БЕОГРАД – Поништавање лицитације „Вршачких винограда” једина је разумна и права одлука. Тај процес треба поновити због свих дилема које су се појавиле. Да сам остао министар урадио бих то исто.
Овим речима Млађан Динкић, лидер УРС-а и бивши министар финансија и привреде, коментарише одлуку Агенције за приватизацију од пре три дана да поништи план реструктурирања и продају овог предузећа врати на почетак.
– Почетком августа на мој предлог државни секретар Александар Љубић послао je допис Агенцији за приватизацију којим је забранио да се потписује уговор са кинеском компанијом „Гуан Нан”, с обзиром на недостатке које су у том процесу уочене. Дат је налог агенцији да исправи мањкавости купопродајног уговора. Тражено је да се држава боље обезбеди и да се вреднује грожђе на чокотима, то јест да се предстојећа берба грожђа додатно плати. Препорука министарства је била да се поништи лицитација, уколико кинеска страна то не прихвати. Она то није прихватила, али су на мене као министра вршени политички притисци да се уговор с Кинезима потпише – додаје Динкић у интервјуу за „Политику”.
Ко је вршио притисак?
Из кабинета председника државе звали су више пута да се тај уговор потпише зато што је председник Николић тада путовао у Кину и мислио је да би то помогло нашим билателарним односима. Ми смо тада одговорили да има смисла потписати само уколикосе исправе мањкавости које смо уочили.
Да ли је план реструктурирања био припремљен за унапред познатог купца и да ли је у поступку приватизације било пропуста?
Не. Измене у плану реструктурирања су прављене због бивших друштвених фирми које имају технологију стару преко 20 или 30 година и које нико неће да купи. Ту се не ради о „Телекому” или НИС-у, већ о фирмама које имају велике дугове и стару технологију. Морале су се урадити измене да би их уопште неко купио и да би се, као што је законом одређено, завршио процес реструктурирања до јуна 2014. Цена са аспекта куповине „Вршачких винограда” била је у реду, али као што смо у нашим примедбама нагласили, у обзир није узет овогодишњи род грожђа. Цео процес нимало није био споран у односу на било шта друго што је рађено. Кинези су се за „Вршачке винограде” заинтересовали крајем прошле године и о томе обавестили то предузеће.
Хоћете да кажете да ниједна процедура није прекршена?
Кинези нису прекршили процедуру. Агенција је урадила лош уговор и ми као министарство смо стопирали потписивање уговора.
Како је могуће да Оливера Аранђеловић у критичном периоду реализације продаје „Вршачких винограда” истовремено буде заменица директора Агенције за приватизацију, председница Одбора директора „Вршачких винограда” и председница Комисије за спровођење лицитације? Зар није то конфликт интереса?
То је тако у свим случајевима. Људи из агенције су углавном у одбору директора фирми у реструктурирању, јер нема ко други. Не видим ту никакав конфликт интереса. То су државне фирме, а ово је државни службеник.
Кинезима су одобрене субвенције 6.000 евра по новоотвореном радном месту пре него што је расписан позив за лицитацију? Како је то могуће?
Њима је дата могућност за добијање подстицаја као што их добија било која домаћа и страна фирма. Они нису никада добили подстицаје, јер уговор о подстицајима никада није потписан.
Како су могли да поднесу пријаву и да СИЕПА комисија то одобри три месеца пре него што је јавни позив за куповину расписан?
Тако су радили сви. Тако се догодило са Јуром, Бенетоном и у много других случајева. Инвеститоре морате мотивисати да би они одлучили да инвестирају баш код нас, јер они имају много избора, а наше је да их убедимо да изаберу баш наше фирме.
По ком основу Кинези добијају субвенције за отварање нових радних места ако је обавеза купца била да преузме свих 247 запослених у „Вршачким виноградима” без рупе у радном стажу. Дакле они не преузимају људе са бироа?
Да ли су добили субвенције? Њима је само наговештено да имају могућност ако испуне све критеријуме, а нису их испунили. Зато их нису ни добили. Да су Кинези платили и одговарајућу цену, укључујући и ове залихе, и да су доказали да ће запослити нове људе, а не постојеће , тек онда би добили подстицаје.
