Историчар Чедомир Антић сматра да одговорност за повремене искораке у односима Хрватске и Србије углавном сносе елите у Хрватској, али политиколог Милош Ћирић указује да је у питању фингирани сукоб који се периодично понавља и служи властима у обе земље.

Говорећи у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет, Антић је објаснио да хрватске политичке елите морају да се докажу пред бирачима. Он је новинарки Тамари Скрозза рекао да се у Србији, с друге стране, показало да је Хрватска „најбезопаснија и најзгоднија да се ту покаже одређена доза патриотизма“. „Имамо и министра задуженог за то, који делује озбиљно само у хрватској јавности“, оценио је Антић, после одлуке Загреба да министру Александру Вулину забрани улазак у Хрватску.

Ћирић, међутим, тврди да кривицу за односе са Хрватском сноси и претходна власт у Србији, иако истиче одговорност тренутних политичких елита у обе државе. „Ми смо у периоду после такозваних демократских промена имали прилику да се решимо тог зла, говора мржње и нетрпељивости према Хрватима, Албанцима, Бошњацима и другима, али наше демократске власти то нису урадиле“, објаснио је Ћирић, наглашавајући да су оне „такође јахале националистички наратив“.

Саговорници ФоНета нису сагласни ни када је у питању дубљи узрок трзавица између Србије и Хрватске.

По Антићу, две државе се сукобљавају само око симбола и идентитета, а проблем је у томе што по том питању нису на истом нивоу. „Србија полако излази из приче о идентитету, а Хрватска тек улази у њу“, мисли Антић и констатује да у Хрватској постоји „осећај великог губитка“, који потиче из великих очекивања. Према његовој оцени, Хрватска ће зато морати да превазиђе садашње стање или ће се суочити с „озбиљним кризама и проблемима“.

Антић подсећа да је просечна плата у Хрватској од 2013. до 2017. године пала са 44 на 37 одсто европског просека, а постоји свест да би све вероватно било боље да су у Европску унију ушли још деведесете године. „И ко је крив? То је врло јасно. Пошто нема више Срба, криви су неки Хрвати. А пошто је потребно да национални покрет ипак буде јединствен, онда је то Србија“, уверен је Антић.

За разлику од њега, Ћирић сматра да је у питању културни модел у оба друштва, мишљење које друштва имају и начин на који реагују.

„Ми се превише ослањамо на то шта раде политичари, на њихову политику и на њихов начин размишљања, који је увек у националистичком кључу, који је увек истовремено и манија гоњења и комплекс више вредности, који је увек отрован по друштво“, напомиње Чирић. Оцењујући да је решење проблема између Хрватске и Србије лако решиво, али не сада, у трентку док су „на власти у обе земље представници ратних политика током деведесетих“, он упозорава да оно што се тренутно дешава не сме да се занемари.

Опасан је сваки сукоб, макар и вербални, са било којом државом, посебно у региону који је још осетљив и који је у постконфликтном периоду, каже Ћирић за Кваку 23.

Саговорници ФоНета не предвиђају могућност евентуалних оружаних сукоба између Хрватске и Србије, али обојица – иако полазе с потпуно супротстављених позиција – у периодичним кризама виде политичке игре. Проблем је, међутим, што такве кризе на простору бивше Југославије лако могу да измакну контроли. После чега обично остаје пустош или, у најбољем случају, још једна пропуштена шанса за нормалан и миран живот.


Извор: ФоНет

Оставите коментар

Оставите коментар на Чедомир Антић о односима Србије и Хрватске

* Обавезна поља