Dan teškog i gorkog sećanja

Sutra je dan kada se obeležava dvadeset godina od progona srpskog naroda sa područja Banije, Like, Korduna, Dalmacije, sa njihovih i naših vekovnih ognjišta, dan vruć, težak i tužan. U novijoj srpskoj istoriji teško je naći tužniji dan, poručio je večeras Aleksandar Vučić na centralnoj državnoj manifestaciji na mostu kod Sremske Rače povodom Dana sećanja na stradanja i progon Srba u hrvatskoj akciji „Oluja“ i nastavio:

Želim da reči mržnje, sukoba i osvete ne budu te koje će obeležiti današnji dan. Sa Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i želeti najbolje odnose u budućnosti. Bićemo, nadam se, ubrzo i dobri prijatelji u zajedničkoj kući – Evropskoj uniji. Ali,danas odavde šaljemo svetu jasnu porukuda se zločin mora oprostiti, ali ne može i ne sme zaboraviti, i to baš na ovom mestu, gde su Republika Srpska i Republika Srbija, ujedinjene u bolu i tuzi, na mestu koje je pregazilo 250.000 prognanih Srba u strahu da ih ne pregazi hrvatska, kako neki kažu, oslobodilačka čizma.

Vučić je podsećajući na pojedina imena žrtava strašnog progona poručio da je, za jedan takav spisak, spisak žrtava, ubijenih i prognanih, potrebno ispisati više od četiri hiljade strana i da je potrebno šest dana i šest noći da se on pročita? I to da čitaš brzo, bez prestanka.

Dođe mi, kada to znam, da pitam one koji taj pogrom slave dva dana – zašto ne slavite šest dana i šest noći? Tako ćete bar moći da se setite svakoga koga ste proterali. Da ga proslavite, pojedinačno. Kažete, pobedili ste, a zlikovci Srbi su poraženi. Agresori. Jeste li ikada čuli za agresora na sopstveno ognjište i na sopstvenom ognjištu, agresora na sopstvenu njivu, agresora kome u ruci ostane samo kesa tužnih uspomena, ili kako lažni pobednici kažu prljave gaće, i ruke pune krvi i suza.

Veliki Dobrica Ćosić je govorio da se u porazima mnogo češće od poraženih ponizi pobednik. Rezultat vaše pobede jesu zgarišta, uništene porodice, opustošena sela, a rezultat našeg poraza biće pobeda, pobeda u našem napretku, pobeda u pretakanju gorke suze našeg naroda u ogromnu energiju za budućnost Srbije, u snagu koja će našu zemlju podići iz blata i uvrstiti je u red modernih i uspešnih evropskih zemalja. A, kako Sent Egziperi reče, pobeda, poraz, te reči nemaju smisla. Život je iznad tih slika i već priprema nove slike. Pobeda slabi jedan narod, poraz budi drugi narod. Počeli smo da se budimo, da radimo više, da jačamo srpsku ekonomiju i srpsku državu. Svakoga dana naša Srbija biće sve jača. Je li to naš poraz? Ne bih rekao.

Strašan zločin je bila „Oluja”. I Srbija to više neće da krije. Taj zločin je počinjen protiv našeg naroda, protiv ljudi koji su isti kao i mi, a to im je bila i jedina krivica.

Mi smo zločine koje su pojedini Srbi počinili i priznali i platili. I stidimo ih se. Ne slavimo ih. Naprotiv, takve ljude, te Srbe preziremo, a njihove žrtve veoma poštujemo. Bez obzira na to da li su to Bošnjaci, Hrvati ili Albanci.

A „Oluje”, „Oluje” treba drugi da se stide.

Oni koji su sačinili taj strašni spisak, počinivši zločin bez presedana; oni koji taj zločin nikada nisu osudili; a bogami, i oni, u Srbiji, koji su se, godinama, ponašali kao da to nikakve veze sa državom Srbijom nema.

Najveća etnička promena sastava stanovništva posle Drugog svetskog rata, i pogrom – to je bila „Oluja”.

