dr Vinko Perić odgovara magazinu „Istina“

Nakon teksta u „Press“-u koji ga je stavio u kontekst navodnog osnivanja ženske masonske lože u Republici Srpskoj, nedavno je i bijeljinski magazin Istina (http://www.magazinistina.com/) objavio članak o prof. dr Vinku Periću, osnivaču projekta „Srpski pijemont – zapadni Balkan“, u negativnom kontekstu.

Budući da smo nakon Press-ovog napisa zatražili i dobili intervju prof. Perića o njegovim aktivnostima u Slobodnom zidarstvu, čiji je drugi deo nedavno izašao i u kome se pominje i demanti „Istini“, prenosimo Vam njegov autorski tekst „Slobodni intelektualac u okupiranim vremenima“ u kome on odgovara na navode nedeljnika „Istina“, budući da Vam to može olakšati praćenje intervjua za naš portal.

SLOBODNI INTELEKTUALAC U OKUPIRANIM VREMENIMA

U razmaku od svega nekoliko dana moja malenkost dobila je nenadanu, i u svojoj skromnosti moram istaći, nezasluženu pažnju dva relativno uticajna štampana medija u Republici Srpskoj. Počelo je tekstom „U Srpskoj osnivaju žensku masonsku ložu?!“ (1), u kome me je banjalučki dnevni list „Press“, prikazao kao dokonog kvazi-masona koji hoda uokolo i priča gluposti sa mirisom teorija zavere kako bi se predstavio važnijim nego što jeste. Intrigantnost teme, obezbedila je ovom tekstu znatnu pažnju čitalaca. Iako je pokazala zavidno neznanje o, inače zanimljivoj, temi koju je uzela u obradu, autorka tog teksta, Brankica Spasenić, demonstrirala je još zavidniju spremnost da mi, bez imalo skurpula, pripiše nešto što nikada nisam imao ni u primislima, a kamoli izgovorio u kratkom privatnom razgovoru koji smo vodili na njenu inicijativu, pa se logično nametalo pitanje pravih motiva za ovakav pristup. Slučajnost? Nedovoljna obaveštenost o „osetljivoj“ temi? Lični animozitet? Zadatak?

Na odgovor se nije moralo dugo čekati, nametnuo se sam po sebi nekoliko dana kasnije. Još dok sam pisao autorski tekst kojim sam ukazao na brojne nedoslednosti i besmislice iznete u Press-u (2), bijeljinski nedeljnik „Istina“ počastvovao me je tekstom „Akademik, mason, medijski mogul“ (3) u kome je moj život i rad sažeo u satiričnu pričicu, koja bi se mogla nazvati svojevrsnom karikaturom moje biografije, na koju sam inače veoma ponosan.

Budući da pomenuti tekst uglavnom „krcka“ detalje kojih nema u prvom (Press-ovom) članku, vidljivo je da se radi o suplementima, odnosno o nameri da se dejstvom drugog pojača, produži i zaokruži dejstvo prvog teksta. Ako ovome dodamo njihovu vremensku i tematsku podudarnost, koja svakako ne može biti slučajna, možemo zaključiti sledeće:

• oba teksta kreirana su i istoj spin-kuhinji, odnosno imaju istog naručioca
• novinari i novine, u ovom slučaju, samo realizuju postavljeni zadatak negativnog „lobiranja“, odnosno pišu na „zadatu temu“.
• „Zadata tema“ je Prof. dr Vinko Perić.

Samim tim logično je postaviti pitanje kome i zašto smeta Vinko Perić, čovek potpuno samostalan u poslu, nezavistan od politike, uvek inovativan i napredan u svemu, a posebno u pristupu tranzicionim problemima?! Kome zapravo može stajati na putu univerzitetski profesor koji nije deo političkih i finansijskih klanova, menadžer koji ne koristi državne i partijske privilegije u biznisu, patriota koji ne trguje svojim patriotizmom?

Odgovore na ova pitanja, čiji smisao svakako nadilazi značaj Vinka Perića kao pojedinca, možda možemo potražiti kroz analizu tvrdnji iznetih u članku bijeljinskog nedeljnika. Pa, krenimo redom, prvo od smisla samog teksta i njegovog značenja.

Nipodaštavanje kao tehnika manipulacije javnog mnjenja

Jedna od činjenica koja ukazuje da se radi o sinhronizovanom medijskom delovanju jeste da oba teksta (i onaj u „Press“-u i onaj u „Istini“) radi ostvarivanja postavljenog cilja koriste istu manipulativnu tehniku obrade javnog mnjenja (jednu od varijanti tzv. „tehnike poricanja“), koju možemo predstaviti kao poništavanje pozitivnih vrednosti kroz njihovo nipodaštavanje, podsmeh i obesmišljavanje, a koja se inače koristi kada se kod „cilja napada“ ne mogu pronaći negativnosti na kojima bi se zasnovala ubedljiva negativna kampanja (poput političkih, finansijskih ili seksualnih afera, nemoralnih ili krivičnih dela i sl.).

