Da je Pera na vreme čitao La Rošfukoa

Slučajno sam naišao na ovaj tekst La Rošfukoa koji govori o konverzaciji. Smatrajući ga trajno aktuelnim, usuđujem se da ga ponudim eventualnom čitaocu da bi ga i on, kao i ja, bez pomoći sa strane, smestio na pravo mesto i u centar naših političkih zbivanja. Nadam se da bi svaki zaključak morao biti nedvosmislen u određivanju lica na koje bi se tekst mogao odnositi.

„Trebalo bi izbegavati dugačke priče, pre svega o sebi samom i ne uzimati često sebe za primer.

Nikada ne bi trebalo govoriti sa pozicije autoriteta niti upotrebljavati velike reči i izraze koji prevazilaze značaj stvari o kojima se priča. Poželjno je sačuvati za sebe sopstveno mišljenje, ako je rezonsko; ali čuvajući ga, ne bi se smelo dovoditi u pitanje ili povrediti osećanje drugih, ili pokazivati začuđenost i šokiranost zbog onoga što su oni rekli. Opasno je nastojati da se u svakom slučaju bude gospodar konverzacije, i govoriti neprekidno o jednoj te istoj stvari; mora se indiferentno ući u sve prijatne teme razgovora koji se vodi i nikada vidno ne nastojati da se konverzacija usmeri na temu i ono što već imaš nameru da kažeš.

Neophodno je prihvatiti da svaka vrsta konverzacije, ma koliko časna i misaona ona bila, ne pristaje podjednako svakoj vrsti časnih ljudi: trebalo bi izabrati ono što svakom odgovara, i takođe, odabrati pravi trenutak da se to kaže; ali, ima i mnogo umetnosti u znanju da se govori baš o sižeu (à propos), kao što nije ništa manje važno znati ćutati. Postoji vrlo rečita tišina: ona služi da se ponekad nešto potvrdi, ili osudi; postoji tišina humora i tišina za respekt, ima, na kraju krajeva, i sam izgled, pravi ton i veština da se na sugestivan način nešto čini prijatnim ili neprijatnim, ima delikatnosti i šokirajućeg u konverzaciji; tajna da se sagovornik time služi data je samo malom broju ljudi.

Važno je znati slušati i ne prisiljavati sebe da se nešto mora reći po svaku cenu“.

Izvor: Stanje stvari