Џони Штулић – Немам ни једно хеватско крвно зрнце

Испровоциран изјавом Синише Шкарице, дугогодишњег уредника издавачких кућа “Југотон” и “Кроациа Рекордс”, о “Азри” и плаћању ауторских права за песме славног бенда, огласио се и Бранимир Џони Штулић, некадашњи фронтмен “Азре” који тврди да никада није “Југотону” продао власничка права.

– Ја сам Азра! Једини плаћам чланарину и немам ниједно хрватско крвно зрнце, нити сам дете из хрватско-српског брака. Дакле, Азра није хрватски бенд, као што ни “левис” фармерке нису из Вараждина, мада су их производили осамдесетих – изјавио је Штулић за портал тtris.com.hr

– Мени не треба објашњавати разлику између питања власништва над фонограмима и ауторског права. Крорец крије ауторске уговоре (и подмеће неке од извођачких), а у Хрватској се до суда не може. Суђење је начелно могуће кад су у питању чланови истог клуба (као МОЛ и ИНА), међутим, у овом случају то није тако. Јер ако после 5 година истичу извођачка права, зашто Лаинеру и Хрњаку опет плаћају. Мени никад ништа није било плаћено, дапаче, све сам ја својим средствима плаћао (Шкарица није зрно соли из своје куће иком дао, да га је и имао, а камоли Југотон). А тај месец дана у хотелу је био ‘90. пред рат, снимао сам “Балегаре” (албум “Балегари не вјерују срећи”, прим. аут), па нисам имао где да спавам. Остало лаже чим зине, што се врло лако може установити ако се отворе папири и ставе Југотоново и Крорец пословање под лупу – наводи Штулић и напомиње да “Југотон” крије ауторске уговоре.

– У папирима, које сам ја потписивао на шест месеци, нигде нема да су мастери Југотоново власништво, нити је Југотон икад ишта купио од мене, они су плаћали сами себи да би имали право експлоатације на шест месеци (у то су време они били друштвено власништво – дакако, претходно национализивано, значи другоме отето, стога за другачије пословање и не знају – док су закони, у складу с тим, нагонили на заједништво), а право на искоришћавање није власничко право (које је моје, јер им и потписујем типске папире на шест месеци, зато не показују, то јест крију ауторске уговоре из којих је то видљиво и који су устав и срж овог случаја) – објашњава Џони и додаје да никада није признао да “Југотон”, односно “Кроациа Рекордс” поседују права на “Азрине” песме.

– Понављам, ако из Крореца кажу да су имали уговор са мном (прошло време), који потврђује да су они власници изворног снимка, то само значи да га немају, јер би га иначе показали (непотребно је рећи да је то чиста лаж). Што се тиче мог тобожњег прећутног признавања власништва Крореца, као правног наследника Југотона, над изворним снимцима (како Бабогредац изјављује), деведесете је (кад сам се послужио својим снимцима и власништвом) још постојао Југотон (ја никад нисам радио са Крорецом, нити ћу); прећутно (тацит) вреди једино уз другу половину значења: Рим даје, Рим узима. Јер иако ништа немам са Крорецом, нити смо пријатељи, ја и данас морам, прећутно или не, да имам посла с њима, чему и сами сведочите. Какав се правоваљани закључак може из тога извући? – закључио је Џони Штулић.

Извор: Телеграф.ср