Значи ви сте тражили да запосле нових 247 радника и да преузму постојећих 247 радника?
И то је манипулација. Никада се не даје новац за постојеће раднике. Дакле инвеститор бира сам које раднике ће да задржи, а које ће уз социјални програм да отпусти. Суштина је да укупан број радника треба да буде овај о коме говоримо. Око 250 фирми је добило СИЕПА подстицаје и то је једини програм који је дао резултате, јер је захваљујући томе српски извоз повећан два пута.
Министар Саша Радуловић је упозорио да је СИЕПА додељивала те подстицаје без адекватне контроле и уз пропусте у процедури?
Он није разумео модел доделе подстицаја. Модел садржи аутоматску контролу. Није потребно да то контролише било ко из министарства, јер подстицаје не може добити нико на лепе очи, него морате дати банкарску гаранцију у износу једна према један у вредности субвенције коју добија. Како држава може да зна да ли је неко озбиљан или неозбиљан инвеститор, никако, осим ако не донесе банкарску гаранцију, јер онда нема ризик држава него банка. У случају да се не оствари инвестиција, држава наплати гаранцију и тиме банка преузима ризик. То је најбољи систем контроле који је икада смишљен.
Ако је тако, како се догодило да министарство има два милиона евра ненаплативих гаранција Агробанке и Развојна банке Војводине?
Ми као министарство нисмо могли да знамо које све банке су давале гаранције. СИЕПА је имала обавезу да нас информише. Али ни СИЕПА није крива што је Агробанка пропала. Гаранције Агробанке су пропале у ко зна колико десетина предузећа. Централна банка је та која води рачуна о здрављу банкарског система. Ово је напумпана прича и од институције коју је Светска банка прогласила међу пет најбољих на свету они се стављају на стуб срама. Мислим да је било ко ко покушава да због ситног административног пропуста појединаца уруши целу институцију, државни непријатељ. Ја сматрам да је Радуловић државни непријатељ Србије. Заиста мислим да чини толику штету коју није чинио ниједан претходни министар последњих година. Зато што из пакости и неких очитих ствари које су само у његовој глави,покушава да уништи све институције које су развојног карактера, а не нуди ништа друго.
Откуда толико гнева према Радуловићу да ли је он нешто добро урадио?
Отерао је јапанску „Такату”, „Ампеда” из Белорусије. Он тера купце „Магнохрома” и „Петолетке”. Зауставио је реструктурирање друштвених фирми. Он тражи од њих неке бесмислене билансе који ничему не служе. Каже да купци морају да знају шта купују. Купце не занимају биланси, јер они неће да купују дугове и потраживања. Питајте Светску банку шта мисли о Радуловићу.
Али ви сте били доста дуго министар, зашто ви нисте завршили приватизације?
Ја сам направио план да то завршим до средине ове године. Затекао сам као министар 180 фирми, а оставио 153 у реструктурирању. Решио сам питање „Јата”, „Заставе” и многих пропалих фабрика. Нама треба пет „Фијата” и пет „Етихада”. Реч не бих рекао да је Радуловић рекао овај модел не ваља, нудим нешто друго. Најпре је напао Фонд за развој и хтео да га угаси, па га је Вучић спречио у томе.
Колико пара је преко Фонда за развој дато различитим фирмама које ништа нису урадиле?
Фонд за развој нема ни за милиметар лошији резултат од комерцијалних банака. Кредити су обезбеђени гаранцијама и степен наплате од приватних предузећа је исти као у банкарском сектору. Оно о чему прича Радуловић јесу субвенције. Сабрао је бабе и жабе и приказао да су кредити ненаплативи. Фонд за развој има добит, а не губитке.
Ви сте после објављивања мејлова о СИЕПА рекли да је то најбоља агенција коју је Србија икада основала и камо среће да имамо више СИЕПА, а да треба затворити многе друге које арче паре пореских обвезника. Да ли ви тиме браните „институционалну културу” намештања тендера и кршења процедура?
И даље тврдим да је СИЕПА најбоља агенција која је икада основана. Ако треба убити институцију која је заслужна за 1,5 милијарде евра инвестиција зато што што постоји сумња да је неко од нижих службеника можда наместио тендер за опремање неког штанда у вредности од 20.000 евра, онда изем ти ову државу. Од мрава је направљен слон. Ако је заиста тачно тог чиновника треба избацити са посла и казнити га.
