Božić po gregorijanskom kalendaru

Hrišćani koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara danas slave Božić, rođenje sina Božjeg Isusa Hrista.

Božić, dan kada je rođen Isus po gregorijanskom kalendaru, 25. decembra, obeležavaju Rimokatolička, protestantska, i anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve, koje su prihvatile gregorijanski kalendar.

Zajedno sa Uskrsom i Duhovima, Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika.

Božićno slavlje traje nekoliko dana – kod rimokatolika, sve do praznika Sveta tri kralja, 6. januara.

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu.

Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija.

Božić je počeo da se slavi u Rimu, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje paganskog boga sunca, Sola.

U podne, papa u Vatikanu sa lođe crkve Svetog Petra drži govor i daje blagoslov Urbi et orbi (gradu /Rimu/ i celom svetu).

Simboli Božića kod rimokatolika su jasle, u kojima je Hrist rođen, jelka kao večno zeleno drvo i adventni venac.

Kićenje božićnog drveta je star običaj, ali nije bio raširen sve do sredine 19. veka, kada se širi uglavnom pod uticajem nemačke tradicije. Sada je prihvaćeno u celom svetu.

Za Božić se u crkvama postave jasle, sa scenografijom koja treba da dočara ambijent staje i skromne uslove u kojima je Hrist rođen, potiče iz 13. veka. Simbolične i stilizovane jasle u svojim domovima danas imaju i mnogi vernici.

Venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

Papa za Badnje veče – Pretvoriti moć straha u moć milosrđa

Papa Franja je na Badnje veče, uporedio putovanje Marije i Josifa u Vitlejem s današnjim migracijama miliona ljudi koji su primorani da napuste svoje rodne zemlje radi boljeg života, ili samo da bi preživeli, i izrazio nadu da se niko neće osećati „kao da za njega nema mesta na ovom svetu“.

Vera zahteva da stranci budu dobrodošli, poručio je papa služeći svoju petu misu na Badnje veče kao vrhovni poglavar 1,2 milijarde rimokatolika, obrativši se pred oko 10.000 ljudi u Bazilici svetog Petra, dok su mnogi vernici pratili misu sa trga ispred crkve, prenosi Rojters.

Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve rekao je vernicima da je „jednostavna priča“ o Isusovom rođenju u jaslama promenila „našu istoriju zauvek i sve je te noći postalo izvor nade“, navodi AP.

Istakavši da su Marija i Josif stigli negde „gde za njih nije bilo mesta“, papa je napravio poređenje sa današnjicom.

– Toliko drugih stopa se krije u stopama Josifa i Marije. Vidimo tragove čitavih porodica koje su bile prisiljene da i same krenu sa svojih ognjišta. Vidimo tragove miliona ljudi koji ne biraju da krenu na put, ali isterani iz svoje zemlje, ostavljaju svoje najmilije – rekao je on.

Papa je naglasio da je Bog prisutan u „nedobrodošlom posetiocu, često neprepoznatljiv, hodajući našim gradovima i predgrađima, putujući našim autobusima i kucajući na naša vrata“.

Kako je ukazao, takva slika o Bogu trebalo bi da se razvije u „nove oblike odnosa, u kojima niko ne treba da se oseća kao da za njega nema mesta na ovom svetu“.

– Božić je vreme kada moć straha treba pretvoriti u moć milosrđa – zaključio je papa Franja.

On će na sam dan katoličkog Božića, sa glavnog balkona Bazilike koji gleda na Trg svetog Petra, u podne uputiti tradicionalnu božićnu poruku „gradu i svetu“ (Urbi et Orbi).

Papa u Božićnom obraćanju o Jerusalimu i patnjama dece

VATIKAN – Dok hrišćani katolici širom sveta danas slave Božić, papa Franja je pozvao na pregovore o postizanju rešenja sa dve države za izraelsko-palestinski sukob.

„Pomolimo se da među stranama prevlada volja za nastavak dijaloga, da bi se konačno kroz pregovore dođe do rešenja koje bi omogućilo mirnu koegzistenciju dve države sa uzajamno dogovorenim i međunarodno priznatim granicama”, rekao je papa, prenosi Rojters.

„Vidimo Isusa u deci Bliskog istoka koja i dalje pate zbog rastućih tenzija između Izraelaca i Palestinaca”, kazao je papa.

Rojters podseća da je ovo drugi put da je papa govorio javno o Jerusalimu od kad je predsednik SAD odlučio da taj grad prizna za izraelsku prestonicu.

Papa je govoreći o tenzijama i ratovima na Bliskom istoku, u Africi i na Korejskom poluostrvu, ratne patnje opisao kroz ono što trpe deca.

On je danas rekao da „vetrovi rata duvaju u našem svetu, a zastareli model razvoja nastavlja ljudsko, društveno i ekološko nazadovanje”.

Kako prenosi AP, prilikom tradicionalne božićne mise, papa je rekao da deca na Bliskom istoku „nastavljaju da pate zbog sve većih tenzija između Izraelaca i Palestinaca”, dok Sirija ostaje „obeležena ratom”, a da su trenutni sukobi u Jemenu „uveliko zaboravljeni”.

„Danas, kada našim svetom duvaju vetrovi rata…Božić nas poziva da se usredotočimo na znak deteta i prepoznamo ga na licima dečice, posebno one za koju, kao ni za Isusa, nema mesta u prenoćištu“, istaknuo je Papa.

On je, kako se navodi, nakon toga pozvao na molitvu da „sukobi na Korejskom poluostrvu mogu da budu prevaziđeni”

Izvor: Agencije, CEOPOM-Istina