Dinkić se čudi – Kakve kiparske pare?

BEOGRAD – Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić u drugom delu intervjua koji je dao Našim novinama ističe da Nacionalna štedionica nije afera, već politička ujdurma, tvrdi da na Kipru nikada nije našao nikakve pare, a angažovanje stranih savetnika Vladi Srbije vidi kao politički marketing.

Dinkić kaže da ne sanja Nacionalnu štedionicu.

„Ne sanjam je. Očekujem da istragu neće smeti da završe zato što treba da saopšte da je to bila jedna velika prevara javnosti, a niko ne želi da kaže da je Dinkić u pravu. To nije bila afera, već politička ujdurma. Uostalom, niko nikada nije uhapšen zbog toga. Svi ti koji deset godina izmišljaju protiv mene priče mogu da mi pljunu pod prozor, što bi rekao narod. Ono što njih nervira jeste to što mene to ne pomera ni za milimetar, nego gazim kao bager napred“.

Iako se čini da se državni organi bave ozbiljno tim slučajem, on kaže da mu je to smešno.

„To se vama tako čini, a pošto ja znam malo više, meni je sve to smehotresno. Jedina stvar koju su oni u vezi sa Nacionalnom štedionicom ispitivali jeste da li je trebalo naplatiti kiriju za korišćenje prostora bivšeg ZOP-a, što je potpuna glupost jer Ncaionalna štedionica nije naplaćivala proviziju za posao uplaćivanja stare štednje. Pa država je nju angažovala da bi ljudima isplatila štednju! To je zamena teza. Zašto niko ne pita zašto nisu pohapsili one koji su ljudima zarobili staru štednju, skoro osam milijardi evra, na deset godina? Niko neće da hapsi ljude koji su devedesetih izneli novac na Kipar, nego nabacuju tezu da ih ja nisam pronašao. Sve moje najveće uspehe protivnici hoće da pretvore u neuspehe“.

Kada su u pitanju pare sa Kipra, Dinkić kaže da tamo nije ničega bilo.

„Zašto pare na Kipru nije pronašao neko drugi ako su postojale? Kad smo otišli na Kipar, više nije bilo ničeg. Pare su ili bile potrošene ili prebačene u neke druge zemlje. Na Kipru ih nije bilo. Sve ostalo su izmišljotine. S druge strane , zamislite, teorijski, da je trebalo vi da podignete taj novac. Da li biste mogli da ga podignete s nekog tuđeg računa? To je nemoguće. To je fantazija, samo idioti u to mogu da poveruju. A ko je idiot, ja mu ne mogu pomoći. Zloupotrebe kiparskih para oko privatizacija koje se navode takođe su nemoguće, jednostavno zato što tih para nije bilo, to su potvrdila i zvanična dokumenta Haškog tribunala“.

U prvom delu intervjua, Mlađan je rekao šta misli o Raduloviću.

Što se tiče Lazara Krstića koji je preuzeo drugi deo Dinkićevog resora, on smatra da je tek došao u Srbiju.

„Lazar Krstić je tek došao u Srbiju i jednostavno upao u kolotečinu i način na koji se radilo u poslednjih pet godina, a to je politika smanjenja potrošnje i dizanja poreza, koja će ponovo dovesti do stezanja kaiša. Treba izvući iskustvo i napustiti taj koncept, okrenuti se investicijama i radikalnom razduživanju Srbije. Sve ostalo su kozmetičke promene koje dovode do pomeranja kaiša za još jednu rupu, što uništava privredu“.

Dinkić smatra da su strani savetnici, koji su dovedeni u Srbiji, samo marketing.

„Stranci mogu da daju savete, ali jedino mi sami sebi možemo da pomognemo. A kako kad Radulović rasteruje strane investitore…“

On dodaje da ako je Vlada unutar sebe suprotstavljena, da su izbori sve neminovniji.

Dinkić otkriva da komponuje po nekoliko sati svake nedelje.

„Nedavno smo Kiki i ja završili pesmu za novi album i trebalo bi uskoro da se pojavi. Pre toga sam uradio dve za Dženana i obe su dobro prošle“.

On dodaje da ne bi pisao pesme za Dačića.

Danas: Svi peru ruke od kiparskih para

Milijarde nemačkih maraka koje su tokom devedesetih godina iznošene na Kipar u koferima sa diplomatskim oznakama i koje je posle promene vlasti u Srbiji na tom ostrvu 2001. godine tražio i, kako se tada tvrdilo, našao, tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, do danas nisu vraćene u zemlju i ponovo su nestale.

Afera sa „kiparskim parama“, već duže od deceniju povremeno potresa domaću javnost, a ovih dana je ponovo aktuelizovana tvrdnjama hrvatskog novinara Domagoja Margetića da je Dinkić pronađeni novac sakrio i čak pomogao u tome da se on „opere“ i da se u vidu „čistih“ investicija vrati u Srbiju. Osim Velimira Ilića, koji javno zastupa sličan stav, ostali glavni akteri kiparske afere ovih dana ćute.

Ilić, koji je u Vladi Zorana Đinđića bio član komisije koja je ispitivala put nestalih deviza , u martu 2001. zajedno sa Dinkićem putovao je na Kipar u pokušaju da ukradeni novac nađe i vrati u zemlju.

