Критикујући спољну политику председника Барака Обаме, Хилари Клинтон припрема терен за сопствену кампању за председничке изборе 2016. Ипак, коначну одлуку о томе да ли ући у трку вероватно неће донети пре краја године.
Ако неко разуме како функционише политички систем у Сједињеним Америчким Државама, то је Хилари Клинтон. Као бивша прва дама, сенаторка, кандидаткиња за председницу и државна секретарка, она није само посматрала, већ и лично искусила успоне и падове политичких кампања, медијске махинације, опозицију и свакодневни посао у политичким кабинетима.
Имајући у виду такву политички каријеру, кад Хилари Клинтон одлучи да с Џефријем Голдбергом из магазина Атлантик говори о својим ставовима у међународној политици, сигурно се не ради о намери да кроз интервју промовише свој најновији наслов Тешке одлуке. „То је знак да Хилари Клинтон озбиљно размишља о томе да се кандидује на председничким изборима 2016. године“, каже Хајнц Гертнер, директор аустријског Института за међународне односе у Бечу. „Да бисте се кандидовали за председничку функцију, морате пре свега да направите дистанцу према актуелном председнику државе“, објашњава Гертнер и додаје да они политичари који не праве довољно велику дистанцу између себе и актуелног председника или својих претходника, по правилу губе изборе, као што је био случај с Алом Гореом, кандидатом демократа који је изгубио изборе од Џорџа Буша након два председничка мандата свог страначког колеге Била Клинтона, или Џералдом Фордом, који је аболирао Никсона након афере Вотергејт и тако изгубио кредибилитет.
Хилари Клинтон залаже се за тврђи став Вашингтона по питању Сирије
У интервјуу у ком говори и о ситуацији у Сирији, Клинтонова јасно износи свој став о спољној политици САД. „Неуспех Америке у стварању кредибилних борбених снага међу онима који су започели протесте против Асада, било да су у питању исламисти, секуларисти или нешто између, неуспех је који је оставио велики вакум који сад џихадисти испуњавају“, каже Клинтонова у разговору за Атлантик.
Доследност у ставовима
„Клинтонова је такве ставове заступала и док је била део државне администрације, али и пре него што је учествовала у њој. Она заиста верује у употребу војне силе у хуманитарне сврхе и мање је осетљива од Обаме по том питању“, каже Дејвид Унгер, дугогодишњи уредник у Њујорк тајмсу, сада ванредни професор америчке међународне политике на истуреном одељењу универзитета Џон Хопкинс у Болоњи.
Као државна секретарка за време Обаминог претходног мандата, Клинтонова се чврсто залагала за наоружавање сиријске опозиције, иако је победио опрезнији приступ који је заступао Обама и остали чланови његовог кабинета.
Клинтонова је такође критиковала и незванични мото Обамине спољне политике – Не чини глупе ствари – који је настао као покушај дистанцирања од политике Џорџа Буша. „Велике нације захтевају јасно дефинисане принципе, а Не чини глупе ствари није дефинисан принцип“, подвукла је Клинтонова.
Међутим, Гертнер се не слаже с основном претпоставком да се Обамина спољна политика своди на нечињење грешака. „Једноставно је сад захтевати свеобухватну спољнополитичку доктрину, посебно имајући у виду ситуацију у Ираку. Много је теже донети конкретне одлуке.“
Једноставни захтеви, тешке одлуке
Нико, ни неоконзервативци, ни лидери попут сенатора Џона Мекејна или Хилари Кинтон, нико више не заступа слање америчке чизме на терен, каже Гертнер. Он тврди да је то оно што би било потребно како би се створиле реалне шансе за сузбијање конфликата на Блиском истоку, али је огромна већина Американаца чврсто против таквог приступа.
Гертнер, међутим, сматра да је Обама постигао много у погледу спољне политике, при чему наводи преговоре о нуклеарном програму с Ираном, најављено повлачење америчких трупа из Ирака и Авганистана и договор о хемијском наоружању са Сиријом. „Обама је критикован у јавности зато што није интервенисао у Сирији, али мислим да је мудрије решити се хемијског наоружања путем преговора, него војном интервенцијом.“
Бивша државна секретарка САД сачекаће још неко време до коначне одлуке о томе да ли ће се кандидовати
Унгер такође подржава обазривост Обаме у случају Сирије, али каже да ни критика коју упућује Клинтонова није само празна политичка реторика. „Рекао бих да је то политичка калкулација, али не само то. Сигуран сам да она заиста верује у то што говори и има право да изнесе своје ставове.“
Подупирање деснице
Став Клинтонове који је наклоњенији војним интервенцијама сигурно ће је удаљити од левог крила демократа, сматра Унгер. „Међутим, посматрајући њену каријеру годинама уназад, моја је процена да је она увек рачунала на то да неће изгубити много гласова уколико се ослони на конзервативније ставове, на нове демократе и оне који су за војне интервенције. Не кажем да то нису заиста њени ставови, али је евидентно да се никад није бринула да ли ће изгубити гласове левог крила. Увек се више бринула да не изгуби гласове конзервативаца, што је довело до тога да врло отворено говори о питањима о којима не мора ништа да каже.“
Имајући у виду искуства из кампање 2008. и искуства из Стејт департмента, овај јавни разлаз с Обамом и његовом администрацијом у ствари може бити сигуран знак да ће Клинтонова ући у трку за Белу кућу. Али не мора нужно бити тако. Гертнер и Унгер предвиђају да ће уместо тога, Клинтонова највероватније сачекати да види како ће се завршити избори у новембру, пре него што донесе коначну одлуку о својој кандидатури.
Оставите коментар на Дефинитиван разлаз Клинтонове и Обаме
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.