zavisnost od gasaСрбија увезе 80 одсто гаса. Буде ли се наставила украјинска криза, могућ је и прекид снабдевања преко украјинског гасовода, којим и наша земља добија тај енергент.

То смо већ једном осетили. Ове зиме, међутим, не прети нам само несташица гаса, која би могла да произведе негативан ланчани ефекат. Дочекујемо је и са дефицитом у снабдевању угља, струје, а за мазут немамо складишта. Као никад раније.

– Спремамо се за случај да нас, због ситуације у Украјини, у зиму погоди криза у снабдевању енергентима, каже за „Блиц“ министар енергетике Александар Антић.

Информацију о потребним билансима у случају гасне кризе Влада Србије је најавила, али је још није усвојила. У току августа су напуњени резервоари складишта Банатски двор, а Влада је, на инсистирање потпредседнице Зоране Михајловић, обезбедила и додатне количине гаса у складиштима ЕУ, пре свега у Мађарској.

– У Банатском двору има више од 450 милиона кубних метара гаса, што је максимум попуњености. То је од изузетног значаја за стабилност нашег енергетског система. То је и прва тачка, у низу мера које Влада предузима, како би „Србијагас“ у сваком случају био у могућности да обезбеди потребне количине гаса за грађане и приоритетне потрошаче, објашњава министар Антић.

Србија, међутим, потроши готово пет пута гаса колико стане у Банатски двор. Зато је питање шта ће топлане ако гаса не буде. Да ли имају спремне резерве мазута, који би могао да „ускочи“ као замена?

У Удружењу топлана за „Блиц“ кажу да ту постоји велики проблем.

– Све топлане у Србији ових дана припремају билансе потребних количине мазута, и то за три сценарија – потпуну обуставу испорука гаса, веће проблеме у испоруци или делимичну испоруку енергената неопходних да се квалитетно прође кроз грејну сезону. О набавци мазута рано је причати, а чак и када бисмо имали средства, не можемо да купујемо јер немамо складишта – објашњава за „Блиц“ Милован Лечић, директор Удружења топлана Србије.

Дакле, с мазутом не знамо где ћемо. А угља нема довољно, јер се, пре свега у Колубари, не ископава онолико колико би требало да се производи струја у пуном капацитету. Поготову што ће и потражња за струјом скочити чим почну евентуални проблеми у снабдевању гасом.

– Разрађујемо сценарије са ЕУ да у зиму уђемо спремни упркос поплавама. Преговарамои о „финансијској ињекцији“ од 150 до 200 милиона евра. Још се разматра колико ће бити кредити, а колико донације. Не планирамо захтев за поскупљење струје, све док не буде јасно с коликим финансијским средствима можемо да рачунамо – каже Александар Обрадовић, директор ЕПС-а.


Извор: Блиц

Оставите коментар

Оставите коментар на Чиме ћемо се грејати ове зиме

* Обавезна поља