Дефинитивни одлазак Ангеле Меркел

Ангела Меркел је одустала од кандидатуре за шефицу странке и најавила да се после овог мандата повлачи из политике. Нови шеф или шефица CDU је вероватно кандидат за следећег канцелара, а могући су превремени избори.

Ангела Меркел је потврдила да одустаје од кандидатуре за шефицу Хришћанско-демократске уније (CDU) странке пред конгрес у децембру. Тако Меркел после више од 18 година на челу странке чини први корак ка политичкој пензији. Она је до сада увек истрајавала у ставу да као канцеларка треба да обнаша и функцију шефице странке.

Она је на конференцији за медије додала да намерава да остане канцеларка до краја мандата 2021. године. Потом Меркел не планира да се кандидује више ни за какву функцију нити да преузме неко место у европској администрацији.

Одрицање од партијске функције она је образложила очитом потребом да се нешто промени у њеној странци током мандата Владе која, како је рекла, гаји начин рада због којег се не примећују ни добре ствари које ради. Меркел је будуће изборе у странци описала као могућност да њена партија почне припрему за еру после ње, те рекла да неће давати препоруке ко треба да је наследи.

ГЕНЕЗА НЕЗАДОВОЉСТВА

Гунђање против Меркел у самој странци први пут се јавило током грчке дужничке кризе када је ауторитет тадашњег министра финансија Волфганга Шојблеа ипак био довољан да демохришћани већином подрже програме помоћи Грчкој уз наметање мера штедње. Али тек је избегличка криза на површину избацила отворено незадовољство.

Меркел је окарактерисана као кривац за јачање десничарске Алтернативе за Немачку (AfD), као неко ко је CDU одвукао превише улево, остављајући многе конзервативне бираче без политичког гнезда.

Њено одустајање од нове кандидатуре за председницу CDU је директна последица покрајинских избора у Хесену где је CDU у недељу изгубио десетак одсто подршке и дошао до 27 одсто гласова. Премда је Меркел рекла да је одлуку донела још летос те да је сада, након избора у Хесену, само раније саопштава.

У тој покрајини је тек је знатан раст Зелених омогућио да црно-зелена коалиција кнап задржи већину од једног посланика. Фијаско су у тој покрајини доживеле и Социјалдемократе са 19,8 одсто (исто колико и Зелени) док је AfD са 13,1 одсто ушла и у последњи покрајински парламент у којем још није била заступљена.

На нивоу целе Немачке ствари стоје још горе по некада велике партије чија се коалиција још увек назива Великом коалицијом. Тако би CDU и њену баварску сестру CSU бирало свега 24 до 26 одсто бирача, а SPD је са петнаестак одсто тек четврта странка по снази. Зелени су дошли до пуних двадесет одсто и у великом су налету. AfD може да рачуна са петнаестак, док би сигурно у Бундестагу остали и Либерали и Левица са по десетак одсто.

БОРБА ЗА НАСЛЕДНИКА

Није извесно ко би могао да наследи Ангелу Меркел на челу CDU, а то питање није нимало наивно – ко почетком децембра добије поверење страначких делегата да води демохришћане, тај или та ће вероватно бити кандидат за канцелара или канцеларку без обзира да ли четврта Влада Ангеле Меркел изгура пун мандат или се пак ускоро распадне и изазове превремене изборе.

Раније су кандидатуре за шефовско место најавила тројица кандидата без икакве залеђине па се сматра да нико од њих нема шансе: предузетник Андреас Риценхоф, професор међународног права Матијас Хердеген и несвршени студент права Јан-Филип Кноп.

Озбиљне шансе се дају Армину Лашету, премијеру највеће покрајина Северне Рајне-Вестфалије који не спада у оштре критичаре Меркел. Следе Анегрет Крамп-Каренбауер, генерална секретарка странке и доскорашња премијерка Сарске, министар здравља Јенс Шпан, представник млађе гарде и један од најгласнијих критичара канцеларке, те бивши шеф посланичког клуба Фридрих Мерц.

Нико од поменутих за сада није јавно истакао кандидатуру, вероватно чекајући како ће Меркел преломити. Меркел је ипак потврдила да су Крамп-Каренбауер и Шпан на председништву странке најавили кандидатуре, а медији преносе да ће се и Мерц сигурно кандидовати. Сада ће изнутра почети огорчена борба за нови број један и то ће бити права шпага јер су бирачи до сада у правилу кажњавали унутарстраначке размирице.

То су на свом примеру искусиле Социјалдемократе које су брзо потрошиле велику наду Мартина Шулца, а делује да су и садашњој шефици странке Андреи Налес дани на том месту одбројани. У SPD се множе гласови – најгласнији онај шефа омладине странке Кевина Кинерта – који траже раскид Велике коалиције јер иначе SPD-у прети пад у безначајност.

Ангела Меркел је изабрана у Бундестаг први пут 1990, а већ следеће године је под Хелмутом
Колом постала министарка за жене и омладину. Министарка за заштиту животне средине постала је 1994, а 1998. генерална секретарка партије. Странку је преузела од Волфганга Шојблеа након афере са страначким донацијама 2000, а од 2005. је канцеларка.

На питање новинара на данашњој конференцији да ли зна шта ће радити када заврши политички живот, она је рекла: „Не бојим се да ће ми мањкати идеја.“

Извор: Дојче Веле