Дачић о себи, влади, СПС-у …

* Мој омиљени опозиционар је Борис Тадић * Живимо у Србији, у којој би се, да га само Вучић лепо погледа, сутра и Пајтић нудио да буде део владе * Министарка Михајловић се промовише кроз причу о СПС.

– Ми не шаљемо војску ни на Крим ни у Донбас, нити имамо намеру да било шта слично радимо, него на параду којом се обележава победа над фашизмом. Та борба, против фашизма, јесте одувек била једна од основних европских вредности. Наравно, ако неко мисли да није, нека слободно то каже. Ми смо убеђени да јесте и да имамо права да је славимо, јер смо у њој и учествовали, као и да имамо право да присуствујемо свакој прослави коју организују они којима смо у тој борби били савезници.

Нисмо бојкотовали ни једну прославу, од Дана Д до ослобађања Аушвица, па нећемо ни параду у Москви. И када би нам рекао да учествовање у прослави коју, за Дан Д, организују западни савезници, ми не показујемо посвећеност односима са Русијом, исто бисмо урадили. Присуствовали би прослави – каже у интервјуу за Данас заменик председника Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић коментаришући изјаву Едуарда Кукана да је учешће српских војника на паради у Москви у супротности са изјавама о посвећености процесу интеграција у Европску унију.

Очекујете ли проблеме за Србију због учешћа на Паради у Москви?

– Не веће од оних које већ имамо. Дакле, оних који су на нивоу изјава, које су, опет, више упућене ЕУ јавности због њихових унутрашњих односа него нама и нашој јавности. Знате, то су врло незгодне ствари и тешко да би ико могао озбиљно да образложи било какву санкцију, казну због тога што је неко обележавао пад фашизма.

Ваша изјава да и када би Србија признала Косово, не би била у ЕУ јер би увек било нових услова, помало је шокирала домаћу и страну јавност. Које нове услове би ЕУ могла да постави?

– Мислим да је одавно свима јасно да ја нисам од оних политичара који причају насумице, нити спадам у оне чије су реакције паничне или хистеричне. Другим речима, када нешто кажем, знам и зашто говорим и шта говорим. Тако је и са овом изјавом. Она представља реаговање, не моје лично, него Србије као државе на чињеницу да смо годинама изложени разним што условима, што њиховим најавама. Она јасно поручује да нам је тога доста. Она каже: изволите, господо, реците отворено шта хоћете од Србије, да би и ми могли исто тако отворено да кажемо да ли то што се од нас тражи хоћемо да урадимо или не. Овако, ми смо у ситуацији да прихватамо или одбијамо нешто што нико од нас званично не тражи. То за нас, опет, не значи ништа друго него знак да може да нам се догоди чак и то што сам рекао. Да ми полетимо да признамо Косово, убеђени да је то услов, а да нам онда неко каже: извините, али услов је било нешто друго.

Да ли то значи да нас ЕУ не жели?

– Не. То значи да ЕУ и сама још није сигурна ни шта ће са собом, ни шта би са нама. И када се о томе размишља, мора се имати у виду све са чим је ЕУ данас суочена. Криза, Грчка, Украјина, Блиски исток са својим рефлексијама на Европу, па однос великих и малих у самој ЕУ…, када то погледате, боље разумете и то што ЕУ, на неки начин, бежи од свега што јој се и учини као потенцијални проблем. Зато су и приче о условима, како год да су пласиране, ту – да би се решавање евентуалног проблема одложило. И ми то разумемо, али наш посао је да изнесемо јасан став по том питању и да, истовремено, све урадимо да Србија постане озбиљна, уређена и економски стабилна земља, на коју нико више неће гледати као на потенцијални проблем, већ као на пожељног партнера.

За разлику од Вас, председник Србије Томислав Николић тврди да би признањем Косова био обезбеђен наш улазак у ЕУ. Да ли је он то у заблуди или ви имате више информација?

– Када се његова и моја изјава разложе, дођемо до истог. Обојица причамо о условима. А то, који услов је најважнији, питање је по којем су разлике дозвољене, али и небитне. Битно је да услова има. И да се никоме у Србији то не свиђа. Када је реч о новим условима, конкретно се ради о условима за отварање поглавља. Причало се да је то имплементација Бриселског споразума, а сад је ту и немачких 11 тачака, од којих неке немају везе са споразумом, као мост и парк мира у Северној Митровици.

