Boj za Kosovo rešava Nebo a ne zemlja

Poslednji Kosovski boj se desio 1999. godine. I, gle čuda, baš kao i oko onog velikog i svetog Kosovskog boja i oko ovog poslednjeg boja za Sveto Kosovo Srbi su podeljeni. Jedni kažu da smo pobedili, drugi tvrde da smo izgubili. Zašto mučite sebe i duše svoje ovim pomalo glupim pitanjem, braćo mila? Zašto, kad je odgovor jasan: „Da su oni pobedili ne bi nam Kosovo sad tražili?! A da smo mi izgubili ne bismo ga i dalje smatrali svojim!“ Dakle nisu oni pobedili, a još manje je istina da smo mi izgubili Kosovo.

Istina je da su oni bili višestruko jači, mnogostruko brojniji, i to mnogo više nego što je Muratova vojska bila mnogobrojnija i jača od Lazareve. Ali, to je na papiru, na zemlji. A šta je na Nebu? Šta je na Nebu i kako Nebo prebrojava snage i sabira ko je jači?! Nebo broji i sabira drugačije od zemlje i to zna Obilić, to zna Lazar, ali to znaju Košare i to zna general Lazarević. To znamo mi „mali“ i grešni Srbi, Srbčići Lazarevi. I opet će Nebo, ako dostojni budemo, sabrati po svome, snagu srbsku, i tu broj neće biti bitan, soj će biti bitan. I opet će Srbin jurišati i vratiti Kosovo, samo pre svega toga Srbin mora da se vrati Bogu i sebi. I onda će sve da se zbude kako je Bogu dragom pristupačno i milo.

Stoga još u utrobi materinoj čitajmo deci Sveto Jevanđelje, još na materinoj dojci učimo decu srbskom duhu, srbskoj pesmi i junaštvu, učimo decu da Sunce Istine i Pravde se rađa na Istoku, a da sve ljudsko umire na Zapadu. Učimo decu da nam na Istoku živi rođena sestra Rusija i da nju naše bolesti bole. Prislužujmo u kućama kandila da mrak nevere pobegne, nek se oseti miris tamjana da smrad neljudskosti iščezne, Bogu se molimo, postimo i budimo konačno i opet i konačno na vjeke vjekova Srbi narod Hristov!

Izvor: Stanje stvari