On je juče potvrdio da je Komisija tada utvrdila da je „na Kipar izneto više od tri milijarde nemačkih maraka“, ali da je „ceo slučaj zataškan“.

Ilić je rekao da je srpski tim uz pomoć kiparskih vlasti uspeo da obezbedi dokumentaciju o računima na kojima se nalazi novac, u čemu je imao pomoć tadašnjeg predsednika Kipra, ministra policije i nadasve Borke Vučić, glavne bankarke Slobodana Miloševića, koja je državnoj komisiji dostavila glavne podatke.

Ali, pošto je nedugo posle Dinkićevog i njegovog povratka u Srbiju slučaj zaboravljen, Ilić smatra da bi ga sada trebalo reaktivirati.

„U tročlanom timu ja sam bio predstavnik Vlade, a sa mnom su putovali i predstavnik Narodne banke kao i predstavnik MUP-a. Sve podatke smo iskopirali i dostavili ih tadašnjem premijeru (Zoranu Đinđiću) i ministru finansija (Božidaru Đeliću) i u toj dokumentaciji se tačno vidi da je bilo novca“, rekao je Ilić.

Međutim, kada se srpska delegacija vratila kući, identifikovani računi su počeli da se prazne prebacivanjem novca u banke van Kipra.

Ilić nije precizirao ni ko je upravljao računima ni zašto Vlada Srbije nije tada zvanično tražila da se oni blokiraju i da se tako zaštiti imovina Srbije.

Jedan od onih čije se ime uglavnom ne pominje u vezi ove afere je Đelić, koji je kao ministar finansija bio u samom središtu tih događaja. Upitan telefonom za „kiparske pare“, Đelić nam je juče dao vrlo kratak odgovor: „Nemam ništa s time. Prijatno. Doviđenja.“, rekao je i prekinuo vezu.

Tako je ostalo nepoznato da li je te 2001. godine dobio izveštaj o računima na Kipru, kao što tvrdi Ilić, šta je u izveštaju pisalo i zbog čega tadašnja Vlada nije učinila ništa da pronađene milijarde vrati. Ne znamo ni kako je reagovao Đinđić kada (i ako) su mu pokazani računi.

„Ta priča je najobičniji mamac za budale. Te kiparske pare nikada nisu pronađene, jer su već bile potrošene pre 5. oktobra, ili su bile prebačene u druge zemlje. O tome svedoči i zvanični izveštaj nakon završene istrage vođene od strane Haškog tribunala koji je takođe svojevremeno bezuspešno pokušavao da uđe u trag novcu bivšeg Miloševićevog režima“, rekao je za Danas Mlađan Dinkić.

On je dodao da čak i da je novac pronađen, u šta on ne veruje, ne bi mogao da se podigne bez pisanog ovlašćenja vlasnika računa, tj. samog Slobodana Miloševića ili njegovih najbližih saradnika iz redova SPS i radikala.

„Ne znam da li je možda Velja Ilić svojevremeno dobio takvo punomoćje od Miloševića, ali ja sigurno nisam, jer mi je, kao što je poznato, bio politički protivnik. Priča o kiparskim parama je zapravo najgluplja priča koju je nekadašnja državna bezbednost ikada smislila, a autor je verovatno neko iz te službe sa veoma plitkim umom. U tu nebulozu mogu da poveruju samo najlakoverniji idioti, kojima su razne teorije zavere duševna hrana i neka vrsta utehe za lične životne neuspehe. Zaista mi je žao što ja takvima ne mogu da pomognem“, zaključio je Dinkić.

Međutim, dok danas svi peru ruke od kiparskih para, te 2001. godine vlasti su slavodobitno govorile o pronađenom novcu. Dinkić je, kako pokazuju arhive, tada tvrdio da poseduje dosije sa podacima koji mogu da pokažu da je Kipar bio veza korišćena za odlivanje državnih sredstava iz Beograda.

„Doneli smo određene brojeve računa, imena kompanija, of-šor firmi koje ćemo pratiti. Tragovi vode u Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Kinu i Liban“, izjavio je Dinkić u martu 2001. na Kipru.

Pre toga je Narodna banka, u decembru 2010. objavila da su američke vlasti pronašle jednu milijardu od oko četiri milijarde dolara za koje se sumnja da ih je Milošević izneo na Kipar.

Paralelno sa time objavljeno je i da su švajcarske vlasti počele istragu o prodaji 700 kilograma zlata, koje je Miloševićev uski krug navodno izneo iz zemlje u poslednja tri meseca vladavine. To zlato je prodato, a dobijeni novac je prebačen na račune na Kipru i u Grčkoj.

U to vreme je objavljeno i da su kiparske vlasti, koje su u punoj meri sarađivale sa komisijom u kojoj su bili Dinkić i Ilić, još u oktobru 2000. zamrzle sedam jugoslovenskih računa na zahtev Haškog tribunala. Početkom marta 2001. su zamrzle još 18 računa.

Uprkos svemu tome, ni dinar pronađenog novca nikada nije vraćen Srbiji.

Izvor: Naše Novine, Danas