Ватробљувачки миротворитељу,

Бираним речима огласио си се из Скопља: ’’Неки на Балкану и даље мисле да треба да се бијемо’’, док твој творац, сарадник и ’’опозициони’’ миљеник, осуђени ратни злочинац, позива на нови митингашки поход на Хртковце. Истовремено претећи и вређајући посланице опозиције у Скупштини. Док се твоја председница Скупштине, Маја-седам-странака прави да то нити чује нити види. Иако си ти оличење и унутрашње демократије и дивних добросуседских односа, у које може да се урачуна и изјава твог министра одбране, који каже да о доласку у Хрватску’’може да одлучи врховни командант Војске Републике Србије, а никако о томе не могу да одлуче хрватски министри“. Што је идиличан пример добросуседских односа. Коме би се и сви Срби радовали, када би, на пример, исту реченицу о доласку у Србију изрекао Хрватски министар одбране. Говорећи како му је за улазак у Србију довољно само наређење врховног команданта хрватске војске.

Али, за тебе је ’’важно да разговарамо о будућности без обзира на горчину која је и данас на том састанку испољена’’. А горчину си испољавао само ти. Како би дао на значају сам себи. Уз сладуњави додатак: ’’Даћу све од себе за то да живот победи’’. Баш као што си ономад, ратнохушкачком радикалском изјавом ’’100 за једног’’ давао све од себе да живот не победи.

Па си нас сада и просветлио да на Балкану сви лажу колико имају становника ’’зато што нам сви људи одоше за неким бољим животом, зато што многи мисле на Балкану да треба да се бијемо или чекају следећу прилику за нешто слично’’. И у праву су људи. Јер су се зликовци деведесетих само преобукли у нова европска одела. Док Европа затвара очи да не види крв на њиховим рукама. Којима се сада рукују у име мира, који нема алтернативу. Мада ти сада ниси хтео да се рукујеш са Тачијем, иако сте то ’’учинили безброј пута раније’’. Али, ипак си нагласио: ’’Важно је да разговарамо и то без обзира на жуч и горчину коју су могли да осете код мене у току данашњих разговора’’. А шта ће заиста бити, јавно је ускликнула макета премијерке, лично: ’’Нећу се ни у једном тренутку уплашити ни либити да потпишем шта год треба да се потпише…’’. Чиме је нагласила своју самосталност у одлучивању. Што се сасвим логично надовезало на твоје речи: ’’ Дијалог треба да се настави, а ја, можда у овом тренутку лично нисам најпогоднија особа за то, јер сам препун неког једа и жучи…’’

И зато ће, макета премијерке потписати све што треба, јер она са жучи нема проблема. А, и верује Тачију. Сем тога, ти си изјавио: ’’1999. године смо поражени од 15 најмоћнијих земаља света и то је био почетак свих наших проблема’’. Само заборављаш да се похвалиш да се тај пораз десио када си ти био радикалски министар у Влади Србије. Зато сада кажеш да ће о свему одлучити народ. На поштеном референдуму, организованом у демократској атмосфери, баш као и сви избори у твојој надасве демократској Србији. Јер, као што рече: ’’Треба да славимо живот, а не смрт’’. Као што су славили смрт они радикалски идиоти који су узвикивали: ’’100 за једног’’.

И на крају сам си себе оптужио: ’’Треба рећи како ствари заиста стоје, а не да се правимо луди и улепшавамо’’. И то, без трунке стида и срама, кажеш ти, после свих бестијалних лажи, обмана и превара. Ти, који Нишлијама отимаш аеродром и странцима дајеш милионе евра субвенција да отворе фабрике, у којима радници примају 200 евра плату и од те плате сами себи купују пелене – јер их власници фабрике третирају као робље. И ти сад говориш да не треба улепшавати ствари.

Зато те поздрављам твојим традиционалним поздравом:

Миш у Ниш – иш из Ниш!

Заувек ваш

послушни грађанин,

Срба

П. С.

Ко се не побуни – има пуно право да блеји. За боље и није.


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Ватробљувачки миротворитељу – миш у Ниш, иш из Ниш!

* Обавезна поља