Председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић поднела је оставку на ту функцију због тога што, како је навела, велики број локалних одбора странке жели у коалицију с напредњацима, чему се она противи. Санда Рашковић Ивић је најавила изборну скупштину странке за јесен, али није конкретно рекла хоће ли се поново кандидовати за председника.
„Видећемо. А ја вам дајем реч да нећу бити председница ДСС-а у техничком мандату шест месеци, као што је наш мандатар Александар Вучић”, рекла је на конференцији за новинаре у Народној скупштини.
На питање „Политике” хоће ли остати посланик уколико буде изабрано страначко руководство које заступа другачију политику од њене и да ли би могла, ако остане, да заступа ту политику, Рашковић-Ивић је одговорила: „Ви сада говорите о будућности, прво треба видети ко су кандидати, а онда ћу видети какав ћу ја лично курс заузети.”
Потпредседника ДСС-а Драгана Маршићанина њен потез, каже, није изненадио, али га неће коментарисати пре него што се о томе буде разговарало на органима странке. Многи у врху странке су ипак затечени јер, како незванично сазнајемо, није било таквих најава од ње на органима ДСС-а. У уторак, на обележавању 24. рођендана странке, коју је основао Војислав Коштуница, није деловало као да има намеру да се ускоро повуче. На чело странке Санда Рашковић-Ивић дошла је у октобру 2014.
Вукосав Томашевић, члан Председништва ДСС-а, је рекао само: „Све што могу да кажем у овом тренутку јесте: изненађен сам”. Без коментара је био и Милош Јовановић, бивши потпредседник ДСС-а, а сада само члан странке, кога је, међутим, Санда Рашковић Ивић почетком јуна „промовисала” у свог највероватније наследника на лидерској позицији.
Санда Рашковић Ивић је своје намере обелоданила по завршетку заједничке конференције за новинаре ДСС-а и Двери, посвећене захтеву за формирање анкетног одбора који би се бавио дешавањима на минулим парламентарним изборима – и потпуно изненадила скупштинске извештаче. Док се она обраћала, у скупштинском холу био је и Маршићанин, али је он стајао по страни и није се обраћао новинарима.
Она је одмах рекла да остаје у ДСС-у и посланик у парламенту, истакавши да ће се као посланик борити за државотворне идеје ДСС-а.
„Ми, наравно, као странка, треба да одлучимо на коју ћемо страну. Постоје одбори, као што су они на КиМ и у Нишу, који су одлучно против коалиција с напредњацима. Ја се, сада већ као бивша председница ДСС-а, придружујем тој групацији људи. С друге стране, морам да уважим и чињенице да постоји велики број одбора у Србији који се залажу за коалиције с напредњацима, ма где оне биле. Да би ДСС заиста био права демократска странка у правом смислу те речи, мислим да је неопходно да се распишу избори и сазове изборна скупштина странке, на којој ће се расправљати о статуту и програму и на којој ће бити изабрано ново руководство и нови пут странке”, рекла је Санда Рашковић Ивић.
Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли” и члан посланичке групе ДСС-а у Скупштини Србије као независни посланик, признаје да је оставка Санде Рашковић Ивић изненађујући потез, али да „није пао с неба”. То је, каже он, последица њеног дужег личног незадовољства стањем у странци, а и резултат је дилеме која потреса ДСС и пре него што је она постала председница – а то је однос према СНС-у и Вучићу лично. То је кључна ствар која је била у основи свих цепања ДСС-а последњих година, указује Вукадиновић.
„На још дубљем нивоу, то је она стара подела између продемократског и прорадикалског крила, иако у међувремену ни ДС ни СРС нису што су били. Али, парадоксално је да неко подноси оставку после успеха, јер повратак странке у парламент то јесте. Код нас се и након неуспеха људи слабо повлаче. То само значи да постоји огромно незадовољство, као и политички и концепцијски сукоби”, оцењује Вукадиновић, додајући да се то у конкретном случају преломило као однос према коалицији са СНС-ом на локалу, поготово у београдским општинама.
Објашњавајући зашто није прибегла распуштању одбора који су ушли у коалицију са СНС-ом, Санда Рашковић Ивић је рекла да би било „потпуно недемократски распустити одборе, а сем тога било би превише таквих одбора”. Како каже, противила се коалицијама са СНС-ом на Врачару и Вождовцу, али је била прегласана.
„Ми морамо да одлучимо којим ћемо путем ићи. Ја се понекад нашалим, па кажем – ДСС у опозицију креће, један део странке хоће, а други неће. Морамо да видимо ко хоће, а ко неће. Сви наши посланици у Народној скупштини остају одлучно и оштро на опозиционом и државотворном путу ДСС-а”, истакла је.
Вукадиновић сматра да председница ДСС-а у оставци није без шанси ако се опет кандидује, зависно од тога ко се још буде кандидовао. У сваком случају, странка је опет на озбиљном искушењу. Што се тиче Вукадиновића, он, како каже, политички и идеолошки остаје на позицијама на којима је био до сада. И нада се да ће на тој линији остати и ДСС.