Etničko čišćenje i besmisleni pokolj. I neka niko, od nas, ne očekuje da ćemo te činjenice ubuduće prećutkivati. I za sopstvenu prošlost, za žrtve i za sećanje na njih, ali i za sopstvenu budućnost, pogotovo za budućnost onih koji su prognani.

I njima, Srbima Krajišnicima kažem: Niko ne može da vam vrati mrtve. Niko ne može da promeni prošlost i da uredi da se devedesete i vaš užas nisu nikada dogodili. Ne može da vam smanji bol, niti patnju koju ste doživeli.

Ali, zato, ova država, može, i hoće, da vama, i svim drugim prognanicima, svih tih gadnih ratova, obeća da se niko više, prema vama, neće ponašati kao prema tuđima.

I da će Srbija biti vaše utočište. I vaša kuća.

Dan sećanja, na žrtve i prognane, koji smo ustanovili, upravo i treba da služi tom cilju. I nije uperen ni protiv koga. Niti iko treba da brine da li će Srbija ostati posvećena miru i razvoju regiona.

I poštovaćemo sve, ali ćemo, ubuduće, poštovati i sebe. I poštovaćemo, nadasve, svaku našu žrtvu. Ni više, ali ni manje od poštovanja koje pokazujemo prema tuđim žrtvama. Svako ime i svaki život koji stoji iza tog imena. I daćemo, tim imenima, tugu dužu od šest dana i dovoljno vremena da sva budu zapamćena.

I na kraju, dozvolite mi da, bar delimično, ispravim jednu dvadeset godina dugu nepravdu, i da, ovde, u Rači, svima vama, prognanima i žrtvama, kažem ono što je Srbija i tada mislila, ali nije umela, ili nije smela, ili nije htela da kaže. Dozvolite mi da kažem, da kažem glasno i pokajnički što te reči izgovaramo sa dvadeset godina zakašnjenja: Dobro došli, Srbi. Dobro došli, Krajišnici. Dobro došli, braćo. Dobro došle, sestre. Dobro došli, svojoj kući. Boro, Milane, Vaso, Cuko, Rado, Drago, Branka, Dragane, Dobrice, Stanko… Stigli ste u vašu Srbiju.

Neka je večna slava svim nevinim žrtvama.

Živeli Krajišnici, živela Srbija!

Dodik: Srbija je uvek utočište za žrtve ideje Jugoslavije

SREMSKA RAČA – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je večeras, prilikom obeležavanja 20. godina od progona Srba u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja”, da je Srbija uvek bila utočište za sve pripadnike srpskog naroda koju su plaćali visoku cenu zablude koja se nekada zvala Jugoslavija.

„Srbi žele mir. Želeli su ga i onda kada se desio progon Srba u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja”, a jedina greška srpskog naroda je što smo verovali u Jugoslaviju i bili njena žrtva”, rekao je Dodik u Sremskoj Rači na obeležavanju Dana sećanja na stradanje i progon Srba.

„Ovaj most bio je znak svega – slobode, mira, Srbije koja je bila siguran beg od smrti. To je most istine, a istina je bila da su Srbi morali da napuste kuće i da krenu jedino tamo gde je sloboda, u Srbiju. Znali su da su na sigurnom kad pređu most, da su među svojima”, rekao je on i dodao da je Republika Srpska pružala i tada sve što je mogla da da utočište, okrepljenje, ohrabrenje…

„Solidarnost pokazana tih dana ostaće duboko zapamćena od strane svih tih ljudi. Više od 50.000 ljudi iz Krajine je ostalo i oni su integrisani u naše društvo”, rekao je on.

Dodik je naveo da će 4. avgust biti dan sećanja na progon Srba ma gde se on desio.

„Posvetili smo to ovom datumu jer je najupečatljivije stradanje Srba nakon „Oluje”, u kojoj su, predvođene hrvatskim snagama učestvovale i snage iz SAD i iz drugih zemalja Evrope, koji su zajedno napravili etničko čišćenje”, rekao je Dodik.

