Да се Трамп(имо)

Док је за неке победа Доналда Трампа застрашујућа, за друге зачуђујућа, за треће задивљујућа, за мене је некако- заболећа!

Хоћу да кажем како ме нешто, да простите, баш жига у пределу око „Калифорније“, рецимо, јер победа поменутог промискуитетног пајаца утицаће на нас колико и одвикавање Веље Илића од алкохола алтернативном методом – алкохолом!

Да се мој Момчило усели у Белу кућу једнако би спољна политика Америке смрдело нечовештвом, но опет то није тема, већ овдашње саблажавање вајних над чињеницом да ће тамо неки прекоокеански Тома Николић водити државу „слободних и једнаких“, осим кад то нису!

Дакле, можда се фамозни амерички сан завршио ноћном мором (мада би избор гђе. Клинтон дефинитивно значио да ђаво не дрема под шеширом Ђорђа Балашевића већ у Вашингтону, и да се расанио)– али је Америка дочекала да досања српски сан!

Тако је, напокон да и ми поставимо неке светске стандарде, који подразумевају да заиста свако може постати председник, па и холивудска верзија Томе Николића!

Сећам се тих вајних нарикача и задушних баба како су 2012. запомагали након пораза „жутог“ промотера брател мајци да би четири године касније постали аналитичари на батерије садашње власти, мантрајући како су нам само Николић и мали му од палубе који је вазда губио на локалним изборима па зајахао на таласу Томине победе – Вучић, гарант да има живота после смрти, па чак можда нешто мало и пре ње, ал` најакасније за две до две и по године, ако подмукла смрт не предухитри?!

Речју, чак ме и не нервира колико ми је смешна ова спрдачина са лицитирањем шта ће добро, односно, лоше донети Србији Трампова победа, кад Србијом годинама већ владају овдашњи Трамп и Хилари, с једином разликом у фризури и Вулину (таквог чак ни Холивуд не може да произведе специјалним ефектима)!

Речју, једна и једина дилема која нас заиста треба да тишти јесте она – шта ће од Србије остати за поколења након ових прецвалих звезда с политичке трапезе циркуса који не може ни да поклони, а камоли прода две карте за своје наступе, а не ко ће, тачније, ко јесте ушао у Белу кућу, јер наша кућа је увелико бордел у који свраћају они који би да се огребу за сношајчић на почек…

Браћо Амери ако сте већ толико револтирани и разочарани дајте да се Трамп(имо), ал` што би клинци рекли „такнуто- макнуто“, нема враћања после недељу дана, три конференције за медије и осам државних удара!

Ви нама Доналда Трампа, ми вама Доналда Дака (Пају Патка), Шиљу, Рају, Гају, Влају и ресто дружине из „Микијевог забавника“ који јесте ваше штиво и дизнилендска атракција, ал` овде смо ми део атракције а они лако штиво које се преметнуло у тешку свакодневицу…

Извор: Недељник