Smisao ove tehnike medijske manipulacije jeste da, koristeći se polu-istinama ili komadićima istine istrgnutim iz konteksta, koje autor saopštava kroz ironiju ili sarkazam, karikira ljude i događaje do te mere da javnosti izgledaju potpuno apsurdno.

Naravno, moglo bi se o ovoj tehnici reći još dosta toga, ali i napred rečeno sasvim je dovoljno da se shvati pravi smisao teksta „Akademik, mason, medijski mogul“ kojim bijeljinska „Istina“ predstavlja moj lik i delo.

Nakon kratkog uvoda, u pomenutom tekstu slede četiri tematske celine.

Prva, nazvana „Biografija“, bez reda i hronologije „čupka“ detalje nacrta moje Biografije u elektronskoj formi i usmerava ih u besmislenu tvrdnju da sam zapravo najpoznatiji po osnivanju VIKOM TV i osmišljavanju ženskog orkestra „Vikomice“. Dakle, klasičan primer navedene manipulativne tehnike na delu – istrgnuti istiniti detalji spojeni u apsurdni zaključak. Vikomice jesu bile sjajna ideja koja je orginalnošću obeležila šou-biznis na ovim prostorima krajem devedesetih prošlog vjeka, ali ako univerzitetskom profesoru, doktoru nauka, koji ima više od 40 verifikovanih i izloženih naučnih radova, na desetine društvenih i poslovnih priznanja, kao najveći uspeh u karijeri spočitate osnivanje ženskog orkestra, od pre skoro dve decenije, to svakako ne činite sa dobrom namjerom. Uzgred, i veoma je diletantski pristup „temi“!

https://www.youtube.com/watch?v=j_SXO521gDA&feature=youtu.be

U delu pod nazivom „Akademik“ autor ovog (inače nepotpisanog!) teksta i ne krije svoje namjere, pa na banalan, da ne kažem primitivan, način tretira moje akademsko napredovanje nastavljajući da deliće poznatih činjenica meša u prostoru i vremenu, kako bi ih prespojio u arhetipsku sliku kvazi-intelektualca koji u rukama steže doktorsku diplomu dok mu nožni prsti vire iz probušenog opanka. Tako me, valjda, vide stvarni gospodari „Istine“ zbog toga što ne krijem, već ponosno ističem svoje korene i poreklo, kao i narod kome pripadam. A to je, čini se, po novokomponovanim evropejcima najveći greh“

Karikiranje činjenica nastavlja se i u trećem delu teksta koji nosi podnaslov „Najveći majstor“, a koji se, neizbežno, bavi mojim aktivnostima kao slobodnog zidara (masona). Tendenciozno vadeći reči iz konteksta i očigledno se naslanjajući na pomenuti tekst iz „Press“-a autor nastavlja svoju naručenu karikaturu. Budući da sam o svom odnosu prema masoneriji opširno govorio u odgovoru Press-u (2.) ne bih se ovde ponavljao, već bih samo istakao da za razliku od osnivanja svakakvih novina u RS, osnivanje masonske lože podleže strogim pravilima i procedurama Reda koje isključuju improvizacije.

U poslednjem delu teksta „Nije politika za mene“ autor koristeći jednu moju izjavu, datu u određenom trenutku i kontekstu, ironiše na temu mojih političkih angažmana. Uklapa mu se, valjda, to u karikaturu. Volšebno spajajući sva moja politička angažovanja za koja je čuo pod jednu kapu, kao da vreme i društveno-političke okolnosti ne postoje ili ništa ne znače, autor pravi satiričnu papazjaniju od Stranke Jugoslovena iz 1990, osnivanja Srpske Radikalne Stranke RS 1993. i formiranja Srpske Napredne Stranke RS 1997., pomaganja rada Nove Snage Srpske 2006., i Partije ekonomske i socijalne pravde 2014. Kao začin toj svojoj papazjaniji autor neizbežno dodaje državnu bezbjednost, pominjanje Vučića i Nikolića, moje brakove, nelegalno zabranjeni predizborni spot sa glumcem koji je ličio na Dragana Dabića (Radovana Karadžića) 2008., nastojeći dati kreščendo svojim naporima da načini moju karikaturu po volji svojih naručioca.

Politika, kakva se danas nažalost vodi na ovim prostorima, zaista nije za mene. No, koliko god zazirem od politike, toliko me zove želja da pomognem svojoj zemlji i narodu u ovim teškim, tranzicionim, vremenima, imajući uvek na prvom mestu interes budućih pokolenja. I to sam činio kada god sam i koliko mogao. Svi moji povremeni izleti u politiku, koji nisu bili slučajni, bili su u tom smjeru i na liniji pokušaja da se spreči ili ublaži katastrofa koja se nadvila nad nama. Koliko građana to može i želi razumeti? Malo, posebno dok nam javno mnjenje kreiraju razni plaćenici, zastupnici tuđih interesa, kvazi intelektualci, meritori itd.