Prema njegovim rečima to je bila udružena akcija zapadne vojne alijanse i hrvatskih snaga koja je mnoge nedužne, koji tada i nisu znali šta se dešava, lišila života.

Dodik je rekao da i nije nemoguće razumeti zašto su viđeni Srbi i u vreme mira i bivše Jugoslavije odlazili.

„Morali su da napuštaju i u miru,i da idu ka Srbiji. Srbija je bila uvek sigurno utočiste za sve nas. Republika Srpska je zagledana u Srbiju i nju doživljava kao sastavni deo svog nacionalnog bića i Srbija za nas jeste dokaz naseg postajanja”, poručio je Dodik.

Irinej: Oluja je tragedija biblijskih razmera

BEOGRAD – Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej ocenio je večeras da je progon Srba iz Hrvatske, pre 20 godina, tragedija biblijskih razmera i da je reč o velikom zločinu koji su učinila „braća po veri”.

„To je tragedija biblijskih razmera koju su nekada doživeli Jevreji i Jermeni i mi Srbi dolazimo odmah iza njih. Veliki zločin koji su učnila braća naša po veri, braća sa kojima nas vezuju istorija i kultura”, kazao je patrijarh nakon parastosa žrtavama ; hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja” i progona Srba iz Hrvatske, koji je ; održan u Sremskoj Rači.

Irinej je kazao da je reč o nevino stradalim žrtvama, kojima se ne zna tačan broj, imena, ni grobovi. ;

„Oni su na današnji dan pre 20 godina proterani iz svojih mesta i domova u kojima su vekovima živeli, gradili domove i imetak svojim trudom i trudom svojh predaka”, kazao je Irinej.

On je rekao da Srbi nisu genocidan narod, ali da su narod koji je mnogo postradao.

Prema njegovim rečima slika Srba kao genocidnog naroda u svetu je pogrešna i želja je da se ona ispravi.

Patrijarh je poručio i da je želja da Srbi stvore nove hrišćanske odnose sa narodima u blizini.

„Hriščani smo i mi oni i treba a pokažemo ono što krasi lik jednoga hrišćanina”, kazao je patrijarh i dodao da zlo i zloba nikome dobra nisu doneli.

Rača, uoči godišnjice Oluje: Oduzeli su nam sve

BEOGRAD – Veliki broj građana okupio se večeras kod mosta u Sremskoj Rači, gde će uz prisustvo premijera Sbrije Aleksandra Vučića i predsednika RS Milorada Dodika, biti obeležen Dan sećanja na stradanja i progon Srba, u okviru hrvatske vojne akcije „Oluja”.

Građani, koji su došli da odaju poštu stradalim Srbima, na dan kada je pre 20 godina iz Hrvatske proterano više od 250.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno, nose srpske zastave i obeležja, prenosi Tanjug.

„Ovo je značajan dan, jer je tokom progona Srba iz Hrvatske bilo strašno. Bilo je strašno gledati naš narod kako beži. Hvala premijeru Vučiću što je omogućio da se na to ukaže”, istakla je za Tanjug Vera Fektar iz Sremske Rače.

Mirjana Cabo, koja je izbegla iz Sarajeva, naglašava da je ovo važan dan za srpski narod i porodice žrtava, ali i, posebno, za sve one koji su, kao i ona, prognani iz svojih kuća i sa svojih staništa.

Miroslav Smrzić, koji je nekada živeo u Slunju u Kordunu, a izbegao je u Inđiju, rekao je da je ovaj dan bitan kako bi se pokazalo i onima koji to ne priznaju „da smo i mi ljudi, izbegli, proterani”.

„Oduzeli su nam sve. Proterali su nas i nemamo nikakva prava u Hrvatskoj. U Slunju odakle sam proteran je pusto, i nemam gde i kome da odem tamo. Podneo sam nekoliko puta zahtev za pomoć za obnovu, ali od toga nije bilo ništa”, rekao je on.

Ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je takođe stigao u Raču, naglasio je u izjavi Tanjugu da je večerašnje obeležavanje izuzetno značajno.

