brisel-euОво питање никада није силазило са дневног реда у западноевропским државама. Ипак, наших дана оно је посебно актуелно, пошто унија која претпоставља јединство држава, у реалности све их више раздваја.

Неслагања поводом усвајања санкција против Русије упечатљиво показују колико је нестабилно европско јединство. Понекад се чини да га једноставно нема. И све више западноевропских политичара и посматрача говори о томе да се ЕУ налази на ивици распада.

А све је започело добрим и разумним намерама – обједињавањем 1951. године европских ресурса за експлоатацију угља и производњу челика. Сетимо се да се борба за ове ресурсе у прошлости много пута претварала у крваве ратове. Како би се убзрао економски развој и спречили војни конфликти, дешавало се даље уједињавање Европе.

Ипак временом уједињена Европа је почела да мења свој карактер. Постепено се десила бирократизација огромног управљачког апарата. О томе је планирао да пише у својој књизи дански политичар Рит Бјерегорд који је једно време био комесар ЕУ. Али већ написана књига није угледала светлост дана (изашла је само њена новинаска варијанта), пошто је на Рита Бјерегорда био извршен снажан политички притисак.

Постепено бирократизам, каријеризам и други негативни фактори претоврили су ЕУ од заједнице равноправних дражва у хијерархијску структуру. О томе је између осталог врло добро говорио француски историчар Емануел Тод који је ових дана био учесник телевизијског програма Дедлајн. Према његовим речима, првобитно су се европске земље концентрисале око Немачке и Француске, које су заузимале централни, али равноправни са другим земљама положај. Сада, у хијерархијског структури, оне се налазе на врху пирамиде власти, а доле су земље као што су Грчка, Румунија, Бугарска…

Такво стање, наравно, рађа неповерење, незадовољство, чак и непријатељство против чланова ЕУ. Није тајна да грађани земаља ЕУ које се налазе у дну пирамиде осећају нетрпељивост управо према Немачкој, а не према Русији, коју лидери ЕУ оптужују за све смртне грехе.

Све то претвара ЕУ од организације позване да гарантује мир и поступни развој у жариште напетости. Посебно је опасна са ове тачке гледишта разлика владајућег врха земаља-чланица ЕУ у односу на сопствено становништво, које смтра да овај врх не узима у обзир интересе широких маса, нити интересе пословних кругова, због чега земља све више губи самосталност. Такво незадовољство се појавило на пример у Дрездену, где су демонстранти дочекали канцелара Мекел са плакатима: „Подпиривач рата!“ и „Не рату са Русијом!“.

А сада да се вратимо питању да ли је Европи потребна Европска унија? Не у таквом облику.


Извор: Глас Русије

Оставите коментар

Оставите коментар на Да ли је Европи потребна Европска Унија?

* Обавезна поља