Ако је све то тако како кажете, зашто Србија као једини циљ пред собом поставља улазак у ЕУ?

– Да се Србија налази на Кавказу, сигурно би јој циљ била Евроазијска економска заједница. Али, Србија је на Балкану, у Европи, окружена чланицама Европске уније, окренута ка том тржишту, ка тим вредностима, ка том начину живота и нема ничег нормалнијег него да јој ЕУ буде циљ. А шта друго, могао бих ја вас да питам? И шта је лоше у томе? А сасвим друго питање је и како ћемо у ЕУ и са чим ћемо се све на том путу суочавати.

Кажете да Србија више не жели да прихвата политику покретних циљева. Како ћемо се против тога борити и имамо ли неку другу могућност?

– Да и то сам већ образложио. Не желимо да будемо као онај ђак који сатима учи, јер му је тако речено и припреми се за час математике, а у учионици га сачека професор биологије и обори. Ми просто желимо да знамо када који испит полажемо и шта треба да урадимо да би га положили, које уџбенике да користимо, које скрипте и код ког професора да идемо на предавања. Притом, нити смо лењи, нити имамо проблем, било какав, са материјом. Штавише, све што смо до сада урадили, урадили смо са најбољим оценама. И баш зато мислимо да имамо права на третман какав свугде на свету имају добри ђаци, а не да не знамо, као што и не знамо, чак ни докле школа траје, а камоли који нас све испити чекају. Када је о нашим могућностима реч, оне су све веће из дана у дан. И биће на свом максимуму, као што сам рекао, када остваримо политику и реформе које смо започели и постанемо озбиљна, у сваком погледу снажна земља и, да поновим, пожељан партнер.

Да ли се потписивањем Индивидуалног партнерског акционог плана (ИПАП) са НАТО приближавамо алијанси?

– Ми се алијанси приближавамо одавно, не као њен потенцијални члан, него управо онако како и желимо – као озбиљан и одговоран партнер. То је слично као и са ЕУ. Ми живимо, да тако кажем, у НАТО области. Европа је НАТО. Око нас су чланице НАТО. НАТО је, уз то, и на Косову. И не видим ништа нормалније од свеобухватне сарадње и партнерства. Ми који смо ратовали са НАТО данас имамо прилику да са истим тим НАТО сарађујемо, да од њега учимо и да заједнички решавамо проблеме са којима се суочавамо. Мислим да је много више од онога чему смо се надали када смо одлучили да са њима ратујемо. И мислим да је свака сарадња, која је добра за Србију, за живот у њој, сарадња коју треба подржати.

Да ли је и ваш омиљени опозиционар, као и Вучићу, Бојан Пајтић, јер како Вучић каже, са Пајтићем на челу опозиције власт нема разлога за бригу?

– Мој омиљени опозиционар је Борис Тадић, ипак сам са њим био у коалицији.

Хоће ли и представници социјалиста, као део владајуће коалиције, учествовати на митингу који организује Српска напредна странка?

– Па сигурно нећемо учествовати на митингу Бојана Пајтића. А неће ни други, колико видим. Иначе, ми смо део владајуће коалиције, залажемо се, боримо и подржавамо заједничку политику и свакако не би одбили ниједан позив наших коалиционих партнера. То не би било ни нормално, ни уљудно, а поготово не поштено.

Страхујете ли од реконструкције владе, с обзиром да вас је премијер недавно апострофирао као министра који ретко свраћа на седнице владе, а има и оних који се нуде премијеру као ваша замена?

– Знате, ми живимо у Србији у којој би се, да га само Вучић лепо погледа, сутра и Пајтић нудио да буде део владе. А и радио је то већ, јер се не сећам да се бунио против идеје о „великој коалицији“, коју је, својевремено, здушно гурала Демократска странка. Тако да се тим нуђењима и не бавим. Навикао сам на њих, она му дођу као нека замена за озбиљну политику. Нешто као инстант супа. Или она „готова јела“. Када немаш шта друго, ти се понудиш Вучићу. Но, не браним, нека се они од тога лепо наједу. Ми ћемо наставити оно што радимо већ четири године. Бавићемо се озбиљно политиком коју смо тада усвојили. Зато се и не плашимо од реконструкције. Шта год да буде, ми се своје политике свакако нећемо одрећи.

