Дојче Веле о Вучићевој најави дијалога о Косову

Део инаугурационог говора Александра Вучића у коме је изразио потребу да се покрене „унутрашњи дијалог о Косову“ наишао је на велику пажњу јавности. Иако нису познати никакви детаљи, то није спречило бројна тумачења.

Многима је помињање „унутрашњег дијалога о Косову“ звучало као припрема за дуготрајне преговоре, али има и оних који иза тога виде припрему домаће јавности за признавање независности Косова. Посебну сумњу је изазвала рекло би се ничим изазвана потреба за дијалогом од стране власти, која је у протеклих пет година на сваки начин избегавала дијалог. Зашто је нови председник Србије одједном постао заинтересован за унутрашњи дијалог, и то баш на тему Косова?

ЗАОШТРЕНА СИТУАЦИЈА

„Тренутно можемо само да нагађамо о конкретним мотивима тог позива, и како би тај дијалог требало да изгледа“, каже за ДБ Владимир Трапара из Института за међународну политику и привреду. „Али, на први поглед можемо да констатујемо да је ситуација око Косова поприлично заоштрена, и да ће то у наредном периоду представљати изазов за Србију. А са друге стране су бројни напади на Вучића од стране патриотске опозиције због потписивања Бриселског споразума. Када те две ствари спојимо у једну можемо да претпоставимо да би Вучић желео да подели одговорност за све оно што ће Србија убудуће предузимати када је Косово у питању.“

„У протеклих пет година ми нисмо имали дијалог око важних државних питања, и те одлуке су се доносиле унилатерално“, истиче за ДВ Наим Лео Бешири, извршни директор Института за европске послове. „Ми ни сада не знамо да ли ће до тог дијалога уопште доћи, као ни да ли постоји било каква визија како би односи између Србије и Косова требало да изгледају. Ми сада немамо никакав план владе за дискусију о територијалној целовитости земље, а такође не знамо ни да ли је овај позив на дијалог можда назнака потенцијалног избацивања преамбуле из Устава на мала врата.“

ЦИЉ – ПРОМЕНА СТАВА О КОСОВУ?

Наим Лео Бешири напомиње да је председнику Србије јасно да ће за наставак дијалога с Приштином морати да има неку ширу подршку, јер сва истраживања показују да преко 85 одсто грађана не подржава било коју форму независности Косова. „Поједини аналитичари кажу да би се тај став могао променити једном добром медијском кампањом и ја мислим да је ово почетак те кампање. Зато мислим да до тог дијалога неће доћи и да је изјава једна шарена лажа, која служи томе да се преведе на енглески језик и пошаље главним градовима земаља Европске уније како би се умирила политичка јавност у тим земљама. Тај позив није искрен и рекао бих да је све то замишљено да не буде дијалог већ да се потенцијалним учесницима дијалога понуди неко готово решење по систему узми или остави.“

ПРЕАМБУЛА НИЈЕ ПРЕВИШЕ БИТНА

Владимир Трапара искрено сумња да Запад инсистира на томе да се из преамбуле Устава избаци помињање Косова и Метохије: „Та ствар са преамбулом је више протоколарна ствар, која не мора да има везе са стањем на терену или са конкретном политиком коју Србија води. Чак и када би Србија избацила преамбулу из Устава, то не би значило да би она признала Косово и да би се одрекла политике коју тренутно води. И стога не мислим да је то разлог овог позива на дијалог. Питање промене Устава је битно због многих других ствари, и то нема везе са Косовом.“

Преамбула Устава није правно обавезујућа, сматра Наим Лео Бешири и стога упозорава да око тога постоји једна заблуда у јавности. „Устав се директно примењује само када су људска права у питању, а сви остали делови Устава се примењују кроз законе. Чињеница да је неко у Уставу морао да нагласи да је нека територија део Србије говори да то можда није тачно. Сада се поставља питање шта с тим текстом, јер он не одражава реалност. Сада морамо да видимо да ли желимо Устав који ће рефлектовати реалност или ћемо и даље водити амбивалентну политику око Косова?“

КО ЋЕ ПРИЧАТИ СА ВУЧИЋЕМ?

Ако се као тест расположења за дијалог узму актуелне консултације око премијера и министара у новој влади с председником Србије Александром Вучићем, видљиво је да, осим чланица владајуће коалиције, готово нико не жели да разговара с Вучићем. То отвара питање с ким ће Александар Вучић водити унутрашњи дијалог о Косову? Владимир Трапара оцењује да ће то зависити од доста чинилаца: „Најпре, када он намерава да упути званичан позив за дијалог и да ли ће тај тренутак од стране других политичких актера бити виђен као повољан за њих. Доста тога ће зависити од самог формата тих разговора, као и о каквом садржају дијалога је реч, а доста тога и од тренутне политичке ситуације у земљи, и колико ће остати ови заоштрени односи власти и опозиције. Врло је могуће да ће чланице опозиције бити на неки начин принуђене да одбију Вучића, јер би се другачије сматрало као нека врста издаје опозиције.“

Наим Лео Бешири оцењује да је Александар Вучић у српском парламенту у много бољој ситуацији него што је то био Борис Тадић када је реч о Косову. „Мислим да, осим Демократске странке Србије и Двери, он ту неће имати другу опозицију када је реч о односима с Косовом. Јер, чини ми се да је свима идеја да се тај косовски чвор у једном тренутку пресече. Али с друге стране, нас очекују београдски избори, и зато мислим да ће тај дијалог бити немогућ у таквој једној политичкој атмосфери где ће се пажљиво пратити ко сарађује, а ко не са Српском напредном странком.“

Извор: Дојче Веле