткане у наш начин живота, размишљања и у наше биће уопште”.

„Србија обнавља стара пријатељства широм света, ствара услове за опоравак привреде, бори се против криминала и корупције, јер не може да чека да јој се отворе врата Европе, окренута само на једну страну” истакао је председник Николић.

Осврнувши се на економску ситуацију, српски председник је подвукао да не можемо више себи дозволити да се задужујемо, већ још интензивније и организованије да се фокусирамо на стварање услова за рад.

Стратегија економског развоја Србије као окосницу треба да има развој пољопривреде и енергетике, уз интензивна улагања у образовање, а мотив имамо у великим тржиштима чија су нам врата отворена, наводи се у саопштењу.

Николић је посебно подвукао одличне односе које Србија има у региону и најавио предстојећу посету председника Хрватске Иве Јосиповића, истакавши да се срео са свим председницима земаља региона.

На жалост, постоји тенденција да Румунија прикаже влашку мањину као румунску. То Србија не може да дозволи, јер није у интересу те мањине, рекао је Николић.

Туомиоја је истакао да Србија на оптималан начин приступа уређењу мањинских права и додао да додатно треба унапредити положај Рома и ЛГБТ популације.

Председник Николић се сложио да треба додатно инвестирати у образовање ромске популације и истакао да Србији прети увођење виза, како чланови те популације не би прелазили границу.

Бенефити које добијају азиланти веома су привлачни ромској популацији, јер су већи од оних који имају министри у Србији, истакао је председник Николић.

Свим грађанима Европска унија, како се наводи, треба да обезбеди слободу кретања, па и Ромима, а не да их затвори у Србију и друге земље у региону, па да њима остави да решавају проблем.

„Тај проблем треба да решавамо заједно, јер га ниједна држава не може решити сама” додао је председник Србије.

Што се тиче ЛГБТ популације, председник је истакао да они треба да уживају сва права као други грађани, као и да ће се лично заложити за њихову безбедност, уколико постоје индиције да могу да буду угрожени.

————————

Туомиоја: Нема препрека за формални почетак преговора

БЕОГРАД – Министар спољних послова Финске Ерки Туомиоја изразио је данас уверење да неће бити никаквих препрека за формални почетак приступних преговора између Србије и ЕУ до краја године, као ни за улазак Србије у Унију 2020. године.

„Финска константно подржава процес проширења и, посебно, Србију. Веома смо задовољни што је остварен напредак у дијалогу с Приштином, као и у другим областима, и очекујемо да неће бити никаквих препрека да преговори формално почну до краја ове године”, рекао је Туомиоја Танјугу после заједничке конференције за штампу са шефом дипломатије Иваном Мркићем.

На питање шта Србија још треба да уради до самита Европског савета у децембру, када ће бити донесена одлука, фински министар је одговорио да се „већ ради на стварима које треба да буду урађене” и изразио је уверење у позитиван исход.

Он је, међутим, напоменуо да ће сам процес приступних преговора трајати годинама и да ће захтевати доста рада, не само на преговарачким поглављима, већ и у процесу усклађивања законодавства са европским страндардима.

„Рекао бих да је то племенит посао, али да захтева време. Ипак, ја не видим никакве нове препреке на хоризонту, тако да ћемо вас веома топло дочекати у ЕУ, ако је могуће већ 2020. године”, казао је шеф финске дипломатије.

Туомиоја је, такође, рекао да је „импресиониран” априлским споразумом Београда и Приштине и начином на који напредује његова имплементација, укључујући припреме за локалне изборе на Косову у новембру.

„Очекујем да ће (у дијалогу) увек бити нових тешкоћа о којима ће морати да се преговара, али верујем у добру вољу свих страна да реше проблеме”, рекао је он.

Финска је, према његовим речима, спремна да подели са Србијом своје искуство и експертизу у процесу евроинтеграције, укључујући и блиску сарадњу на парламентарном нивоу.

Говорећи о сарадњи Србије и Финске у области приведе, Туомиоја је рекао да постоје десетине, ако не и стотине финских компанија које су потенцијално заинтересоване за инвестирање у Србији, првествено у областима шумарства, информационих и комуникационих технологија, природне средине, енергетике, али и другим делатностима.

„Уговор о заштити инвестиција спреман је за финализацију, и то ће бити још један корак ка томе да клима и оквири за инвестиције буду атрактивнији за потенцијалне инвеститоре”, навео је фински министар.

Извор: Танјуг