Bi-Bi-Si o BiH kao kolevci modernog džihada

Tokom građanskog rata u bivšoj SFRJ arapski dobrovljci u BiH su 1992. godine osnovali „Mudžahiden Bataljon“, čije su se pristalice zadržale u BiH i po okončanju rata, piše Bi-Bi-Si. Navode i da „Bataljon“ danas regrutuje stanovništvo da se bori na strani Islamske države.

Događaji iz devedesetih godina 20. veka objašnjavaju zašto je 300 Bošnjaka otišlo u Siriju u Irak, čime je BIH postala prva u Evropi po broju državljana, koji u odnosu na ukupan broj stanovnika, odlaze da ratuju na Bliskom Istoku, piše britanski javni servis, a prenosi Tanjug.

Od osnivanja „Mudžahiden Bataljona“ dinamika džihada je promenila svoj smer, te sada Bošnjaci odlaze u arpaske zemlje.

“U toku je rat između Zapada i Islama“, navodi jedan od dobrovoljaca u ratu u BiH, Saudijac Ejman Din, ističući da je BIH koleka džihada jer je dala oblik modernom džihadističkom pokretu.

Iako je uobičajno shvatanje da je borba protiv sovjetske okupacije Avganistana osmadesetih godina dovela do razvoja modernog džihada i “svetog rata“, Din ističe da su Zapad i Salafisti, bili na istoj strani u Avganistanu, ali su postali neprijatelji u tokom rata u BIH.

Na početku rata, 1992. godine samo se nekoliko desetina militanata pridružilo borbama svojih religijskih istomišljenika u BiH, ali je već naredne godine, „Mudžahiden Bataljon“ dostigao broj od više stotina pristalica, koje su aktivnije vršile progon nevernika.

Mudžahedini su, dva meseca kasnije, proterali oko 200 Hrvata iz manastira „Guča Gora“, koje su evakuisale britanske trupa UN, a potom uništili manastir i snimali celokupni poduhvat.

To je i prvi sukob britanske vojske sa mudžahedinima, koji su se nastavili tokom leta 1993. godine.

Tadašnji komadant britanskih trupa Von Kent-Pejn istakao je da su strani borci bili „mnogo agresivniji“ od lokalnih bošnjačkih snaga i da su često otvarali vatru na konvoje UN iako su bili obeleženi oznakama.

U obližnjem Travniku, gde su pre rata muslimani, Hrvati i Srbi bili jednaki, strani borci su proterivali hiljade stanovnika, a nad onima koji su ostali, pokušali su da sprovedu šerijatski zakon.

Takođe, bili su umešani u otmice lokalnih hrišćana, odsekli glavu Draganu Popoviću i primorali ostale zarobljenike da je poljube, navodi Bi-Bi-Si.

Dodaje da se „Mudžahiden Bataljon“, takođe, sumnjiči da je umešan u otmice i ubistvo humanitarnih radnika kao i ubistvo 20 hrvatskih zatvorenika.

Od početka rata do završetka 1995. godine, mudžahedini su regrutovali lokalne stanovnike i povećali brigadu na oko 1.500 clanova.

Sarajevska vlast pokušala je da stavi jedinicu pod kontrolu, te je prebacila bataljon pod komandu Treće armije, koja je imala centralu u Zenici.

Njihov tadašnji glavnokomadujući bio brigadni general Enver Hadžihasanović, koji je završio pred Haškim tribunalom pod optužbom da je odgovoran za neke od zločina mudžahedina, među kojima su otmice u Travniku.

Tužilaštvo je odbacilo optužbe, ali je general osuđen zbog postupaka svojih vojnika, koji su zlostavljali zatvorenike, te je proveo dve godine u zatvoru.

Po upostavljanju primirja i potpisivanju Dejtonskog sporazuma, strani borci su morali da napuste BIH, te su raspušteni 1996. godine.

Sećajući se tog dana, Din navodi da su mnogi plakali i vikali izgubivši nadu da će poginuti kao mučenici.

Stotine njegovih saboraca otišlo je u Čečeniju, Pakistan i Avganistan, a među njima su i učesnici napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra.

Međutim, više od 300 stranih boraca ostalo je u BiH, a danas stotine Bošnjaka odlazi u Irak i Siriju, dodaje Bi-Bi-Si.

Britanski medij navodi da SDA, partija Alije Izetbegovića, ne preduzima dovoljno da zaustavi odlazak na strane frontove iako vlast u Sarajevu preduzima akcije za zabranu regrutovanja državljana BiH u ratovima u inostranstvu.

Vlada se suočava sa kritikama jer je godinama žmurila pred arapskim mudžahedinima, koji su ostali u BiH, ali i dalje agituju, kao i da je proteklih godina dozvolila stvaranje nekoliko domaćih salafističkih ćelija.

Među onima koji povezuju sadašnja dešavanja sa događajima iz devedesetih godina prošlog veka je i Fikret Hadžić, koji je optužen da se borio na strani Islamske države u Siriji, a koji se mudžahedinima priključio 1994. godine.

Hadžić, ipak, navodi da nikada nije bio član Islamske države i da nije odobravao njihove metode, ali priznaje da je prošle godine upoznao neke njene članove iz BiH.

Među najznačajnijim imenima džihadističkog pokreta je i lider salafističke džamije u Sarajevu, Bilal Bosnić, koji je trenutno u pritvoru i čeka suđenje zbog sumnje da je regrutovao borce za Islamsku državu, navodi Bi-Bi-Si.

I dok Islamska država nastoji da osnuje novi front kalifata na Balkanu, raste zabrinutost zbog ranjivosti BiH, koja je i dalje podeljena iako je prošlo dvadeset godina od završetka rata.

Izvor: R T S