Како је одређивано ко ће добити СИЕПА подстицаје из мејлова чија је садржина процурела у јавност, сазнали смо да су субвенције биле, на пример, предмет договораи да су подстицаји одређивани по страначкој припадности фирме? Да ли је то било правило или изузетак?
У СИЕПА је радио само један члан моје странке. Моји у странци су ме оптуживали да сам запослио све демократе у СИЕПА. Програм подстицаја ће се наставити, то је уосталом недавно рекао и Александар Вучић у Нишу.
Јавност све ово може да схвати као ваш лични обрачун са министром Радуловићем?
Мени је управо то криво што људи мисле да је у питању нешто лично. Да ли сте икада чули да сам нешто рекао за Лазара Крстића? Ја се овде осећам као у хорор филму у коме једна особа види убицу, а нико у друштву не верује да је баш тај убица, а овај коље редом све док не дође до ње саме.
Јесте ли задовољни радом Лазара Крстића?
Крстић има добру намеру и исправан резон, што је за мене јако важно. Поштен је момак и жели најбоље. Требаће му пуно времена да схвати целину система и да разуме све то.
—————————————————-
Кабинет председника Републике: Динкић је притискао нас и треба да буде предмет истраге
„Политика” је затражила коментар из кабинета председника Републике на оптужбе Млађана Динкића да је из тог кабинета на њега вршен притисак око Вршачких винограда. Из председниковог кабинета нам је саопштено:
Председник Томислав Николић је заједно са својим сарадницима указао влади на штетност поменутог предлога уговора. Штавише, из кабинета тадашњег министра Динкића и заменице директора Агенције за приватизацију вршен је притисак да се потпише уговор зато што је власник компаније Гуан Нан наводно близак са државним руководством Кине.
Чак је и поменута сарадница господина Динкића госпођа Оливера Аранђеловић, заменица директора Агенције за приватизацију и председница Управног одбора „Вршачких винограда” дошла у Пекинг приликом посете председника, покушавајући да изврши притисак не би ли се тај уговор, штетан по Србију, ипак потписао.
Господин Динкић данас има лагодну позицију да, без одговорности, из опозиције руководи пословима и новцем државе са нашим најзначајнијим иностраним партнером. Уместо тога, он би требало да буде предмет истраге да би се видело да ли смо у праву када смо га деценијама оптуживали за унижавање свега чега се дотакао. Нажалост сада имамо парадоксалну ситуацију да он руководи најзначајнијим државним инвестицијама и истовремено за сопствену корупцију оптужује председника Републике.
Председник Србије нема удела ни у једној приватизацији, или инвестицији, изузев промоције Србије као повољне дестинације за инвестиције. Познато је јавности да он не врши притисак ни на кога, већ је сам често предмет притисака.
Уместо што је толико посвећен конструисању обмана и лажи, господин Динкић је требало да буде макар мало посвећен стварању услова за бољи живот грађана, за шта је био одговоран као наводни експерт.
___________________________
Селаковић – Председник нема везе са продајом „Вршачких Винограда“
Члан председништва Српске напредне странке Никола Селаковић изразио је данас уверење да председник Србије Томислав Николић нема никакве везе са приватизацијом „Вршачких винограда“.
Селаковић је на конференцији за новинаре у седишту странке, одговарајући на питања у вези са тврдњама лидера УРС Млађана Динкића да су сарадници председника Србије вршили притисак да се потпише штетан уговор о продаји Вршачких винограда кинеској фирми Гуан Нан, истакао да не може да говори о паушалним оптужбама.
– Ако постоји простор да државни органи реагују уверен сам да ће реаговати тако што ће поштовати устав и законе државе, али и своју службу – рекао је Селаковић.
Из кабинета председника Србије раније су навели да су указивали на штетност предлога уговора о продаји Вршачких винограда кинеској компанији Гуан Нан, а да је из Динкићевог кабинета вршен притисак да се уговор потпише.
Оставите коментар на Динкић и Селаковић о продаји „Вршачких Винограда“
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.