Да тече ко мајонез

Председник Србије и није баш нека функција која обећава. Први председник Србије је, кажу, завршио у Хагу, одакле се није вратио. Други је такође завршио у Хагу, одакле се вратио.

Трећи је завршио у неком другом филму, који баш и није неки филм, већ некаква индијска мелодрама Б продукције која је толико досадна да нико не може да је гледа.

А они који су је гледали кажу да нису престајали да плачу, што је додуше карактеристика сваке индијске мелодраме Б продукције.

-Шта се дешава на крају неког другог филма? – распитују се они који не би да гледају.

-На крају он оснује неку странку за коју нико не гласа, па почне да плаче заједно са гледаоцима! – објашњавају они који су неки други филм одгледали до одјавне шпице.

Четврти председник Србије није завршио ни у Хагу, ни у неком другом филму, већ у Бајчетини.

-Бајчетина је једна специфична врста мајчине. Оној првој тројици су говорили: “Иди у мајчину!”, па су тамо и завршили, док су њему стално говорили: “Иди у Бајчетину”, па је и завршио у тој специфичној врсти мајчине – кажу стручњаци за српски председнички систем.

Уз то, четврти председник Србије је живи доказ оне девизе фамилије Топаловић: “Како који председник Србије створи мушко дете погодно да постане нови председник Србије, вене и свене као цвет”.

-Порасло дете, обезобразило се – рекао је четврти председник Србије пре неки дан када је мушко дете узраста 47 година, погодно да постане нови председник, закуцало на врата Андрићевог венца, ради примопредаје дужности.

Председник Србије је, дакле, једна уклета функција која не обећава.

-Како не обећава!? Па ево, ја стално нешто обећавам! – рекао је у среду рано ујутру Александар Вучић када је мало касно сазнао судбину четворице претходника.

Тако да он чврсто верује како је први председник Србије који обећава.

– Ал’ смо га навукли! – радовали су се тог јутра лидери српске опозиције и остала многобројна родбина, творци специјалне тактике за рушење Вучића која гласи: “Не треба ми ништа да радимо, он ће сам једног дана да падне, пази шта ти кажем!”, коју нико није схватао док у среду није откривена уклета судбина четири претходна председника Србије.

-Сад вам је ваљда јасно зашто смо га онолико ложили да се кандидује! – објаснили су лидери српске опозиције и остала многобројан родбина круну своје тактике: “Пашће он једног дана сам!”, позивајући се на званична истраживања по којима је педесет одсто досадашњих председника Србије завршило у Хагу, 25 одсто у неком другом филму, а преосталих 25 одсто у једној специфичној врсти мајчине.

-И ви после кажите да смо ми неспособна опозиција! – објаснили су славодобитно лидери српске опозиције и остала многобројна родбина три минута пошто је Александар Вучић положио заклетву на верној реплици Мирослављевог јеванђеља, историјском доказу да Мирослав Лазански датира још из 12. века.

-Сад нема назад! Положио си заклетву па падај сам! Имамо ми времена да чекамо! – рекли су лидери преостале многобројне српске опозиције.

А тај дан је у почетку изгледао сасвим уобичајено за Александра Вучића. Најпре су иза њега просули лонче воде, јер је обичај међу локалним живљем да се проспе лонче за срећу и каже: “Да тече ко вода!”

– Да тече ко Београд на води! – испратили су га из седишта Српске напредне странке са лончетом воде тог јутра, док су учесници контрамитинга подршке новом председнику из свих крајева Србије тог јутра испраћени традиционалном поруком: “Да тече ко мајонез”.

-Ја нисам сујеверан, али мајонез је почео да тече већ код Краљева, што је добар знак – рекао је један од контрамитингаша из Крушевца, који је негде око Краљева с обе руке доватио сендвич добродошлице и закључио по флекама на белој мајици са логом СНС да мајонез почиње да тече, што према народном веровању значи да ће буде благостање у наредних пет година, минимум.

Људи из протокола мотали су се по Дому Народне скупштине са верном репликом Мирослављевог јеванђеља, задовољни што је нови председник ипак одустао од првобитне идеје да заклетву положи на верној реплици “Аутостоперског водича кроз галаксију”, који садржи збирку његових оригиналних цртежа коридора, аутопутева, магистралних друмова, писта Формуле 1, бициклистичких стаза и полигона за полагање возачког.

Било је идеја да заклетву положи над укориченом збирком свих бројева Информера од 2012. до 2017, затим над сабраним делима Макса Вебера и др Војислава Шешеља или над верном репликом Душановог законика, легендарног правног акта за чије хируршки прецизне клаузуле нису толико важни докази и затвори, колико је битно да судија има секирче.

Одлучено је ипак да то буде Мирослављево јеванђеље, верна реплика свих текстова Мирослава Лазанског од 12. века наовамо, која ће симболички показати да ће Србија у наредних пет година коначно сазрети за Лазу. Што је надимак Лазанског.

Сви су били усхићени, једино је четврти председник Србије седео на Андрићевом венцу, чекајући примопредају дужности и бистрио верну реплику Тарабића пророчанства: “Ево, јесам вам рекао да су све предвидели. Лепо пише: доћи ће један човек који ће померити почетак радног времена у Председништву на пола осам. Па он није нормалан!”

После је четврти председник Србије сео у кола и као и сви претходници отишао у правцу мајчине, док су се испред Андрићевог венца тискале масе људи са флекама од мајонеза на мајици.

Све у свему – било је грандиозно…

Извор: Н - 1