Би-Би-Си о БиХ као колевци модерног џихада

Током грађанског рата у бившој СФРЈ арапски добровљци у БиХ су 1992. године основали „Муџахиден Батаљон“, чије су се присталице задржале у БиХ и по окончању рата, пише Би-Би-Си. Наводе и да „Батаљон“ данас регрутује становништво да се бори на страни Исламске државе.

Догађаји из деведесетих година 20. века објашњавају зашто је 300 Бошњака отишло у Сирију у Ирак, чиме је БИХ постала прва у Европи по броју држављана, који у односу на укупан број становника, одлазе да ратују на Блиском Истоку, пише британски јавни сервис, а преноси Танјуг.

Од оснивања „Муџахиден Батаљона“ динамика џихада је променила свој смер, те сада Бошњаци одлазе у арпаске земље.

“У току је рат између Запада и Ислама“, наводи један од добровољаца у рату у БиХ, Саудијац Ејман Дин, истичући да је БИХ колека џихада јер је дала облик модерном џихадистичком покрету.

Иако је уобичајно схватање да је борба против совјетске окупације Авганистана осмадесетих година довела до развоја модерног џихада и “светог рата“, Дин истиче да су Запад и Салафисти, били на истој страни у Авганистану, али су постали непријатељи у током рата у БИХ.

На почетку рата, 1992. године само се неколико десетина милитаната придружило борбама својих религијских истомишљеника у БиХ, али је већ наредне године, „Муџахиден Батаљон“ достигао број од више стотина присталица, које су активније вршиле прогон неверника.

Муџахедини су, два месеца касније, протерали око 200 Хрвата из манастира „Гуча Гора“, које су евакуисале британске трупа УН, а потом уништили манастир и снимали целокупни подухват.

То је и први сукоб британске војске са муџахединима, који су се наставили током лета 1993. године.

Тадашњи комадант британских трупа Вон Кент-Пејн истакао је да су страни борци били „много агресивнији“ од локалних бошњачких снага и да су често отварали ватру на конвоје УН иако су били обележени ознакама.

У оближњем Травнику, где су пре рата муслимани, Хрвати и Срби били једнаки, страни борци су протеривали хиљаде становника, а над онима који су остали, покушали су да спроведу шеријатски закон.

Такође, били су умешани у отмице локалних хришћана, одсекли главу Драгану Поповићу и приморали остале заробљенике да је пољубе, наводи Би-Би-Си.

Додаје да се „Муџахиден Батаљон“, такође, сумњичи да је умешан у отмице и убиство хуманитарних радника као и убиство 20 хрватских затвореника.

Од почетка рата до завршетка 1995. године, муџахедини су регрутовали локалне становнике и повећали бригаду на око 1.500 цланова.

Сарајевска власт покушала је да стави јединицу под контролу, те је пребацила батаљон под команду Треће армије, која је имала централу у Зеници.

Њихов тадашњи главнокомадујући био бригадни генерал Енвер Хаџихасановић, који је завршио пред Хашким трибуналом под оптужбом да је одговоран за неке од злочина муџахедина, међу којима су отмице у Травнику.

Тужилаштво је одбацило оптужбе, али је генерал осуђен због поступака својих војника, који су злостављали затворенике, те је провео две године у затвору.

По упостављању примирја и потписивању Дејтонског споразума, страни борци су морали да напусте БИХ, те су распуштени 1996. године.

Сећајући се тог дана, Дин наводи да су многи плакали и викали изгубивши наду да ће погинути као мученици.

Стотине његових сабораца отишло је у Чеченију, Пакистан и Авганистан, а међу њима су и учесници напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра.

Међутим, више од 300 страних бораца остало је у БиХ, а данас стотине Бошњака одлази у Ирак и Сирију, додаје Би-Би-Си.

Британски медиј наводи да СДА, партија Алије Изетбеговића, не предузима довољно да заустави одлазак на стране фронтове иако власт у Сарајеву предузима акције за забрану регрутовања држављана БиХ у ратовима у иностранству.

Влада се суочава са критикама јер је годинама жмурила пред арапским муџахединима, који су остали у БиХ, али и даље агитују, као и да је протеклих година дозволила стварање неколико домаћих салафистичких ћелија.

Међу онима који повезују садашња дешавања са догађајима из деведесетих година прошлог века је и Фикрет Хаџић, који је оптужен да се борио на страни Исламске државе у Сирији, а који се муџахединима прикључио 1994. године.

Хаџић, ипак, наводи да никада није био члан Исламске државе и да није одобравао њихове методе, али признаје да је прошле године упознао неке њене чланове из БиХ.

Међу најзначајнијим именима џихадистичког покрета је и лидер салафистичке џамије у Сарајеву, Билал Боснић, који је тренутно у притвору и чека суђење због сумње да је регрутовао борце за Исламску државу, наводи Би-Би-Си.

И док Исламска држава настоји да оснује нови фронт калифата на Балкану, расте забринутост због рањивости БиХ, која је и даље подељена иако је прошло двадесет година од завршетка рата.

Извор: Р Т С