Поједини ваши блиски сарадници, попут Ружића и Тончева, често критикују рад Владе. Да ли им то уписујете као минус?

– Нисам видео критике на рачун владе, то јест премијера и политике која је зацртана и која се остварује. Видео сам примедбе на поједине министре, делове система, а лично мислим да су и оне морале да буду део разговора у самој коалицији, а не на страницама новина. Другим речима, и њима и људима из СНС замерам јавност, јер она више служи личној промоцији него решавању неког реалног проблема. О проблемима морамо да разговарамо, да их решавамо, у коалицији.

Да ли сте задовољни радом владе, с обзиром на то да је било много више обећања него реализације?

– Прво, не слажем се са тезом о више обећања него реализације. Ипак је ово прва влада у последњих двадесетак година која је озбиљно кренула у процес реформи и покренула суштинске промене у друштву. Колико брзо се оне дешавају, друго је питање, често у већој зависности од самог друштва, његове учмалости и жеље да се ништа не мења, него од саме владе.

Да ли се слажете са оценом министарке Михајловић да су министри из редова СПС превише пасивни?

– Када је реч о министарки Михајловић, она се савршено уклапа у оно о чему сам говорио у претходном питању. Промовише се кроз причу о СПС. Шта мислим о томе, већ сам рекао.

Због чега сте толико одужили са избором најужег руководства СПС. Да ли их и даље посматрате или ће и то зависити од реконструкције владе?

– Последњи резултати које сам видео показују да СПС расте, и то без потпредседника. Тако да би се пре могло рећи да чекам докле ћемо овако стићи, него реконструкцију. Ништа у СПС не зависи од реконструкције, као што ни СПС не зависи од реконструкције. Имамо ми важније питање пред собом. Како смо то радили, како је радило руководство, када данас, без потпредседника и руководства, имамо боље резултате него са њима? Нисам видео да су предложили неког другог, него, опет себе. Ваљда они мисле да су супер радили. Не знам шта сада кажу после ових резултата.

Јужни ток не зависи од Србије  

Недавно сте са министрима спољних послова Мађарске, Македоније, Грчке и Турске потписали заједничку Декларацију о јачању енергетске сарадње у региону. Да ли се ускоро може очекивати изградња новог гасовода који би био замена за Јужни ток?

– Јужни ток, нити било који други гасовод, не зависи нажалост од Србије. Зависи од односа у свету, и ми не можемо, опет нажалост, ништа ту да урадимо, осим да чекамо. И наравно да у међувремену проналазимо нове начине да обезбедимо енергетску сигурност. И то и радимо. Успешно.

Шешељ је грешка аналитичара    

Захтев за враћање Шешеља у Хаг није још стигао, али је питање тренутка. Да ли се то Хаг мало поиграва са Србијом и очекујете ли немире у Србији, уколико полиција буде принуђена да хапси Шешеља?

– Шешељ је, да тако кажем, типична грешка неког аналитичара, који је успео да своје надређене убеди да ће тако да пољуљају власт у Србији, не да би је срушили, да се разумемо, него да би јој показали да постоје начини на које она може бити угрожена. Но, испоставило се да је то просто грешка. Препоручујем да се тај аналитичар отпусти. Србија је одавно престала да буде држава коју Шешељ може да поремети. У њој идеје о великој Србији, на Шешељев начин, више никога не занимају. Занима нас Србија која је велика по броју запослених, по инфраструктури, инвестицијама, фабрикама, пољопривреди… И зато је неко себи, пре ове ујдурме са Шешељем, морао да постави питање: какве Шешељ има везе са, на пример, Коридором 10? Или са Железаром? Са „Београдом на води“? То су теме које Србију и њене грађане интересују. Као што је интересује и да се нико не игра са њом. Зато и јесмо реаговали на начин на који смо реаговали, на вест о захтеву да се Шешељ сада врати у Хаг. Не због страха од нереда, јер њих свакако не би било. Него због озбиљне државе каква јесмо и какву морамо да штитимо.

Извор: Данас