Ali, ja zaista nisam političar, niti ću to ikada biti u smislu zanimanja! Nikada se politikom nisam bavio radi lične koristi, nikada od nje ništa lično nisam tražio, niti dobio. Nikada nisam menjao, niti, izdao svoja patriotska uverenja. Teško da to može razumeti autor ovakvog teksta i njegovih novina. Nikada moja VIKOM televizija, ne bi rušila aktuelnog Predsednika, na način na koji to čini „Istina“, niti bi vodila „prljave kampanje“ protiv opozicije šta god o njoj mislila. Narod to prepoznaje i ceni. I zato Vinko Perić i njegovi projekti traju i trajaće uprkos ovakvim, naručenim, tekstovima.

Ukazaću i na činjenicu da je tekst nepotpisan, a kako bi se to „pokrilo“ svrstan je u kategoriju „Intervju“ iako se iz samog teksta jasno vidi da nije bilo kontakta između mene i autora. To jasno potvrđuje manipulativnu namjeru i suštinu teksta. Takođe, da bi čitaocu onemogućio da se sam uveri u obim i stepen manipulacija kojima se koristi, autor nigde ne navodi izvore na kojima bazira svoje tvrdnje (izuzev skice moje Biografije u elektronskoj formi, koja svakako ne može biti osnov nekakvog „itervjua“).

Nadam se da je napred izneto, prosečnom čitaocu, dovoljno da razobliči smisao i svrhu pisanja bijeljinske „Istine“, kao i deo manipulativne metodologije koju koriste pojedini mediji. Primenjena varijanta „tehnike poricanja“ je takva da možete od odabranih delića Merlin Monro složiti Kvazimoda, pa šta se traži i koliko se plati. Ali ko, i zašto, plaća?

Vreme je da se pozabavimo i pitanjem kome, zapravo, smeta Vinko Perić, čovek koji jede svoj hleb, uredno izmiruje sve svoje obaveze društvu, nikoga ne proziva, niti bilo kome šta duguje. Jednostavno, ide svojim putem, radi i priča svoju priču.

Treći pogled i slobodan intelektualac u okupiranim vremenima

Počećemo od proste činjenice da se ni „Istina“ ni „Press“ ne bi bavili Vinkom Perićem da je zaista onakav kakvim ga prikazuju. Jer, zašto bi se tako ozbiljni mediji i na takav način bavili takvom osobom, u vremenima ozbiljnih previranja i političkih prestrojavanja u Srpskoj i njenom okruženju? Zar nema prečih i udarnijih tema, pre svega patriotskih?

Iako nisam političar, niti imam političkih ambicija, odgovore svakako treba potražiti u sferi politike koja je postala uzurpator svih sfera ljudskog bivstvovanja na ovim prostorima. Sva je prilika da neko procenjuje kako je politički uticaj Vinka Perića i elektronskih medija Kompanije Vikom dovoljno veliki da može zasmetati planiranim sumnjivim političkim procesima, manipulacijama, eutanaziji Republike Srpske, kao i širim procesima u regionu. Zašto?

Zato što Vinko Perić ništa što je napravio u životu ne duguje politici, niti ljudima iz senke koji zapravo lobiraju političke procese i političare! Iza mene ne stoje sumnjive privatizacije, nevraćeni krediti, neplaćeni porezi, niti povlašćeni poslovi i dilovi sa državom i političarima. Zato, nikada nisam trgovao svojim političkim stavovima, a linija mog političkog kretanja, nakon razbijanja Jugoslavije, uvek je bila jasna i transparentna – očuvanje Republike Srpske u dejtonskoj formi i jačanje srpsko-srpskih (poslovnih, političkih, verskih i drugih) veza u regionu, kroz postojeće legalne mogućnosti. Pomagao sam, u granicama svojih intelektualnih i materijalnih potencijala, sve političke opcije koje su išle u ovom smeru, a to ću i dalje činiti, bez obzira kojim bojama to slikali naručeni tekstovi.

Na kraju, moje višegodišnje zalaganje za jačanje patriotskog NVO sektora u svim srpskim zemljama i njegovo povezivanje u asocijaciju “Srpski pijemont – Zapadni Balkan“, sigurno smeta namesnicima globalističkih procesa na ovim prostorima, a oni ne sede samo u opoziciji Republike Srpske.

Dakle, moji stavovi i projekti, kao patriotskog intelektualca i univerzitetskog profesora, zasnovani na multidisciplinarnom izučavanju društvenih pojava i kretanja, predstavljaju neku vrstu „trećeg pogleda“ u odnosu na oficijalne stavove vlasti i opozicije u Srpskoj, a to je ono što gospodari politike ne vole pred velike događaje. Ni oni koji se vide, a kamoli oni koji se ne vide. Jednostavno, slobodan intelektualac nije dragi gost u okupiranim vremenima. Ali, autori tekstova, poput onih u „Press“-u i „Istini“ zasigurno jesu.

__________________________________

Odrednice:
(1) – http://pressrs.ba/info/press-nedelje/u-srpskoj-osnivaju-zensku-masonsku-lozu-15-08-2015
(2) – https://www.youtube.com/watch?v=Hp1nq5UEzT4
(3) – http://www.magazinistina.com/akademik-mason-medijski-mogul/

Izvor: Vikom TV