papa-franja-evropaПapa Фрања примио је у суботу у Ватикану делегацију Српске православне цркве у којој су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић. Теме ненајављеног састанка у Риму биле су канонизација контроверзног кардинала Алојзија Степинца, али и могућности за папину посету Србији током ове или следеће године.

У Српској патријаршији „Новостима“ је потврђено да се делегација СПЦ састала са папом, али о детаљима разговора јуче нико није хтео званично да говори. Посета је организована далеко од очију јавности, а пријем није чак ни најављен протоколом. Посета представника Српске цркве папи Фрањи у иначе затвореној ватиканској администрацији третирана је као приватна аудијенција, без саопштења и изношења детаља разговора.

Изасланици Српске патријаршије, према сазнањима „Новости“, поновили су папи разлоге због којих се СПЦ противи проглашењу Степинца за светитеља, али и поздравили његову жељу да коначној одлуци претходи широка стручна расправа о његовој улози у стварању НДХ и геноциду над српским народом. Двојица владика и амбасадор Србије при Унеску заложили су се за што скорији почетак дијалога о овом питању.

— Поглавару Римокатоличке цркве предочен је и начелан став патријарха Иринеја, да се не противи његовој посети Србији у својству шефа ватиканске државе. Папи је, међутим, указано и да је за друге форме посете неопходно зелено светло Московске патријаршије, чији би став могао да буде пресудан – сазнају „Новости“ у врху СПЦ.

amfilohije-papa

Пријемом изасланика СПЦ у својој резиденцији у Риму папа Фрања је позитивно одговорио на молбу патријарха Иринеја, који је то од њега затражио писмом од јула прошле године. Делегација Српске патријаршије (владике Амфилохије, Иринеј и Дарко Танасковић) убудуће ће у Ватикану бити третирана као стално изасланство Српске патријаршије за контакте са Светом столицом и папом Фрањом лично, што је такође био захтев поглавара СПЦ.

Митрополит Амфилохије и епископ Иринеј задужени су, између осталог, за односе Српске патријаршије са Светом столицом. Двојица архијереја била су чланови готово свих делегација СПЦ које су се претходних година у Риму и Београду састајале са ватиканским званичницима. Папа Фрања, после Јована Павла Другог и Бенедикта Шеснаестог, трећи је поглавар Римокатоличке цркве кога су посетила двојица српских владика.

Сусрет двојице поглавара

Између власти и СПЦ претходних година је створен неформални консензус да папа може да допутује у Србију у својству шефа државе, али не и верског поглавара. И за ову врсту посете, према ватиканској дипломатској пракси, потребна је сагласност доминантне локалне верске заједнице. Уколико папа Фрања посети Београд, готово је сигурно, доћи ће и до историјског сусрета са поглаваром Српске цркве.

Амфилохије о аудијенцији код Папе

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије потврдио је данас у Београду да су представници СПЦ боравили у Ватикану, али је негирао да је том приликом било разговора о доласку поглавара Католичке цркве папе Фрање у Србију.

Митрополит Амфилохије рекао је новинарима да је папи уручен одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, а у вези канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца.

„У одговору нашег патријарха је предвиђена комисија за разговор са наше стране и сада очекујем од Ватикана да они у свом одговору одреде комисију. Највероватније ће, поред чланова бискупске конференције католичке цркве у Хрватској, у дијалогу непосредно учествовати и представници Свете столице”, рекао је митрополит.

Упитан да ли је време за папину посету Србији, митрополит је рекао да о томе конкретно није било разговора.

„То је питање будућности и на неки начин везано је и за личност Алојзија Степинца”, рекао је митрополит подсетивши да је реч о најтрагичнијем периоду у односима двеју цркава.

amfilohije(1)Он је додао да се цео тај период прелама преко личности Степинца.

У делегацији СПЦ је, по речима митрполита, у Ватикану био и владика бачки Иринеј и др Дарко Танасковић, бивши амбасадор Беграда у Ватикану и актуелни амбасадор Србије при Унеску, јавља Танјуг.

Папи Фрањи су, каже, уручили поклоне – иконе Мајке Божје и светог Јована Владимира.

„Икону светог Јована Владимира папи смо уручили поводом 1000. годишњице обележавања његове мученичке смрти, он је страдао у време јединствене цркве Истока И Запада“рекао је митрополит новинарима на представљању књиге „Свети Немањићи” у издању Светигора преса.

Он је додао да је то била прилика да папу обавесте и о обележавању те годишњице и о свему ономе што ће СПЦ у међувремену предузети до септембра идуће године, односно освећења храма светог Јована Владимира у Бару.

Амфилохије је истакао да вековни дијалог православне и католичке цркве заправо никада није престајао, од 11. века.

„Наше је да и даље делујемо у то правцу. Православна црква је увек била за дијалог, љјубав и истину”, навео је он.

Митрополит је напоменуо и да ће у комисији за дијалог са католичком црквом о Степинцу, поред саветника тог тела бити он, апископ бачки Иринеј, митрополит загребачки Порфирије, епископ славонски, као и амбасадор Танасковић.

СПЦ очекује да та се та тела што пре дефинишу како би могла да почну а раде свој посао, закључио је митрополит.


Извор: Вечерње Новости, Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Делегација СПЦ у Ватикану

* Обавезна поља