Динкић и пљачка Матроза

Увођењем фабрике папира “Матроз” у стечај 2007. године, огромни капитал ове фирме, оличен, не само у земљишту, већ и у халама и машинама за производњу доспео је у руке Млађана Динкића и људи из његовог “привредног клана”.

Већ у јесен 2009. говине у штампи је изашла вест да је Млађан Динкић потписао са компанијом Индустрикум споразум о куповини јавног предузећа „Матроз“ у стечају за 2,86 милиона евра. Тај споразум, по министровим речима, предвиђао је и инвестицију од 75 милиона евра за изградњу нове фабрике за рециклажу алуминијума, која ће у првој фази запослити 250 радника, док ће у пратећим делатностима индиректно бити запослено још око 2.500 људи.

Комплетирање и рад у пуном капацитету најављен је за 2012. годину!

Као што се сада јасно увиђа, све је то била шарена лажа за широке народне масе, како би се, под њеним плаштом, извршила огромна пљачка Матроза и, самим, тим, грађана Сремске Митровице. Једино што се променило у међувремену је чињеница да предузеће под именом Индустрикум више и не постоји у евиденцији Агенције за привредне регистре. Вероватно због скривања целокупне операције, они су, у међувремену, променили име у ИСТЕП д.о.о.

Истеп је регистрован као фирма која представља индустријски, научни, технолошки и парк за заштиту животне средине, а адреса јој је у улици Владимира Поповића 6/506, Београд.

Њене финансијске извештаје заинтересовани могу погледати у оквиру АПР-а.

Судећи по овим извештајима, ради се о фирми која на рачуну има око 12 хиљада евра и 3 до 5 запослених.

Такође се види и да је њен новчани капитал око 200 евра. Поставља се питање како је тадашњи министар Динкић дозволио да фирма која на рачуну има 200 евра купи “Матроз”, при чему је, при куповини, на гаранцију типа “мајке ми” обећала да ће платити укупно 2,86 милиона евра. Да ли се ради о пропусту или о једном од многих процеса приватизације под Динкићевим патронотом, где се знало да новац никад неће бити исплаћен.

У међувремену је из Матроза извучена сва покретна имовина и продата у старо гвожђе, а незванични подаци указују да се стечена добит из те продаје мери у милионима евра.

Поред тога, на Сингапурској берзи, налази се и понуда исте фирме (Матрозовог купца које се првобитно звао Индустрицум, а сада је Истеп) у којој се за продају 40 ари земљишта на коме се највећа митровачка фабрика налази нуди за 40 милиона евра.

За сву ту пљачку, која износи између 40 и 50 милиона евра најодговорнији је Млађан Динкић и његово друштво из предузећа Истеп који нису исплатили ни уговорених 2,86 милиона евра за првобитну куповину, а већ су извукли неколико пута већу вредност на име машина, алата и друге покретне имовине. Поред тога, како је већ наведено, пљачку намеравају да доврше и продајом Матрозовог земљишта.

С тим у вези, следећи траг у Агенцији за привредне регистре, може се видети да је законски заступник Истепа (бившег Индустрицума) извесни Драгиша Антић (мат. број: 1507959710490), на функцији директора.

Надлежни органи би од поменутог Антића могли добити одговоре на многа питања у вези са пљачком “Матроза”, уколико то заиста желе и уколико поменутом није украден идентитет (!?).

На потезу је и градоначелник Бранислав Недимовић и митровачко руководство које треба да покрене процедуру да се ова купопродаја стопира и врати на почетак, односно да се процесуирају сви који су учествовали у овој безобзирној пљачки, почевши од Млађана Динкића, па надаље.

С обзиром да се сви ти, вајни градски и партијски руководиоци, спремају да и на следећим изборима воде борбу за гласове опљачканих грађана, требало би најпре да одговоре тим истим грађанима како намеравају спречити огромну пљачку (у најави) којима Динкићеви кадрови намеравају да приграбе скоро 40 милиона ЕВРА и ставе у своје џепове.

Извор: Северномитровачки портал