„Srbija je 20 godina ćutala, propuštala da kaže koliko je boli ‘Oluja’, koliko je bole 250. 000 proteranih, 2. 000 ubijenih, najveće etničko čišćenje u Evropi. Možemo slobodno da kažemo da je to i najveće etničko čišćenje u istoriji srpskog naroda, jer nikada u istoriji nije za tako kratko vreme toliki broj naroda trajno otišao da se nikada ne vrati”, objasnio je on.

Vulin je izrazio uverenje da će preko ovog sećanja svet bolje da nas razume i vidi koliko nas te rane bole, kao i da će se u buduće ponašati u skladu s tim, da i ovaj narod ima svoje emocije i da se nad njihovim žrtvama mora spustiti glava.

Srbija će danas prvi put obeležiti Dan sećanja na stradanje i progon Srba, 5. avgust, centralnom državnom manifestacijom kod Sremske Rače.

Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća odbrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog veća odbrane, dok je srpska strana imala 31. 000 vojnika.

U toj akciji izbeglo je više od 250.000 Srba, pa se ona ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.

Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima imena 1. 960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1. 205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Ni­ko­lić: Sr­bi sprem­ni na oprost i po­mi­re­nje

FRUŠKA GORA – Pred­sed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić ju­če je na Ban­sto­lu, na Fru­škoj go­ri, pri­su­stvo­vao pa­ra­sto­su žr­tva­ma ak­ci­je „Olu­ja” i osve­šta­nju kr­sta bu­du­će cr­kve brv­na­re. Tom pri­li­kom je po­ru­čio da su Sr­bi­ja i Sr­bi sprem­ni na oprost i po­mi­re­nje, ali, ka­ko je re­kao, ne za­vi­si sve sa­mo od nas. „Na­ši obra­zi su či­sti, a naš hleb je spre­man da ode ta­mo oda­kle je do­la­zi­lo ka­me­nje ko­je su po­te­za­li na nas”, re­kao je pred­sed­nik Ni­ko­lić obra­ća­ju­ći se gra­đa­ni­ma prog­na­nim u ak­ci­ji „Olu­ja” pre 20 go­di­na iz Hr­vat­ske, ko­ji su svo­je uto­či­šte na­šli u ovom vi­kend na­se­lju na Fru­škoj go­ri.

„Opro­sti­ti ni­ka­da ne zna­či za­bo­ra­vi­ti, ali mi smo kroz svo­ju isto­ri­ju ume­li da se u ime ne­kih in­te­re­sa, ko­ji su bi­li sva­či­ji sa­mo ne srp­ski, la­ko od­rek­ne­mo i go­to­vo za­bo­ra­vi­mo svo­je žr­tve”, re­kao je Ni­ko­lić po­sle pa­ra­sto­sa ko­ji je za žr­tve „Olu­je” slu­žio epi­skop srem­ski Va­si­li­je.

Va­ša og­nji­šta, do­dao je on, „bez­um­ni­ci su pre­tvo­ri­li u oganj, a va­še stra­da­nje i pat­nju sla­ve kao svo­ju po­be­du i dan ka­da su ob­no­vi­li dr­ža­vu, ko­ja im je osta­la od Pa­ve­li­ća, a bi­la pri­zna­ta je­di­no od Hi­tle­ra”.

Pa­ra­stos žr­tva­ma ak­ci­je „Olu­ja” i osve­šta­nje kr­sta bu­du­će cr­kvi­ce Bla­ge Ma­ri­je mo­li­tve­no je pred­vo­dio vla­di­ka Va­si­li­je uz sa­slu­že­nje kar­lo­vač­kih sve­šte­ni­ka.

Epi­skop Va­si­li­je je re­kao da će ova cr­kva bi­ti po­sve­će­na Bla­goj Ma­ri­ji i svi­ma oni­ma ko­ji su svo­je ži­vo­te da­li na pu­tu spa­se­nja i po­ru­čio svi­ma na­ma da se ne de­li­mo i da ži­vi­mo slo­žno i u mi­ru.

Izvor: Agencije